"BIO JE BOLESNO LJUBOMORAN, USPEO JE MONSTRUM": Potresne reči rođaka devojčice koju je otac svirepo ubio u Vršcu

Dok su kovčeg sa devojčicinim plišanim igračkama spuštali u raku, za njim je ka zemlji tonula i neutešna majka Suzana.

Nema, bez glasa, na kolenima je ispratila na večni počinak svoje jedino dete, svoju mezimicu, koju joj je suprug, sa kojim je bila u brakorazvodnom procesu, zauvek oteo iz naručja. Nesrećna žena slomila se po završetku sahrane i pala u nesvest, pa su je lekari odvezli kolima Hitne pomoći.

- Neću da idem! Nemojte da me vodite. Ostavite me sa mojim detetom - molila je Suzana, jedva se držeći na nogama.

Poslednji put Suzana je čula Petrin glas u utorak oko podne, kada su razgovarale telefonom. Devojčica je tada prvi put, otkako se Marko po nalogu suda, zbog nasilja prema supruzi, iselio iz kuće Suzaninih roditelja, bila sama sa njim, u njegovom iznajmljenom stanu na Vojničkom trgu, gde se samo sat i po kasnije i dogodio stravičan zločin. Po nagovoru oca, ona je majci tada rekla da joj je jako lepo u stanu i pozvala i nju da dođe, da budu svi zajedno. To je, kako veruje Suzanina rodbina, bio samo mamac, kako bi i nju ubio.

- Bio je bolesno ljubomoran. Sve je ovo uradio samo da bi njoj napakostio. Monstrum. I uspeo je. Njoj nema života posle ovoga - prošaputala je besno i kroz suze jedna bliska rođaka, dok je osmoro sveštenika služilo opelo na Gradskom groblju u Vršcu.

Nedužnu devojčicu, za koju kažu da je bila jako veselo dete, nijedna prolivena suza, nijedan prekor niti optužba na račun nadležnih službi neće moći da vrati. Ipak, ožalošćeni traže da znaju kako je moguće da je čovek, koji je 27. septembra bio prvostepeno osuđen za porodično nasilje i kom je sud naložio da ide na psihijatrijsko lečenje, mogao da dobije mogućnost da samostalno viđa dete.

Zvaničan odgovor na to pitanje ni juče nismo dobili od vršačkog Centra za socijalni rad, u kom i dalje traje vanredni nadzor Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, zbog eventualnog propusta u radu. Nezvanično smo, međutim, saznali da je tu postojala pravna začkoljica, koja se odnosi na to da su se sve izrečene mere - od zabrane prilaska supruzi i njenoj kući do mere obaveznog lečenja odnosile na njegov odnos sa ženom, a ne i sa detetom, prema kom, do kobnog dana, nikada nije bio nasilan. Uz to, ta presuda od 27. septembra još nije bila pravosnažna u trenutku kada je počinio stravičan zločin.

- Kada ga je supruga 30. aprila prijavila za nasilje u porodici, lekar-veštak vršačke Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti "Dr Slavoljub Bakalović" uradio je procenu njegovog psihičkog stanja. Procenjeno je da ima kapacitet da ponovi to krivično delo, zbog čega mu je izrečena zabrana prilaska supruzi i kući u kojoj je živela. Dakle, procena se radila samo za odnos ubice prema supruzi. Nije rađena bezbednosna procena odnosa prema detetu, jer majka nikada nije skrenula pažnju da je otac bio nasilan prema ćerki. To se nije ni dovodilo u pitanje - kaže, za "Novosti", dobro obavešteni izvor.

Šta se to dogodilo u Markovoj glavi, pa je od dobrog momka, kakvog ga opisuju poznanici i kolege, postao nasilan partner i monstrum, niko pouzdano ne zna. Komšinica, u čijoj je kući praktično odrastao, veruje da je nezdrav odnos koji je imao sa suprugom bio okidač njegove posesivnosti. Ona objašnjava i da je Marko imao spratnu i sređenu kuću na Margitskom naselju, ali je sa ženom otišao da živi kod njenih roditelja jer se ona nije slagala sa svekrvom.