UBIO IM OCA, PA NOVAC DIZAO NJEGOVOM KARTICOM? Ispovest ćerki Radula Topličanina, zakopanog kod Horgoša
SA ocem smo se čuli u danima koji su prethodili njegovom nestanku 15. januara.
Foto: S. Babović
Ispričao nam je da je opljačkan u kući, da mu je pokradena sva dokumentacija i da je slučaj prijavio policiji. Sa mojim suprugom se kasnije čuo, ispričao mu je da ne zna šta da radi, da ne može da vozi auto bez dozvole, nestala mu je i lična karta.
Ovako, za "Novosti", priča Slađana Stanojlović iz sela Mačkovac kod Kruševca, ćerka Radula Topličanina (75), ubijenog u Horgošu 15. januara. Sledeću vest o ocu, kaže, porodica je dobila od prijateljice nesrećnog Topličanina, koji je pred brojnom rodbinom i prijateljima sahranjen juče na groblju u Mačkovcu.
- Mi smo tog dana krenuli na sahranu tetki, kada je pozvala očeva prijateljica i rekla da "Rake nema" - kaže Slađana. - Ispričala nam je da je njoj rekao kako će ići u policiju da vidi šta će uraditi sa dokumentacijom, a da će u povratku svratiti do nje da popiju kafu. Međutim, videla je da ga nema. Nestanak je na kraju prijavila policiji i nas obavestila o tome.
Od tog trenutka, Radulove ćerke, Slađana i Slavica Palović bile su u neprestanom kontaktu sa policijom u Kanjiži i subotičkim tužilaštvom. Ubrzo su dobile vest da je uhapšen čovek koji ga je opljačkao i to tako što je pokušao da ukradenom karticom Topličanina podigne novac sa više bankomata. O priznanju osumnjičenog Tibora K. iz Horgoša i detaljima hapšenja ćerke ne znaju više od onoga što su pročitale u medijima.
PLAŠILI SMO SE NAJGOREG
Radulovi prijatelji iz Mačkovca kažu za "Novosti" da ne mogu da veruju šta je snašlo tako dobrog čoveka.
- Stradao je ni kriv ni dužan - svedoče prijatelji koji su došli na sahranu. - Oduvek je mnogo radio, brinuo se o kući i svojoj porodici. Plašili smo se najgoreg kada smo čuli da je nestao u Vojvodini, ali smo se nadali da je živ. Ko bi našeg komšu dirao, a kamoli ubio...
- Naša sumnja je da ga je pokrao čovek sa kojim je trebalo da napravi neki dogovor o kući, u kojoj je trebalo da stanuje - kaže nam Slađana. - Mi njega zaista ne znamo, ne znamo mu ni ime. Naš otac je bio u kontaktu s njim. Trebalo je da dođe kod oca, da se dogovore, naprave ugovor da bi stanovao kod njega. Stvarno smo verovale da će policija i tužilaštvo rasvetliti očev nestanak. To sam lično rekla i zameniku javnog tužioca u Subotici. Verovala sam da će rešiti slučaj i mi smo im kao porodica zahvalni na svemu.
Nakon četiri meseca, do Kruševca je stigla strašna vest: nađeno je beživotno telo Radula Topličanina. Neutešne ćerke svedoče da je njihov otac živeo na relaciji Mačkovac-Horgoš, a da su mu se dokumenta vodila na vojvođansko mesto. Voleo je tamo da boravi, još od vremena kada je radio na granici.
- Prvi u Mačkovcu je imao kamion, bavio se transportom građevinskog materijala i možete da pitate bilo koga u selu, samo će vam reći sve najlepše o našem ocu - priča ćerka Slavica. - Pomagao je mnogima, a koliko znamo, bio je prijatelj mnogima u Horgošu.
I zaista, meštani kruševačkog sela nisu zaboravili dobrog komšu. U sredu su od ranih jutarnjih sati dolazili da izjave saučešće uplakanoj porodici, ćerkama, zetovima, unucima, strpljivo su čekali u redu da zapale sveću.
- Iako je bio u penziji, imao je problema sa kičmom i jednim okom, nije mirovao, uvek je nešto radio - pričaju uplakane ćerke. - Govorili smo mu da se vrati, bar tokom zime, ali uveravao nas je da mu je dobro, da je pripremio dosta drva, a pekao je i rakiju...