KOMŠIĆ LJUT ZBOG ZLOČINCA VRANJA: Bio islednik u logoru u Goraždu gde su mučeni odrasli i deca

Političko medijsku histeriju i salvu uvreda započeli su hrvatski i bošnjački član Predsedništva BiH Željko Komšić i Šefik Džaferović, navodeći da srpske vlasti sprovode "progon nad građanima BiH, zloupotrebljavajući princip univerzalne nadležnosti u procesuiranju ratnih zločina". Istakli su i da je cilj Srbije revizija istine o ratu u BiH i izjednačavanje zaraćenih strana.

Kako su istakli u zajedničkom saopštenju, "u slučaju hapšenja Vranja, ako postoji osnov sumnje, sve navode treba da ispitaju pravosudni organi BiH, koji imaju obavezu da se uključe u ovaj slučaj i zatraže njegovo izručenje":

- Ako Srbija odbije izručenje biće poslata nedvosmislena poruka da je Srbija neprijateljska sredina za naše građane.

Istovremeno, na jednom od bosanskih portala pojavila se vest da je ambasador Srbije pozvan na razgovor kod Komšića, što je, kako su istakli, naš diplomata Aleksandar Đorđević odbio.

Međutim, šef srpskog predstavništva, ubrzo se oglasio rekavši da ovakve spekulacije nisu tačne.

- Dana 13. septembra u 10 časova, Ambasada Srbije dobila je poziv, upućen od izvesnog g. Vuletića, sa zahtevom da dođem kod Komšića na razgovor u 11 časova. Tema razgovora nije pominjana. Nakon što sam rekao da nisam u mogućnosti da pristupim na tako iznenadan poziv za sastanak, dvadeset minuta kasnije poziv je ponovio šef kabineta Komšića, uz napomenu da može biti vrlo neprijatno, jer me poziva predsednik, a ja neću da dođem, te će mediji o tome pisati. Naravno, tema sastanka nije pominjana, već sam pozvan da "pređem na kaficu" - objasnio je Đorđević i dodao da su se oko 11 časova na portalima pojavile vesti da je odbio da dođe na razgovor, a u "vezi sa hapšenjem određenog lica u Srbiji".

Kako je istakao, poštuje zemlju domaćina i napominje da je "način opštenja u diplomatskim krugovima vrlo precizan, da protokol MSP BiH odlično poznaje i profesionalno sprovodi, pa je zamolio zaposlene iz kabineta Komšića da se obrate nadležnim službama MSP BiH".

- Neka sa njima razreše svoje nedoumice, a ne preko medija, jer kao ambasador neću dopustiti da moju državu i mene lično bilo koji politički činilac zloupotrebljava u lične političke svrhe, kršeći pri tom sve kodifikovane uzanse koje regulišu diplomatski status - zaključio je Đorđević.

Ministar vanjskih poslova BiH Bisera Turković na fejsbuk- stranici je napisala da je "nota već upućena Srbiji". Pojavila se i informacija da je pozvala ambasadorku Aidu Smajić na hitne konsultacije u Sarajevo. Pojedine partije poput Stranke za BiH tražile su i povlačenje ambasadorke.

Iz Tužilaštva BiH su poručili da su ranije postupali protiv više osoba zbog navoda o ratnim zločinima, počinjenim nad žrtvama srpske nacionalnosti u zgradi ZOIL-a u Goraždu, 1993. i 1994. godine. Podignuta je optužnica protiv više osoba i suđenje je u toku, ali je, protiv Vranja 26. decembra 2018. doneta naredba o neprovođenju istrage.

Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske, za "Novosti", kaže da su reakcije iz Sarajeva, a posebno iz Tužilaštva BiH preterane i da služe za pranje biografija pojedinaca.

- Tužilaštvo za ratne zločine Srbije ima svoju dokumentaciju i ako je Tužilaštvo BiH protiv Vranja obustavilo istragu to ne znači da se, usled pronalaska novih dokaza, ona ne može ponovo otvoriti i optužnica podići - rekao je Kojić.

Inače, kako saznajemo, Komšić je juče obavestio naše Ministarstvo spoljnih poslova da neće doći na obeležavanje donošenja prve deklaracije Pokreta nesvrstanih u Beogradu, u oktobru, ne navodeći razlog.

DODIK: ŠTITE ZLOČIN NAD SRBIMA

SRPSKI član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je juče da zajednički stav Željka Komšića i Šefika Džaferovića, povodom hapšenja Edina Vranja pri ulasku u Srbiju, pokazuje da neće birati sredstva da zaštite zločin nad Srbima i da sačuvaju medijsku istinu o ratu u BiH.

- Njihova je pravda da su Srbi, Republika Srpska i Srbija krivci, a Bošnjaci žrtve u ratu i miru. Kada jednom napuste politiku žrtve i shvate da je tzv. Armija BiH počinila užasne zločine nad Srbima i Hrvatima u BiH, možda još bude neko ko će biti spreman na dijalog sa Bošnjacima - rekao je Dodik.

ISTRAGA OBUSTAVLjENA I PORED SVEDOKA

VRANj je nekadašnji visokopozicionirani službenik Federalne uprave policije koju je napustio 2016. godine kada je postao direktor jedne privatne agencije za bezbednost. Agencija za istrage i zaštitu BiH (SIPA) u februaru 2014. godine podnela je prijavu Tužilaštvu BiH protiv Vranja i još 12 osoba, među kojima je i tadašnji direktor Direkcije za koordinaciju policijskih tela BiH u ostavci Himzo Selimović zbog ratnih zločina nad Srbima na području Goražda.

Grupa je osumnjičena za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, protiv ranjenika i bolesnika, zarobljenika. Tada se navodi da su osumnjičeni tokom napada vojnih i policijskih snaga takozvane Armije BiH u mestu Strmica, Međeđa i drugim mestima, a kasnije u zgradi goraždanskog ZOIL-a, Selimović i Vranj zajedno sa ostalim pripadnicima takozvane Armije BiH, od 21. januara 1993. do oktobra 1994. godine, učestvovali u zatvaranju, te psihičkom i fizičkom zlostavljanju srpskih civila i pripadnika Vojske Republike Srpske. Čak pet svedoka je tvrdilo da su ih Selimović i Vranj ispitivali, maltretirali, zlostavljali i tukli.

U izjavi za sarajevski "Avaz" posle hapšenja rekao je: "sa ratnim zločinima imam veze kao što imam sa marsovcima".

TUŽILAŠTVO GA ISTRAŽUJE OD 2014. GODINE

U TUŽILAŠTVU za ratne zločine u Beogradu "Novostima" je rečeno da, imajući u vidi trenutnu fazu postupka protiv Edina Vranja, ne mogu još da otkrivaju detalje iz istrage. Na naša pitanja kada će Vranj biti saslušan u tužilaštvu i da li možemo da dobijemo informacije da li se i kako branio i detaljnije podatke kakve je zločine i prema kome sve počinio, iz tužilaštva su nam odgovorili da se krivični postupak protiv njega vodi od 2014. godine. Vranj se tereti za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika u periodu od 1993. do 1994. godine u Goraždu u BiH.