MINIMALNE KAZNE ZA TRGOVINU LJUDIMA: "Astrina" analiza povodom Međunarodnog dana borbe protiv eksploatacije

Tako je najveći broj kazni, koje su od 2018. godine izrekli sudovi, u rasponu od tri do pet godina zatvora, iako je Zakonom za trgovinu ljudima zaprećena kazna od tri do 12 godina zatvora. Pojedini počinioci dobijali su čak i kaznu ispod zakonskog minimuma, što znači manju od tri godine zatvora. Prema podacima, čak dve trećine izrečenih kazni za ovo nedelo su manje od pet godina zatvora.

Ovo pokazuje analiza sudske prakse, koju je uradila nevladina organizacija za borbu protiv trgovine ljudima "Astra", a sad je objavila povodom 30. jula, Međunarodnog dana borbe protiv trgovine ljudima.

Tokom protekle tri godine uočava se i porast udela seksualne eksploatacije u krivičnim postupcima vezanim za trgovinu ljudima. Tako je, prema presudama u 2018. godini, 60 odsto bilo trgovine ljudima radi seksualne eksploatacije, 2019. 82 odsto, a 2020. čak 100 odsto.

Takođe se uočava i stalni porast broja presuda donetih prihvatanjem sporazuma o priznanju krivice, kojima optuženi po pravilu dobijaju niske kazne. Pre tri godine sporazuma o priznanju krivice je bilo 40 odsto, pre dve 50 odsto, a lane 59 odsto.

Zahvaljujući sporazumu, čak 46 odsto optuženih je dobilo uslovnu kaznu, 31 odsto kaznu zatvora, a 23 odsto kućni zatvor. Od ukupno 22 presude, koje je analizirala "Astra", 13 je doneto prihvatanjem sporazuma o krivici. Od toga devet se odnosi na krivično delo posredovanje u prostituciji, a četiri na trgovinu ljudima.

- Ročišta na kojima se sklapaju sporazumi se održavaju bez prisustva javnosti, ali i žrtava tih krivičnih dela - kaže nam Hristina Piskulidis, iz "Astre". - Time se čini da žrtve postaju nevidljive, jer im je uskraćeno pravo učešća u postupku i ne mogu ni na koji način da utiču na tok i sadržinu sporazuma, čime se dovodi u pitanje ostvarivanje njihovih prava.

Iz "Astre" ukazuju da je poslednjih godina u srpskom pravosuđu sve aktuelnija prekvalifikacija krivičnog dela trgovine ljudima u slučajevima seksualne ekspolatacije u lakše krivično delo posredovanje u prostituciji jer je lakše dokazivo, nego trgovina ljudima.

PODVODE I SVOJU DECU

U SUDSKIM postupcima vezanim za trgovinu ljudima sve oštećene osobe su ženskog pola, a 60 odsto njih su maloletnice. Iz "Astre" ukazuju da sudovi prilikom odmeravanja kazni kao olakšavajuće okolnosti najčešće cene lične i porodične prilike okrivljenih, raniju neosuđivanost ili priznanje krivice. Tako je u jednom slučaju sud cenio da je okrivljena majka šestoro maloletne dece, iako je žrtva trgovine ljudima bila njena ćerka.