SAVAN ĆUTI, A BRATA LOMI BRIGA: Reporteri "Novosti" u kući Branislava Savića, prozvanog za seksualno uznemiravanje u Petnici
NE, ne, to nije moguće. Nije moguće. Na ovu kuću nikad trunka nije pala. To će vam svako ovde posvedočiti. Nikad ništa loše i ništa ružno od pradede do dana ovoga. I sad nas pogodi, obori i ubi nas sve najgore. Na svetu, što se kaže, najgore - nabraja Borivoje, brat Branislava Savića Savana, prokazanog seksualnog prestupnika iz Petnice. Zatičemo ga povijenog nad česmom stare očinske kuće.
Borivoje i Branislav Savić / Foto D. Milovanović
- Iscedi me muka, osuši me, vrelina samo dodaje - govori kao da se ko zna koliko znamo. - Voda sad stigla, ima je pa nema. Žao mi ovo malo životinja... Eto, imam dve kravice, malo živine.
Selo Leskovice, podno Povlena. Bora Savić je sasvim siguran zašto smo banuli, a plaši se pitanja o bratu Branislavu, čije je moguće nedelo na noge podiglo i potreslo Srbiju. Njegov brat i da hoće, ne bi mogao da ne čuje, kad sve živo odasvud zvoni do kakve se neslave doveo. I sebe, brata, oca...
- Borim se i da pridignem bolesnog oca - kaže stežući kapu na glavi ispod koje se nezaustavljivo slivao znoj - priča nam Borivoje. - Krio sam od njega. U postelji je i ne znam dokle će. Ali, kad je došla policija, digli ga, pa digli fišek ispod njega, nema više šta da se krije. Sad je sve gotovo.
A gde je Branislav, je li posle pretresa ostao u kući, pitamo.
Okrenuo se nekoliko puta, pa potražio tronožac ispod stola uz jabuku.
- Možemo da sednemo i u 'ladovinu. Gde je Brana? Ne znam. Trebalo bi da dođe da mi pomogne oko oca. Ne znam. Doći će - kaže Bora.
Skidao je kapu, pa je pritiskao na lice. Pričao da je u vojsci bio kuvar, u školi nije bio đak kao brat, ali bi bilo bolje da ima odnekud neki dinar, da ne robuje na selu.
- On je bio bolji od svih đaka. Dva fakulteta studirao. Za astronomiju i meteorologiju nenadmašan. To znaju i u Petnici. Za nju je bio vezan. Bila mu je kuća, preča od ove gde smo rođeni - pričao je.
Onda se pojavio Branislav. Odnekud, iza kuće ili iz kuće. Nismo ni primetili dok je prilazio. Samo se stvorio ispred nas. Borine reči presečene. Pred nama uredno podšišan i sveže obrijan. Meštani su nam pre ovog susreta pričali da je bio prilično zarastao u bradu, pustio kosu. Ponekad se javio, ponekad nije izlazio iz nekog svog čudnog sveta.
- Neću ništa, izvinite, da govorim. Ništa. Novinari? Ne, ne - govorio je.
Polazio prema stepenicama kuće i vraćao se. I taman kada nam se učinilo da je odlučio da govori, ponovo je zalilo olovo.
- Znam, vi radite svoj posao, neka svako radi svoj - odgovorio je preko ramena. Bio je to znak da i Bora pođe.
- Imamo posla oko oca - rekao je. Borivoje Savić / Foto D. Milovanović
I, pozdravili smo se. Njih dvojica su zamakla u kuću, mi smo još ostali u hladovini pod jabukom. I još. I još. Kada se iz kuće prolomio strašan jauk i sudario sa rikom krava, pošli smo.
MEŠTANI NE VERUJU
NE verujemo da je Branislav tako nešto mogao da uradi - nepodeljeno je mišljenje meštana Leskovica. - Jeste bilo strašno kad je banula policija. To naše Leskovice nisu doživele. Sve mislimo da je on žrtvovan. Previše je ovakvih priča, a samo jedan odgovoran. Videćemo.