HOROR U STANU UČTIVOG SAŠE: Reporter “Novosti” u zgradi na pariskom bulevaru Mortije, koja krije mračnu porodičnu dramu našeg sunarodnika
PARISKI bulevar Mortije, u blizini gradskih vrata Banjole, u narodskom dvadesetom arondismanu, uz obod perifernog auto-puta, u zapadnom delu francuske prestonice. Žive ovde uglavnom ljudi skromnih primanja, Francuzi, ali i pridošlice sa sve četiri strane sveta. Mnogi u iznajmljenim stanovima. U jednom od njih, ovih dana otkriven je pravi horor.
Višespratnica gde su živeli naši sunarodnici / Foto G. Č.
Srbin, koga francuski mediji predstavljaju kao Sašu, telo svoje preminule majke Z. J. čuvao je u ormaru punih sedam godina! Sve to, da bi primao njenu penziju! Priča morbidna, sudbina nesrećne žene tužna. Godinama njen duh nije mogao da pronađe mir.
Zgrada dugačka, s desetak ulaza, tek renovirana, čiste, bele boje, s karakterističkim žutim žaluzinama i sivim arhitektonskim elementima. Svaki čas iz nje neko izlazi, ili se u nju vraća.
- Neverovatno je to što se dogodilo - kaže nam jedna mlađa komšinica, koja se, punih kolica, sa svojim sinom vraća iz kupovine. - Slušali smo na vestima. Ne možemo sebi da dođemo. Toliko nas je sve potreslo, da razmišljamo da se odselimo! Ne shvatamo kako je neko mogao da uradi nešto slično.
Ne bismo da pričamo pred desetogodišnjakom o detaljima, da ga ne potresemo, ali majka kaže da je, silom prilika, dečak već čuo o čemu se radi. Objašnjava mu da je život lep, ali da se, ponekad, nađe i neko ko svojim bizarnim potezima učini stvari nepodnošljivim.
- Sretala sam Sašu na hodniku i uvek je bio ljubazan - kaže nam jedna od komšinica, poreklom iz Alžira. - Uvek bi se uredno javljao, pridržao bi ulazna vrata. Nosio je stalno kačket. Ne znamo šta mu je bilo da se tako ophodi prema telu svoje majke.
Zapečaćena vrata stana / Foto G. Č.
Pridružuje se stariji gospodin koji upravo izlazi iz zgrade. I on potvrđuje učtivo ponašanje četrdesetsedmogodišnjaka čiju je morbidnu storiju prvi ovih dana otkrio "Parizjen".
- Visok je, krupan, ljubazan. Vozio je nekad motore. Dugo ovde žive. Poznavao sam mu i majku, koja je bila bolesna. Znao sam mu i oca, koji je davno umro. Znam o kome se radi, ako je to, uopšte, on. Prosto ne mogu da povežem s njegovim likom to što se dogodilo - kaže nam sagovornik u nedeljnom odelu.
Unutrašnjost državne zgrade socijalna, ali čista. Održavane stepenice. Na 11. spratu, iza zajedničkih vrata, malo, tamno predvorje, s četiri ulaza, dva s leve, dva s desne strane. Iza drugih vrata levo Saša je, prema pisanju ovdašnje štampe, beživotno telo majke držao punih sedam godina, skupljeno u fetalnom položaju, u koferu koji je prekrio ciradom.
Da se ne bi osećao nepodnošljiv miris raspadanja ljudskog tela, leš je zalio velikom količinom pur-pene, odnosno penastog sunđera koji se, obično, u spreju koristi za zaptivanje novopostavljenih prozora.
- Nismo osetili nikakav neprijatan miris - ističu susedi koji žive u neposrednoj blizini.
Na ulaznim vratima primetni tragovi policijske trake.
Poštansko sanduče ove srpske porodice, na ulazu u zgradu, puno je prospekata. Različita imena na njima otkrivaju da je u ovoj zgradi smeštaj pronašlo mnogo dođoša.
Baš prekoputa nalazi se državna osnovna škola. Deca su svakodnevno prolazila nedaleko od ulaza koji je krio jezivu tajnu. Ispred, ljudi čekaju tramvaj. Ovuda je nedavno prošla nova trasa, a sve je obnovljeno, baš dok je telo nesrećne žene godinama kopnelo u plakaru.
PRIJAVIO SE SAM I SVE PRIZNAO
SAŠA se sam prijavio i proveo je nešto manje od dva dana u pritvoru, pre nego što je pušten da se brani sa slobode - kažu susedi.
Optužen je za prikrivanje leša, na kome nisu pronađeni tragovi nasilja. Za majku je rekao da je preminula od raka, u 75. godini. Iz pritvora je pušten u sredu, a komšije s kojima smo razgovarali ističu da ga od tada nisu videli.