SRBI NEMAJU STATUS ŽRTVE ZLOČINA OVK: Specijalni sud u Hagu sudiće vođama terorista ali ne za nedela protiv Srba?

Istina je da taj status niko nije dobio, kaže za Sputnjik Milovan Drecun predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju koji objašnjava kako se dolazi do statusa žrtve.

Drecun kaže da je njemu poznato da je prva odluka o učešću žrtava u slučaju protiv Saljiha Mustafe doneta u februaru ove godine i ona je vezana za logor u Vitini. I da nije pozitivna.

KAKO SRBI DA DOBIJU STATUS ŽRTVE U PROCESU PROTIV OVK

„U njoj se kaže da su četiri osobe podnele zahtev za status žrtve, od čega su tri osobe iz iste porodice. Sud je odbio te prijave kao nedopuštene. Drugim rečima, njihove prijave nisu prihvatljive jer se nalaze, kako je obrazloženo, izvan geografskog okvira koji tretira optužnica kao i da su se navedeni događaji desili posle perioda koje tretira optužnica,“ kaže Drecun.

Sud, ističe Drecun, nije do sada potvrdio da je bilo kome dodeljen status ratne žrtve, niti da se u proceduri nalaze nove prijave.

„Kada bude dodeljen prvi status, oni će to obelodaniti, ali do sada nemamo potvrdu da je bilo ko dobio ovaj status,“ napominje Drecun.

Na pitanje, šta tačno podrazumeva status ratne žrtve i kao izgleda procedura za dobijanje istog, Drecun kaže:

„Za status žrtve ljudi treba da se prijave tako što popune prijavu koja se nalazi na sajtu ovog suda, i da dokažu da su bili žrtve mučenja ili drugih zverstava koje su počinili pripadnici terorističke OVK. Ujedno, ti događaji moraju da se prostorno i vremenski odnose na događaje koje tretira određena optužnica, da li protiv Hašima Tačija ili eventualno u nekoj novoj optužnici da dokažu da su zaista bili žrtve, ili da su članovi porodica tih žrtava,“ objašnjava Drecun.

Kada se prijava prihvati, nastavlja naš sagovornik, od strane sudije dobijaju status žrtve i onda sa liste akreditovanih advokata u ovom sudu, biraju pravnog zastupnika.

SUD MOŽE DA NE PRIHVATI PRAVNOG ZASTUPNIKA

„Nakon toga, sudija odobrava ili ne odobrava iz nekog razloga njihov izbor, u kom slučaju moraju da biraju drugog pravnog zastupnika sa spiska i tek tada postaju sastavni deo procesa. Preko svog pravnog zastupnika mogu da prate suđenja, predlažu dokaze, a ako žele mogu i sami da se pojave kao svedoci. I na kraju imaju pravo da traže odštetu,“ objašnjava Drecun.

Drecun kaže da se zbog nedostatka pravovernih informacija kod ljudi stvorio utisak da bi neka dešavanja mogli da se uvrste u optužnice, a da to ne bude slučaj, kao i da su ih zbunili natpisi i tvrdnje da je desetak Srba dobilo status žrtve.

„Treba sačekati da sud zvanično potvrdi da li je neko dobio status žrtve što za sada ne postoji.

On takođe napominje da se po pravilu imena koji su dobili ovaj status, ne navode javno.Drecun podseća da je logor u Vitini bio u u operativnoj zoni Karadak koji ima veze po komandnoj odgovornosti sa Hašimom Tačijem.

rs.sputniknews.com