BOJANA MIRKOVIĆA UBILI NA PODMUKAO NAČIN: Detalji prvotepene presude za ubistvo u Belvilu

Tejić je osuđen na 18 godina za neposredno ubistvo i tri i po godine za nedozvoljeno nošenje oružja, pa mu je izrečena jedinstvena kazna od 20 godina zatvora. Nikćević je osuđen na deset, a Kovačević i Kokoruš na po devet godina zatvora.

Tejiću je sud produžio pritvor, dok je Kovačeviću i Kokorušu ukinuo kućni pritvor, a Nikčević se već dve godine brani sa slobode. Svim okrivljenim se dani u pritvoru uračunavaju u kaznu.

Sudija Stojan Petrović je rekao da je sud utvrdio da je Kovačević vozio Tejića da obiđu naselje Belvil i zgradu u kojoj je Mirković živeo, upoznaju se sa rasporedom okolnih zgrada i ulaza u garažu u kojoj je oštećeni ostavljao kola. Obilazili su i Savski nasip sve do Galovice, kuda je Tejić trebao da beži, a nabavili su i električni bicikl, koji će da vozi prilikom izvršenja zločina.

Sud je rekao da je Nikčević za 70 evra kupio telefon na Buvljaku, a onda na trafici dve sim kartice, koje je odneo do prodavca i tražio da mu jednu stavi u telefon i aktivira je. Potom je na kiosku dopunio kredit za nju. Kako je objašnjeno sa svog broja je pozvao prodavca GPS uređaja i predstavljajući se kao Stefan dogovorio kupovinu jednog, koji je preuzeo kod ulaza na Palilulsku pijacu.

- Nikčević, Tejić, Kovačević i Kokoruš su se sastali u Dobanovcima, gde su Tejiću dali GPS lokator i objasnili mu kako da ga postavi ispod Mirkovićevog džipa. Kokoruš je stavio i podesio karticu u GPS uređaj i isprobavao komunikaciju između njega i telefona za praćenje. Nakon toga Kovačević i Tejić su se dovezli do parkinga prekoputa Delta sitija i Tejić je izašao, ušao u garažu i postavio GPS ispod auta, posle čega su otišli. Kokoruš i Nikčević su preko telefona proveravali lokacije kuda se Mirković kreće autom i javljali Tejiću - kazao je sudija Petrović.

Kako je predsedavajući sudija kazao 12. novembra 2020. godine Kokoruš je iz Banovaca pratio kretanje Mirkovića po gradu i navodio Tejića, koji se električnim biciklom dovezao do garaže i čekao žrtvu. Kada je on došao i izašao iz auta Tejić je u njega iz pištolja sa prigušivačem ispalio četiri projektila. Mirković je pokušao da pobegne, ali ga je ubica sustigao ispred lifta i pucao iz drugog pištolja.

- Naneo mu je više povreda, koje su predstavljale jednu smrtonosnu zbog velikog iskrvarenja i uništenja unutrašnjih organa - kazao je sudija. - Tejić se posle toga odvezao do Galovice, gde je kod Petras kanala skinuo odeću i zapalio je, a bicikl i oružje bacio u vodu. Krio se tamo u jednoj vikendici dva dana, a onda je u dogovoru sa Kovačevićem, koji ga je i odvezao, otišao na Zlatibor. Tamo mu se pridružio i Kokoruš. Na Zlatibor je stigao i Filip Ivanović, koji je pre skoro mesec dana pobegao iz kućnog pritvora u Beogradu, pa je ovaj sudski postupak prema njemu razdvojen. Ivanović je sa njima krenuo u Loznicu da ih prebaci u BiH, ali su tamo svi uhapšeni.

Sudija Petrović je kazao da imajući u vidu sve dokaze, Veće je našlo da je nesumnjivo dokazano da su okrivljeni izvršili teško ubistvo.

- Preduzeli su radnje iz optužnice. Nesporno je da je Lazar Tejić pucao u Mirkovića, a da su mu ostali pomogli i bitno doprineli izvršenju. Nije prihvaćeno mišljene odbrane da se radi o običnom ubistvu, jer same radnje prevazilaze uobičajene za to delo - kazao je sudija, navodeći da su svi osim Nikčevića ranije osuđivani.