INDIJCA UDARIO PESNICOM I SLOMIO MU NOS: Suđenje "divljem taksisti" zbog pokušaja razbojništva nad dvojicom stranaca

Okrivljeni je u sudu ispričao da je na aerodrom došao da se nađe sa ocem, koji je taksista i radi na aerodromu 20 godina, kako bi mu dao gotovinu od oko 2.000 evra, koje je imao kod sebe. Ostavio je auto na parkingu, a pošto mu se on, kako kaže, nije javljao, ušao je u aerodromsku zgradu, jer mu je otac uvek ili na taksi stanici ili u holu, pa je unutra sreo njegovog prijatelja, takođe taksistu, Dejana Nenadova.

- On me je zamolio da povezem do grada dvojicu Indijaca. Rekao mi je da su mu to stranke, a on je čekao neke svoje ljude. Oni su seli u moj auto, u suštini nisam ni komunicirao sa njima, slabo govorim engleski, samo su mi na telefonu pokazali adresu hotela. Osećali su se na alkohol - kazao je iznoseći odbranu Mitrović. - Na pola puta počeli su nešto da viču na njihovom jeziku, nisam ih ništa razumeo i onda su na engleskom tražili da stanem. Vikali su "stop, stop hir". Rekao sam im da ne mogu, da smo na auto-putu, ali je onda onaj što je sedeo pozadi počeo da me udara, pa sam stao čim sam našao prostor, na neki parking pored puta. Izašli smo iz auta i obojica me napadaju, jedan nasrće rancem na mene i udara me, a drugi je bio pored, galamio i mahao rukama. U tom udaranju uhvatio sam za ručku ranac, da se odbranim i ona je verovatno od toga pukla. Braneći se, zamahnuo sam rukom i udario jednog i krenuo da idem, da se izvučem od njih. Kada sam ušao u auto čujem "policija, policija" i vidim kola sa rotacijom iz kojih izlaze policajci.

Mitrović je naveo da nije otvarao ranac, niti ga uzeo sa sobom kada je odlazio.

- Indijce sam prvi put video na aerodromu dok sam razgovarao sa Nenadovom. Podizali su novac sa bankomata i stavili ga u novčanik, a njega u jaknu, a ne u ranac. Postavlja se pitanje zašto bih ja onda otimao ranac - kazao je okrivljeni u sudnici.

Na pitanje tužioca Zorana Nikolova za koje taksi udruženje radi, optuženi Mitrović je rekao da se ne bavi taksi prevozom, da nije imao ni taksimetar, ni tablu, niti bilo šta što bi ukazivalo na to da je taksirao. Kazao je da je Indijce trebalo da odveze do hotela u Zemunu. Na pitanje tužioca koliko je trebalo da mu plate za prevoz, odgovorio je - "ništa, vozio sam ih bez ikakve novčane naknade".

- Jeste li imali neka posla u Zemunu - pitao je tužilac Nikolov.

- Ništa specijalno - odgovorio je okrivljeni.

On je na pitanja sudija Svetlane Galić kazao da ga je Nenadov zamolio da preveze Indijce bez naknade, rekavši mu da će on to da sredi sa njegovim ocem, a pošto im je bio porodični prijatelj, Branislav Mitrović je prihvatio da mu to učini. Tvrdio je da nije uključivao nikakvu aplikaciju, samo navigaciju u telefonu kako bi našao hotel.

Na pitanje sudije kako objašnjava da je na vratima gepeka njegovog "BMV-a" nađena kapljica krvi Indijca, Mitrović je odgovorio da ne zna otkuda tu.

Na pitanje da je u autu prilikom pretresa nađena nečija belgijska lična karta, odgovorio je da je to porodični auto, koji vozi i njegov otac i da je moguće da je to ostavila neka od njegovih stranaka. Rekao je i da je otac stekao mnogo prijatelja, koje ponekad vozi bez taksi oznake.

Na pitanje sudije da je Indijac u svom iskazu u tužilaštvu opisao da je aplikacija na telefonu okrivljenog pokazivala putanju i novac i da je pisalo 15.000, Mitrović je kazao da taj Indijac nije govorio istinu.

Na današnjem suđenju su svedočila i dvojica policajaca, koja su tada intervenisala. Jovan Dašić je rekao da su na Novom novosadskom putu videli neko komešanje pored parkiranog vozila.

- Stali smo i kolega Simić je došao do osumnjičenog, koji je krenuo da ulazi u vozilo kada nas je video, a ja sam razgovarao sa dvojicom Indijaca, koji su mi na engleskom rekli da su imali problem sa taksistom, da je hteo da im naplati više, da im je otimao torbu i udario ih pesnicom u glavu - ispričao je policajac Dašić. - Jedan je bio baš krvav i dao sam mu moje vlažne maramice da se obriše i pokuša da zaustavi krvarenje. I drugi je rekao da je udaren, ali nije imao vidljive povrede. Ne sećam se da li je neko od njih imao dugu bradu i čalmu na glavi.

Drugi policajac Dejan Dragićević kazao je da je video tada trojicu ljudi, koji su se otimali oko ranca.

- Dvojica Indijaca su se navlačila sa okrivljenim i svi su držali ranac. Onda je okrivljeni bacio nešto iz ruke i krenuo ka autu. Prišao mu je kolega Simić, a on mu je rekao: "Pustite me, hoću da idem". Ja sam pored auta našao treger, koji ide preko ramena, otrgnut od ranca, koji je on prethodno bacio - kazao je Dragićević. - Indijci su nam rekli da imaju problem sa taksistom, a meni je to bilo čudno, jer on nije bio taksi, nije imao oznaku. Ispričali su nam da su zvali smeštaj da pitaju koliko košta taksi od aerodroma do njih i rekli su im 3.000 dinara, a taksista je hteo da im naplati 30.000 dinara.

OSTAO U PRITVORU

SUD je odbio predlog odbrane da se Mitroviću pritvor zameni za kućni, jer i dalje postoje osnovani razlozi za produženje da ne ponovi krivično delo. Prethodno je Mitrović rekao da je skoro osam meseci u pritvoru.

- Imam ženu i dete i sve ovo je mnogo daleko otišlo. Nudili su mi sporazum da priznam razbojništvo i dobijem godinu dana zatvora, ali sam odbio, jer ga nisam ni počinio, niti hteo da počinim - kazao je optuženi Mitrović.

NjIH DVOJICA, A JA SAM

ODGOVARAJUĆI na pitanje sudskog veštaka psihijatra Svetislava Miškovića, Branislav Mitrović je rekao da se prilikom tog događaja osećao normalno, ali malo uplašeno.

- Bio je ipak mrak, njih dvojica, a ja sam. Jedan je imao dugu bradu i čalmu na glavi - kazao je okrivljeni.

Veštak Mišković je rekao da se optuženi tada nalazio u stanju povišenog emocionalnog uzbuđenja sa osećanjem straha zbog ponašanja oštećenih i da mu je mogućnost da upravlja svojim postupcima bila smanjena, ali ne bitno.