STRAH ME JE ŠTA ĆE BITI ZA 20 GODINA: Potresno svedočenje Nemanje Ilića (21), ranjenog tokom krvavog pira uroša blažića u Malom Orašju
OKO 20 časova krenuo sam ka spomeniku na Ravnom Gaju. Društvo se već bilo skupilo. Bila je prazna stolica i ja sam seo. Vatra je gorela. Pričali smo i smejali se. Onda je počelo da nešto da puca. U prvi mah sam pomislio da su petarde. Onda sam video siluetu sa puškom u ruci koja puca po nama. Ne znam da li sam pogođen ili sam mahinalno poskočio i pao na zemlju. Ruku sam prebacio preko glave. Sledeće što sam čuo su jauci i povici: "Pomozite"... Nemanja Stevanović je bio pored mene i jaukao. Govorio sam : "Tiho, tiho", misleći da nas ubica ne čuje. Kada sam čuo zatvaranje vrata na autu i škripu guma, kada sam bio svestan da se udaljava, dohvatio sam telefon i pozvao oca.
Foto: N. Skenderija
Jedva stojeći za pultom u najvećoj sudnici Specijalnog suda u Beogradu, oslonjen na štake, Nemanja Ilić (21) drhtavim glasom svedočio je o krvavoj noći, 4. maja prošle godine u Malom Orašju, kada je, prema optužnici Višeg javnog tužilaštva u Smederevu, Uroš Blažić iz kalašnjikova ubio šestoricu mladića,od kojih je najmlađi imao 14 godina. Njemu se sudi i za tri zločina počinjena iste noći u susednoj Duboni, nedaleko od Mladenovca.
- Uskoro su počeli da stižu roditelji, tražili su nas, čuo sam kako neko doziva Nikolu i Mihajla - ispričao je Ilić, koga su od kuće do sudnice dovezli kolima Hitne pomoći. - Kada su stigli moj otac i stric, tražio sam da mi daju vodu. Stric je iz kola doneo sok i ja sam ga dao Nemanji Stevanoviću. Otac,stric i deda su me odvezli prvo u mladenovački Dom zdravlja, odakle sam prebačen u bolnicu "Dr Dragiša Mišović". Lečim se i dalje. Mogu samo da stojim i da ležim, ne mogu da sednem.
- Da li poznajete optuženog Uroša Blažića? - upitao je tužilac Ivan Konatar.
- Samo iz viđenje, ne i lično - odgovorio je Ilić, koji je na dodatna pitanja pojasnio da je čuo dva rafala, od kojih mu je zujalo u ušima.
- Kako se osećate? - interesovalo je sudsko veće.
- Loše. Ne pomažu ni psihijatri. Imam strahove. Kad prođe auto pored kuće, ja se stresem. Ne mogu da spavam. Ježim se kad zaškripe gume. Od svega toga me strah. A, najveći strah imam šta će biti za 20 godina - opisao je teško ranjeni tinejdžer svoje psihičko stanje, aludirajući na to što je Blažiću najveća kazna koja može da se izrekne dve decenije robije.
Pred sudskim većem juče su se pojavila i dvojica Blažićevih drugova. Prvi je svedočio Viktor Đorđević, koji se ranije zvao Nikola. On je bio u kontaktu sa optuženim, samo desetak minuta pre masakra.
- Bila je ta neka svađa na našoj grupi na "Vocapu" - ispričao je Đorđević. - Neko prepucavanje. U jednom trenutku je naša drugarica Anja Talić napisala: "Ma pusti ga, sutra će da šalje izvinjenja iz Urgentnog centra", misleći na Blažića. Onda je Uroš napisao da "seda u kola i ide da pravi masakr", a ja sam mu odgovorio: "Sedi, ke..j, brzine menjaj", što je značilo da sedi kod kuće i bude miran. A sve je počelo kao bezazlena šala, jer sam ja putovao, a oni su se sprdali u grupi sa njim, kao šta ćeš ti sada kada ti drug ode, ponižavali su ga... Nisam verovao da će to da uradi.
Zapucao je na decu i mene
KAO svedok juče se pojavila Jelena Pantić, koja je bila u svom domu, prekoputa školskog dvorišta u Duboni. Posle zatvaranja prodavnice u prizemlju kuće, sa dvoje dece popela se na sprat:
- Spremala sam ih za spavanje, kada sam čula pucnjavu. Mislila sam da je vatromet. Decu sam izvela na terasu i upalila svetlo. Tada sam ugledala muškarca kako puca po mladima, koji su sedeli na klupi. Vrisnula sam i on se tada okrenuo ka meni. Podigao je pušku i zapucao. Zalegla sam i sina i ćerku brzo uvela unutra, sakrili smo se ispod stola. Sve vreme je rafalno pucao.
Đorđević je, potom, ispričao i da je nekoliko puta boravio kod Blažića u kući, kao i da je video dva pištolja i ručnu bombu:
- Iz pištolja "tokarev" vežbali smo gađanje pucajući u prase, a vazdušni pištolj smo koristili u podrumu.
Ovaj svedok je naveo i da je Blažić, navodno, koristio steroide, kao i "trenbolone", koji ima neželjena dejstva, posebno na psihu:
- Rekao sam mu da to ne koristi, da je loše dejstvo, čitao sam na internetu. Probao sam jednom i lično sam iskusio negativna dejstva. Video sam da menja psihu, podstiče agresiju... On ima najjače dejstvo u prvih 48 sati, a u organizmu ostaje 14 dana.
Lažna adresa
IZ svedočenja Mladenovčanina Milenka Bjekića, javnost je saznala da je drugooptuženi Radiša Blažić na izvestan način hteo da prevari državu i da od Ministarstva odbrane dobije stan u Mladenovcu.
- On se meni predstavio kao pukovnik i molio me da prijavim njega i porodicu na adresu moga stana - ispričao je ovaj svedok. - Očekivao je da mu vojska da stan i trebalo je da bude prijavljen u Mladenovcu. Dolazio je samo po poštu. Očekivao je i papire da mu se ovaj sin upiše na vojnu akademiju. Oni nikada nisu živeli tu, samo su bili prijavljeni. Kad se desio masakr pozvao sam Radišu i pitao ga oko toga, ali je on meni rekao da to nije tačno i da oni nemaju veze sa tim, niti ima veze sa Urošem.
Identično je svedočio i Blažićev drug sa kojim se poznaje od "prvog razreda osnovne škole", Nikola Mijačić:
- On nije bio konfliktan, bio je normalan dečko. Videli smo se desetak dana pre ovog događaja. Znam da je koristio "trenbolone" i rekao mi je da će da uzima 500 miligrama, što je mnogo. Reč je o ulju koje se iglom unosi u telo. On je uzeo taj "trenbolone" i uradio ono što normalan čovek ne može da uradi.