SPASAO JE DVE DRUGARICE DA IH KOSTA NE STRELJA: Svedočenje roditelja dečaka ranjenog u "Ribnikaru"

On je rekao da je Kosta njegovog sina pogodio metkom u butinu, dok ga je drugi promašio i prošao pored njega ka vratima, kada je bežao da izađe i spasi se.

- Rekao mi je da je preskakao mrtvu i krvavu decu. Da su dve drugarice trčale za njim i da ih je on bukvalno povukao, inače bi bile streljane - naveo je otac.

On je ispričao da se njegov sin od tada nalazi u lošem psihičkom stanju i da dugo nije hteo da razgovara sa njima o tom zločinu.

- Bukvalno mu nekad izvlačimo reči iz usta, kako bi nešto saznali. On nije dobro. Ima i bolove u butini, gde je pogođen, pogotovo kada dolazi promena vremena. Tada zna da dobaci: "Evo me k`o baba, opet će promena vremena" - objašnjava otac. - Sve vreme moj sin ide na grupne i individualne psihoterapije, uzima lekove za spavanje, ali ne spava. Kada čuje neki jači zvuk, udarac ili petardu on skače i totalno se izbezumi. Svi ga tada smirujemo. Veoma je teško da gledaš svoje dete u tom stanju. Poremećeno mu je celo detinjstvo. Kada se vozi autobusom i vozač naglo zakoči, on uspaničeno zove mene ili majku, da pita šta da radi, da li da izlazi iz prevoza.

Nebojša Dimitrijević je ispričao i da ga je tog 3. maja sin pozvao oko 8.45 časova i rekao mu da je ranjen i da dođe po njega.

- Jurio sam sa drugog kraja grada i kada sam stigao, on je već bio odvežen u dečiju bolnicu u Tiršovoj. Zatekao sam ga živog, sa policijskim inspektorima u bolničkoj u sobi. Bio je tri dana u bolnici. Imao je prostrelnu ranu, koja je bila duboka i teško zarastala - kazao je otac.

U sudu je svedočila i dečakova majka Budimka Dimitrijević, koja je učiteljica u "Ribnikaru" i tog dana je bila u školi. Ona je tiho pričala i kazala da njen sin nije dobro, da im je od 3. maja teško da se vrate u normalu i da će posledice osećati sve dok dišu.

- Tada sam bila učiteljica trećeg razreda i čuli smo neku pucnjavu ali sam mislila da neko proslavlja ispred škole. Onda je kolega otvorio vrata učionice i rekao: "Izlazite, izlazite, puca se u školi!" Nisam znala šta nas je snašlo, izvela sam decu napolje i tu mu je u masi prišao mlađi sin i rekao: "Mama ja sam pogođen!" Nisam bila pri sebi, tražila sam starijeg sina, koji je osmi razred i nije mi se javljao na telefon. Mlađi sin mi je opet ponovio da je pogođen, a ja sam mu rekla: "Dobro je, živ si" - ispričala je majka.

Ona je kazala da su njeni đaci počeli da plaču, da ih je smirivala, a da je bila van sebe. Onda joj se javio i stariji sin i rekao da je zaključan u svlačionici za fizičko, dok su mlađeg odvezli u bolnicu.

- Kasnije sam prolazila kroz masu okupljenih ljudi izbezumljena i čujem da ima žrtava. Taj dan ću pamtiti do kraja života - kazala je Budimka Dimitrijević.

Na kraju današnjeg suđenja sudija je naložila da se urade ortopedsko i neuropsihijatrijsko veštačenje dečaka J. D.