"NEMA, TATA, NIŠTA OD MENE" Mirjana je zatekla sina koji je nakon ranjavanja bio živ: Na suđenju je otkrila njegove poslednje reči

Mirjana prethodno nije svedočila u tužilaštvu, a danas je na suđenju Urošu Blažiću ispričala detalje. U suzama, ona je ispričala potresne detalje, kako je njen pokojni sin Nemanja Stevanović bio živ kada je došla u Ravni gaj gde se desio masakr.

Ovo je njeno svedočenje:

- Dan kao i svaki dan. Nemanja dolazi sa posla i odlazi preko puta da kosi. Pridružuje mu se Lazar, oni tu završavaju taj posao. Ulazi, tušira se i kaže sestri: "Ja ću da idem do Ravnog gaja da sredimo malo ispred spomenika", pošto su hteli da proslave Đurđevdan. A i pokojni Marko je postao ujak, pa su hteli sve da obeleže. On je otišao svojim kolima i rekao je Teodori: Kada tata dođe, uzmi auto i dođi do Ravnog gaja. Otišao je, Teodora je otišla posle neka 3-4 sata. Muž i ja smo sedeli. On je zaspao, ja sam gledala TV i u jednom trenutku mi je zazvonio telefon negde oko 23.05, nazvala me je Marjana Stevanović, majka od povređene Anđele, rekla mi je: "Mirjana, dođi hitno, pobili su nam decu". Ja i muž smo istog momenta krenuli do vrata, na vratima je bio Milan, pok. Lazara otac, seli smo u auto i otišli. Tamo je bio haos. Dosta policije. Prvo što sam videla je Vlada, Petrov otac, koji se udara po glavi. Ulazim u taj deo gde je spomenik i vidim Acu koji u naručju drži dete. I vidim Nemanju kako leži. Prilazim mu i hvatam ga za šaku, vidim da je slomljena. Nigde krvi nisam videla. Rekla sam mu: Sine, molim te, budi svestan svega. Rekao mi je: Hoću, majka. U tom trenutku meni Marjana dolazi i kaže nema nam ženske dece. (plače sve vreme). Dolazi Hitna pomoć. Pre toga su moj muž i Milan uhvatili Lazara i otišli do kola da ga stave u auto da ga voze u Hitnu. Ja sve vreme zovem Teodoru koja je nedostupna. Hitna ubacuje Nemanju u Hitnu, on počinje da kida infuziju. Otac ulazi unutra i kaže mu: "Nemoj, sine, hoće da ti pomognu, biće sve u redu", on je odmahnuo rukom i rekao mu je: "Nema, tata, ništa od mene". U jednom trenutku zovem brata moga jer mi je Marjana rekla da su Anđelu odvezli za Beograd i kažem mu da ode hitno u UC ili Dragišu Mišović da vidi da Teodora negde nije, ne znajući šta se dešavalo u Duboni. On odlazi, meni zvoni telefon. Javlja mi se Teodora: "Je l' dobro Nemanja", ja kažem dobro je, samo je pogođen u nogu. Muž mi je posle rekao da je imao sedam metaka u sebi. Mi nismo imali auto, jer je auto kojim je došao Nemanja bio parkiran uz sam spomenik. Odvezli su nas do Dubone. Nalazimo Teodoru. Vraćamo se u Orašje, tu nam komšija daje auto. Odlazimo u UC, tamo tek kreće agonija. Niko ništa ne govori. UC prazan. Moje dete je ušlo svesno u bolnicu, nalazim mu patiku ispred vrata UC, uzimam je i ništa. Prozivaju nas jedne po jedne roditelje da nam saopšte. To je to".

(Blic)

BONUS VIDEO: PORODICE ŽRTAVA MASAKRA STIGLE U SUD: Na suđenju Urošu Blažiću danas svedoče oštećeni