SVE PRIZNAO, O MASAKRU NI REČ: Iznošenjem odbrane počelo suđenje Urošu Blažiću (22) optuženom za devet ubistava u selima Malo Orašje i Dubona

Sramno je da se vraćam na to veče, niko svojim ponašanjem nije zaslužio da dođe do pucnjave, da se tako nešto dogodi. Kriv sam i spreman sam da odgovaram i prihvatim svaku osudu, ali nisam za to da odgovara nevin čovek koji je kriv samo zato što je moj otac.

Ovako bi, najkraće, glasila odbrana Uroša Blažića (22), optuženog da je 4. maja prošle godine počinio masakr u mladenovačkim selima Malo Orašje i Dubona, u kom je ubio devet tinejdžera, od kojih je najmlađi imao 15 godina, a ranio 12 ljudi. On je detaljno objasnio kada je i pod kojim okolnostima došao do svakog komada oružja koje je zaplenjeno i da njegov otac sa tim nema nikakve veze.

- Osećam se loše. Kada sam čitao optužnicu nije mi bilo dobro i osećam se loše i za jednu njihovu ranu, a kamoli sve ovo što sam im uradio. Ne mogu da vratim vreme i ono što sam uradio svojim vršnjacima. Surova sudbina - dosta konfuzno pričao je Blažić.

Njemu se, zbog bezbednosti, sudi u najvećoj sudnici Specijalnog suda u Beogradu, jer je, na prethodnom ročištu u Višem sudu u Smederevu, došlo do incidenta, kada su ga napali roditelji i rodbina pobijenih mladića i devojke.

Oni, kao i deo ranjenih, juče su ispunili deo namenjen za publiku. Od dželata svoje dece delio ih je debeo neprobojni stakleni zid. Pokušavali su da Blažiću skrenu pažnju, da pogleda u njih, ali u tome nisu uspevali. Njegovo iznošenje odbrane dodatno ih je iritiralo.

- Samo neka kaže: Zašto?! Zašto nam je streljao decu, šta su mu učinili... - glasno su negodovali.

Na to pitanje, po svemu sudeći, ni Blažić nije imao odgovor. Pravdao se da ga je "nešto obuzelo te večeri", da je imao neprijatnosti sa pojedinim meštanima Male Dubone, ali nije mogao da objasni šta su mu smetali vršnjaci okupljeni oko spomenika palim borcima u Malom Orašju, koji su te večeri slušali muziku.

POKUŠALI DA MU PRIVUKU PAŽNjU

PORODICE žrtava, roditelji i rodbina, ispunili su juče gotovo do poslednjeg mesta deo namenjen za publiku. Nosili su crne i sive majice sa porukama za svoju stradalu decu. Najviše je bilo napisa: "ŽIVITE 4. 5. 2023.", ali i poruka: "Znaj da nisi ostao sam, jer je deo mene otišao sa tobom onoga dana kada te je Bog dočekao u svojoj kući! Za nekog drugog života, Moje jedino", "Nisi bio rođen za ovaj svet. Nisi zaslužio. Volimo Te". "Ne zaboravi da tu je, zemljom tvoje korake čuje"...

Na samom početku suđenja rodbina žrtava pokušavala je da od ubice svoje dece sazna razlog zašto ih je nedužne pobio. Pokušavali su lupanjem u staklo da privuku njegovu pažnju, ali on je samo gledao u pod. Sudska straža je pokazala izvanredno razumevanje i saosećanje sa porodicama i uprkos povećanoj tenziji uspevala da održi mir kako bi sve prošlo bez incidenata.

- Izašao je iz "mercedesa" i iz automata otvorio vatru na njih - čitala je optužnicu zamenica Višeg javnog tužilaštva u Smederevu Olivera Milojević, čime je i započet jučerašnji glavni pretres. - Prilazio je ranjenima, koji su jaukali, i ponovo pucao. Ubio je njih petoro, dok je šesti preminuo od zadobijenih rana...

Oštećene porodice počele su naglas da jecaju, brišu suze...Tražili su pravdu za svoju mrtvu decu. Prema optužnici, posle Malog Orašja, krenuo je ka Duboni, uočio je trojicu meštana kako popravljaju ogradu na jednom od dvorišta. Izvadio je, ovog puta pištolj, i zapucao ka njima. Svu trojicu je ranio, nanevši im teške telesne povrede. Seo je ponovo u auto i zaustavio se kod škole. Tamo je zapucao i ubio troje - brata i sestru i njihovog prijatelja.

- Pobegao je sa lica mesta i u jednom dvorištu ugledao "reno spejs" sa ključem u bravi - nastavila je tužilac Milojević. - Seo je u kola i nastavio da beži. Kod naplatne rampe Mali Požarevac ostavio je i ovo vozilo i zaustavio taksi, kojim se odvozi do sela Vinjište kod Kragujevca. Tu je od taksiste uzeo tri hiljade dinara i sakrio se u jednoj od pomoćnih prostorija u kući svog ujaka. Tu je sutradan i uhapšen.

REVOLTIRANI NAČINOM ODBRANE

ADVOKAT Nebojša Perović, jedan od branilaca oštećenih, bio je revoltiran načinom na koji su Uroš Blažić i njegov otac izneli odbranu i obratio se sudijskom veću, kojim predsedava sudija Lidija Jovanovska:

- Sve vreme slušamo o tome da je okrivljeni Uroš Blažić do 18 godine bio prijavljivan od strane tužilaštava, dobijao je krivične prijave, a onda ovde u sudnici slušamo od Uroša i Radiše da je u pitanju mladić od 18 godina koji je samo želeo da radi i orezuje voće, a pobio toliko ljudi. Smatram da su ovi mučeni ljudi, ožalošćene porodice, zaslužile da dobiju odgovore od vas, kad već nisu dobili od Uroša.

Ovaj deo, da je ukrao taksisti novac, posebno je zasmetao optuženom za masovno ubistvo:

- Ispao sam ubica, ne želim da se vraćam na to veče. Hoću da kažem što se tiče optužnice, nisam hteo da mi taksista da dve-tri hiljade dinara da preživim, nije mi bilo stalo do razbojništva. Ne želim da ispadnem razbojnik, nisam klošar da kradem taksistu. Ja nisam lopov. Hteo sam da budem domaćin, da završim vojnu akademiju, ali nije mi se dalo. Opravdanja nema za zločin te večeri, ali ima uzroka koji su doveli do toga.

Dosta konfuzno i na momente gotovo nerazumljivo, Blažić je pričao o dopisivanju na "Voc ap" grupi, gde su ga određene poruke jako uznemirile i dovele u teško stanje. Ispričao je da se preznojavao, ali nije mogao ili želeo da objasni o čemu se tu radilo i sa kim se dopisivao. Kao razlog za svoje sumanuto ponašanje naveo je čak i steroide, jer je, kako je objasnio, danima pre maskara, ubrizgavao po dva i po miligrama testosterona u debelo meso.

- U januaru sam otputovao u Nemačku, radio sam na građevini - ispričao je optuženi. - Vratio sam se krajem aprila i nastavio da uzimam steroide. Koristio sam ih sve dok nisam uhapšen.

Nakon dela optužnice koji se odnosi na prvookrivljenog Uroša Blažića, tužilac Milojević prešla je optužbe koje se odnose na njegovog oca Radišu Blažića, inače potpukovnika Vojske Srbije koji se, prema optužnici Višeg javnog tužilaštva u Smederevu, tereti da je od 2021. u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno, neovlašćeno nabavljao i držao veću količinu oružja, municije i bombi. Naime, kako se navodi u optužnici, pojedino oružje je njegov sin koristio za vežbanje, tačnije pucao je u džak u podrumu kuće u Šepšinu, gde je sam živeo.

- Toliko sam se radovao kada se on rodio - kroz suze je ispričao drugookrivljeni što je izazvalo novi revolt kod rodbine nastradalih. - I otac i ja smo jedinci. A, evo kako nas zavio u crno. Bolje da je mene ubio.

Iako je negirao delo koje mu se stavlja na teret, Radiša Blažić je, u više navrata, uhvaćen da ne govori istinu i to dok je odgovarao na pitanja tužioca Ivana Konotara. Prvo je rekao da ne zna odakle oružje i meci u njihovoj kući, da bi mu tužilac predočio da je i pre ovog događaja policiji predavao određene komade oružja i to posebno posle sukoba njegovog sina Uroša Blažila sa dvojicom majstora, koji su postavljali pločice u njihovoj kući.

- Da li ste vi doneli ove bombe pronađene u vašoj kući - pitao je tužilac Konotar.

- Ne, ja nemam nikakve veze sa tim - odgovorio je drugookrivljeni.

- Da li se protiv vas vodio postupak zbog nestanka 11 ručnih bombi - insistirao je tužilac.

- Ne - bio je kategoričan Radiša Blažić.

- Zar niste odgovarali u Rumi za nestanak tih 11 bombi - nije se dao Konotar.

- A, pa to je bilo 1999. godine - priznao je na kraju stariji Blažić.

Na pitanje šta se dešavalo u njihovoj kući tog kobnog 4. maja 2023. godine, kada je predveče njegov sin krenuo u krvavi pohod, Radiša Blažić je opisao:

- Spremali smo se za našu slavu Đurđevdan. Kupili smo jagnje i prase. Spremali smo se da pečemo. On je u jednom trenutku rekao d aide do svoje kuće da odmori i da će doći kasnije. Oko ponoći me je pozvala jedna komšinica i rekla da dođem u centar sela i da je Uroš ubio dvojicu momaka. Tim činom je ubijen i moj život, ništa nije ukazivalo na to da će se tako nešto desi. Nismo se tog dana sporečkali, a kamoli da će doći do ovakve strahote, pokolja, užasa.

Prema rečima Radiše Blažića, on je znao za Uroševu ljubav prema oružju, ali ga je uvek molio da ga sklanja iz kuće, jer ima unuče od starijeg sina i plašio se:

- Nisam išao u lov da ne ubijem životinju nedužnu, a ne da naoružavam svog sina da pobije te ljude. Ubio je momka sa kojim sam bio na nekom veselju. Sećam se tog dečka, imao je košulju boje trule višnje. Ja ću njega žaliti do kraja života, kao i ostale žrtve. Tamna sila prirode učinila je da moj sin počini takav masakr. Verujte, pa ja bih i za najmanju povredu i ranu dao svoj život. Branio sam narod, ali najteže nešto što čoveku može da se desi jeste da vam sin uradi ovako nešto. Ja sam u neverici da je to moj sin uradio. Njegova majka i ja smo ga vaspitali da bude pošten, da završi škole, da bude domaćin.

IMENA ŽRTAVA

U Malom Orašju su ubijeni Nikola Milić (14), Aleksandar Milovanović (17), Marko Mitrović (18), Lazar Milovanović (19), Nemanja Stevanović (21) i Petar Mitrović (25), koji je preminuo u bolnici skoro dva meseca nakon zločina. U Duboni su ubijeni rođeni brat i sestra Milan (22) i Kristina Panić (19) i Dalibor Todorović (24).

NI KAJANjA, NI SAOSEĆANjA

PUNOMOĆNIK porodice ranjenih i ubijenih u masakru kod Mladenovca, Stefan Stefanović ocenio da su se Uroš i Radiša Blažić tokom iznošenja odbrane ponašali drsko i nisu izrazili kajanje ni saosećanje.

- Ispada da su svi krivi samo oni nisu, što je skandalozno i ide na njihovu štetu - istakao je Stefanović i dodao da nisu izrazili kajanje ni saosećanje, smatrajući da je odbrana iznesena na neprikladan način.