JEDNI TRAŽE MAKSIMALNU KAZNU, DRUGI OSLOBAĐANJE: Završne reči na suđenju za ubistvo Nemanje Savića u Krnjači

- DNK veštačenje je utvrdilo da je okrivljeni pucao iz pištolja, na kojem su ostali njegovi tragovi, kao i na čauri, dok tragovi Savića na tom oružju potiču od krvi - kazala je tužilac. - Okrivljeni Andrijanović je bio bitno smanjene uračunljivosti, ali to nije ubistvo na mah. On je inicirao sukob, pokazao upornost i imao direktan umišljaj, pa se ne može raditi ni o nužnoj odbrani. Na sudu je izneo odbranu sračunatu na umanjenje odgovornosti i krivice.

Punomoćnik Savićeve porodice Vanja Jeftić tražila je da sud Andrijanovića osudi na maksimalnu kaznu za teško ubistvo.

- Okrivljeni je imao nameru da mu naudi, zbog ranijeg sukoba koji su imali. Zapaljen mu je bratov auto i za to je krivio Nemanju Savića, iako on nije imao veze sa tim - kazala je punomoćnik. - Pretio je Nemanji, pa je on morao da se odseli iz kraja gde je odrastao. Imao je jasan motiv i čekao je samo pravi trenutak i lišio ga života. Okrivljeni je jurio za Savićem od onog trenutka kada ga je uočio u autu. Ostavio je devojku na ulici, jer je znao šta namerava. Sve radnje su mu bile usmerene samo na cilj da nađe Nemanju i ubije ga. Nije to uradio u afektu, već je znao šta čini.

Advokat Vanja Jeftić je rekla da Andrijanović ne pokazuje kajanje, niti saosećanje porodici žrtve, već krivicu prebacuje na Nemanju Savića, pa kao takav predstavlja opasnost za društvo.

- On je svirepo lišio žrtvu života i sada se trudi da opravda svoj postupak. Sve vreme smatra da nije uradio ništa loše.  Nemanja Savić je imao 27 godina i pred njim je bila budućnost - kazala je punomoćnik, a Savićeve sestre, koje dolaze na svako suđenje su se tada rasplakale.

S druge strane Andrijanovićevi branioci tražili su da on bude oslobođen i tvrdili da je počinio ubistvo u nužnoj odbrani ili na mah.

- Oštećeni Savić je sa grupom drugova napao i pretukao Vladimirovog oca Grgu i Vladimir je pokušao da ga zaštiti. Zatim je zapaljena hala u vlasništvu porodice. Onda primećuju da im beli "punto" često i danju i noću obilazi i patrolira oko kuće. Vladimir to prijavljuje policiji želeći legalno da reši - kaže njegov branilac Aleksandar Stevanović. - Savić se navodno plašio Vladimira i odselio, a ustvari je motrio na njega i njegovo kretanje. Tog dana je sa pištoljem i 11 metaka u njemu došao da jede u lokalu tik pored kuće Andrijanovića, kao da u Krnjači nema drugih fast fudova. Kada ga je sreo u belom "puntu" logično je bilo da Vladimir da gas i stigne vozilo i vidi ko je to.

Odbrana tvrdi da mu je Savić napravio zasedu u slepoj ulici.

- Savić je trčao sa pištoljem u rukama ka Vladimiru, koji je sedo u parkiranom vozilu. Da je okrivljeni imao pištolj kod sebe tada bi zapucao. Savić mu otvara vrata, stavlja pištolj na glavu i kaže da izađe. Vladimir ga udara po pištolju i on opaljuje. Veštaci su rekli da je Savić prvi opucao i da je to u ovom slučaju mogao da učini, ako je držao prst na obaraču - kaže Stevanović. - Nesporno je da ispaljuje još jedan metak, ali promašuje Andrijanovića. Te dve čaure su i pronađene. Opalio bi i treći puta, ali mu se metak zaglavio u cevi i Andrijanović je imao ludu sreću. Vladimir je to iskoristio i od Savićevog druga Luke oteo pištolj i instiktivno pucao u napadača da bi sebi spasio život.

Branilac ukazuje da je veštak rekao da je tada ispalio u Savića četiri povezana hica, koji je bio okrenut ka njemu.

- Na metku, koji je ispao su Savićevi tragovi, a ne Andrijanovićevi i to dokazuje da taj pištolj nije njegov, već da ga je oteo. To znači da ga je Savić punio i dao drugu. Drugog logičnog objašnjenja nema - tvrdi advokat Stevanović. - Andrijanović posle pucanja beži i onda ulazi sam u policijski auto tražeći zaštitu. Nema sumnje da je okrivljeni napadnut i da napad na njega sve vreme traje dok na mah nije ispalio četiri hica. Da je planirao da ubije Savića, pucao bi još, overio bi ga, a pucao bi i u svedoka Luku.

Branilac Miroslav Todorović kazao je da je veštačenje utvrdilo da je optuženom uračunljivost bila bitno smanjena i da onda nije mogao imati direktan umišljaj, jer mu je tada smanjena i svest. Kazao je još da Andrijanović nije imao motiv za ubistvo, a Savić jeste da se sveti, jer ga je okrivljeni pretukao kada je Savić napao i udarao njegovog oca Grgu i da je na kraju Savić sam doprineo svojoj smrti.

ADNRIJANOVIĆ: IZVINITE, AKO SAM DOPRINEO

OKRIVLjENI Vladimir Andrijanović je u završnoj reči rekao da ima veliku žal što se to sve desilo, da se oseća loše i da je na prvom suđenju porodici Nemanje Savića izjavio saučešće.

- Nemanjinoj porodici želim da se izvinem ako sam tome doprineo - kazao je Andrijanović. - Ja nisam imao izbora, nisam mogao da sprečim to. Da sam imao pištolj ne bih dozvolio da me izvuče iz kola, pucao bih pre i otišao. Živim pošteno, radim gips, gipser sam, nisam ubica. Spasio sam svoj život, moje dete ima oca i tu sam ispao heroj. Nemanja je bio nadobudan i hteo da se sveti. On je sam sebi unakazio život i to mi je žao. Jedno veliko žao. Mogu da budem samo kriv što sam uzeo tuđe oružje da se spasim.