ZAR JE PRAVDA 20 GODINA ZA DEVET ŽIVOTA? Roditelji ubijenih ne mire se sa tim da Uroš Blažić ne može da ostane doživotno u zatvoru
VIŠE od sto metaka, Uroš Blažić (22) je 4. maja prošle godine ispalio na dve grupe mladih u selima Malo Orašje i Dubona, usmrtivši njih devetoro, dok je 13 teško ranio.
Foto: N. Živanović
Pre dva dana, nešto više od 12 meseci od stravičnog masakra, prvi put se u zgradi Višeg suda u Smederevu našao oči u oči sa porodicama žrtava, kada je i pored jakog policijskog obezbeđenja, za dlaku izbegnut njegov linč.
Roditelji ubijene dece svedoče da je haos usledio iz osećaja da Blažić ima sva prava i da mu preti tek 20 godina zatvora.
Ročište odloženo na neodređeno
POČETAK suđenja za devetostruko ubistvo u Malom Orašju i Duboni, nakon incidenta na pripremnom ročištu, odloženo je do daljeg, a odluka o tome da li će se ipak održati u Smederevu ili biti izmešteno u Specijalni sud u Beogradu nije doneta.
- Adekvatnim reagovanjem stražara Okružnog zatvora u Smederevu i pravosudne straže Višeg suda sprečene su teže posledice. Datum narednog ročišta biće naknadno određen - navodi se u saopštenju smederevskog Višeg suda.
- Za devet života, 20 godina kazne. To je 22 meseca po detetu. Da li je to pravda? Nikada nećemo pristati na to - ističe Saša Panić, otac ubijenih Kristine (19) i Milana (22).
Ovaj očajni otac naglašava da je ulazak u sudnicu Uroša Blažića i njegovog oca Radiše (55), koji je optužen za nedozvoljeno posedovanje oružja, sa pancirom na grudima, dodatno uznemirilo porodice.
- Uveli su ga sa pancirom. Od čega čuvaju masovnog ubicu koji je napravio krvoproliće. Moja deca pancir nisu imala - ogorčen je Saša Panić, dodajući da je, neposredno pred ročište, prvi put od advokata čuo da je Blažić deset metaka sasuo u njegovog sina Milana, a osam u ćerku Kristinu.
Uroš Blažić pojavio se u hodniku Višeg suda okružen sa desetak pripadnika Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Pored pancirnog prsluka imao je i lisice na rukama i nogama. Hodao je polako, blago spuštene glave. Nije izgledao izmučeno, na njegovom licu nije bilo nikavih emocija. U jednom trenutku podigao je pogled ka novinarskim ekipama i kamerama pre nego što je uveden u sudnicu. Kao da ga je zanimala pažnja koju ima.
Staklom odvojeni od publike
DAN nakon odlaganja pripremnog ročišta mnogi su postavili pitanje da li je možda od samog starta trebalo da se ovaj postupak vodi u zgradi u Ustaničkoj ulici u Beogradu, gde je bezbednost na višem nivou. Tim pre što je prostorija gde sede optuženi, staklom odvojena od dela namenjenom za publiku i jer se sprovode posebnim koridorom, koji nema nikakvih dodirnih tačaka sa hodnikom ispred samih sudnica. Pored toga, prilikom ulaska optuženih u sudnicu, pored njih je sve vreme nekoliko pripadnika sudske straže, kako bi se sprečio bilo kakav incident.
Čim je kročio u sudnicu, nastao je haos, jer su porodice žrtava fizički htele da se obračunaju sa njim. Momentalno je izveden i sa ocem sproveden hodnikom ka pritvoru. U jednom trenutku se okrenuo da vidi šta se dešava i da li je možda u opasnosti.
Koliko je trenutak suočavanja sa ubicom bio težak, najbolje opisuju reči oca jedne žrtve iz Malog Orašja:
- Ne znam kada mi je bilo gore. Kada mi je ubio dete ili sad kad sam ga prvi put video. Mural posvećen Milanu, Kristini i Daliboru, Foto J. I.
Porodice žrtava iznova postavljaju ista pitanja i dan posle pokušaja da se Blažić izvede pred lice pravde. Zbog čega ubica ima sva prava i zašto toliko traje postupak? Zašto nije odgovarao niko ko je sačuvao Blažića od kazni za krivična dela koja je počinio ranije. Roditelji su ogorčeni jer policija čuva Blažiće i njihovu kuću, ali i zato što zakon nije odmah promenjen, ili nađen način da ubica doživotno ostane iza rešetaka.
Tog 4. maja prošle godine, svaku šansu da nastave da žive, da se školuju i stvore svoje porodice izgubili su Marko Mitrović (18), Nemanja Stevanović (21), Lazar Milovanović (19), Petar Mitrović (26), Nikola Milić (15), Aleksandar Milovanović (18), Milan (22) i Kristina Panić (19) i Dalibor Todorović (25). U malom Orašju gde su ubijena šestorica mladića napravljen je memorijalni kompleks. Ceo plac je ograđen i posađena je trava, staze su popločane kamenom i sazidana je palionica sveća. Posađeno je šest čempresa, za svakog ubijenog po jedan. Postavljen je i spomenik na kojem se nalaze njihove slike.
Eksplozija emocija
PUNOMOĆNICI porodica ubijenih i ranjenih, nakon odlaganja početka suđenja, izjavili su da su se, čim su se pojavili Uroš i njegov otac začuli povici, jecaji i krici i da je zatim masa nasrnula na njih. Prema njihovim rečima, to je bila eksplozija emocija i prirodna reakcija roditelja koji su se prvi put suočili sa onim ko im je pobio decu.