SVAKI DAN IDEM NA GROBLJE DA JOJ SE IZVINIM: Suze u očima oca Adriane Dukić, ubijene u Ribnikaru - Ta deca su imala živote ispred sebe (FOTO)

Metak joj je probio telefon, verovatno je pokušala da me pozove. Ne znam koje je dete zaslužilo da bude masakrirano. Da ih u dva minuta pobije dečak, koji ih je svaki dan viđao u školi. Tog 3. maja život nam je stao. Sebe krivim što smo došli ovde da živimo.

Ovo je danas na suđenju po privatnoj tužbi protiv Koste K. njegovih roditelja, škole za nadoknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog bola u Višem sudu u Beogradu kazao otac, u "Ribnikaru" ubijene Adriane Dukić (14), Dane Dukić. On je kazao da su on, supruga i troje dece rođeni u Francuskoj, ali da su pre tri godine odlučili da se dosele u Beograd, jer im je ovde život bio mirniji.

- Hteli smo da se više posvetimo deci i uživamo sa njima, jer su naši roditelji u inostranstvu mnogo radili i zbog posla nisu mogli da se u potpunosti posvete nama. Tamo se mnogo brže živi, deci nismo dozvoljavali da sami idu u park, a hteli smo da osete bezbrižnost i slobodu ovde. Sada vidim da je to bila loša odluka - ispričao je Dane Dukić.

Kako kaže prve godine su decu upisali u privatnu školu, da im bude lakše, da nauče jezik, jer su srpski malo govorili, ali se tu nisu dobro snašli, pa su ih prebacili u "Ribnikar".

- Tu su se bolje uklopili. Angelina Aćimović (takođe ubijena devojčica) je Adriani bila najbolja drugarica. Žena i ja smo se zaposlili, ja sam decu svako jutro vozio u školi, a kada su bili druga smena Adriana, kao velika sestra, ih je vodila, a ja posle vraćao kući. Ona je bila stub za njih, znala je kako da ih pazi. Oni su srećni išli u školu. I supruzini roditelji su se iz inostranstva vratili u selo kod Pančeva, pa smo svaki vikend išli kod njih i taj nedeljni ručak nam je bio nešto posebno. Bili smo zahvalni što smo svi zdravi i što imamo lep život - kazao je Dane.

Tog 3. maja kaže da ga je supruga zvala i javila za pucnjavu u "Ribnikaru".

- Vozio sam kao lud. Adrianu sam zvao na telefon, ali se odmah prekidalo. Ispred škole sam sreo sve ove roditelje. Četiri sata sm čekao ispred škole, a onda je neko rekao da treba da odemo u do stanice policije, a tamo me niko nije gledao u oči i javila mi se trema, što su me zvali, gde mi je dete? Onda je izašao Branko Anđelković i starijoj ćerki rekao: "Nema više Mare". Meni su se noge odsekle i kada sam ušao rekli su mi: "Nema Adrijane" - ispričao je Dane i rasplakao se, kao i svi u sudnici. - Išao sam na identifikaciju tela u Institut za sudsku medicinu i sve vreme nisam verovao da se to desilo. Gledao sam slike, kao da je zaspala u roze duksu i tada sam shvatio da je nema više. Ceo život mi je stao.

Dukić je ispričao da ga je tog dana zvao tadašnji ministra prosvete Branko Ružić da izjavi saučešće i rekao da će grad Beograd da preuzme troškove sahrane. Posle im je u kuću došao i gradonačelnik Aleksandar Šapić, izjavio saučešće i rekao da mu se obrate za sve što treba.

- Ta deca su imala živote ispred sebe, a neko je rešio da im to uzme. Sa tim slikama se svako jutro budim i uveče ležem. Ja tugujem, ne radim, osećam krivicu i svaki dan idem na groblje da joj se izvinim i da joj kažem da je volim. Njoj je za 11 dana rođendan. Ona je to jutro u maju bila raspoložena, sredila se. Ja sam je odvezao u školu iz koje više nikada nije izašla. Teško je kada shvatite da je nikada više nećete videti i zagrliti - kazao je Dane, koji je više puta zaplakao pričajući, a i svi u sudnicu su plakali dok su ga slušali.

On je rekao i da Adriana Kostu nikada nije pominjala i da nije čuo da se družila sa njim.

BONUS VIDEO - NI SUZE NI PLAČA: Otac ubijene Angeline otkrio kako je izgledao susret Koste i njegove majke