NESPORNO SAMO DA JE SLAVKO UBIJEN: Ni posle 25 godina nije utvrđeno ko je naredio, organizovao i izvršio ubistvo vlasnika "Dnevnog telegrafa
ZA dva meseca biće tačno 25 godina kako je u haustoru zgrade u Svetogorskoj ulici, u centru Beograda, u jeku NATO bombardovanja, na pravoslavni Uskrs, ubijen Slavko Ćuruvija, vlasnik "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina", a da i dalje niko nije osuđen za ovaj zločin.
Foto: P. Mitić
Maratonsko suđenje okončano je oslobađajućom presudom za Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka, nekadašnje pripadnike Resora Državne bezbednosti, koji su dva puta pred Specijalnim sudom bili osuđeni na ukupno sto godina zatvora, zbog umešanosti u ubistvo. Oba puta, prvostepeni sud je bio na stanovištu da su imali određene uloge u organizaciji, ali da je izvršilac nepoznata osoba, a ne Kurak, kako je tvrdilo Tužilaštvo za organizovani kriminal. Međutim, ovakvog stava nisu bile sudije Apelacije, koje smatraju da nema dokaza da oni na bilo koji način imaju veze sa likvidacijom, zbog čega su doneli odluku da četvoricu optuženih oslobodi.
Ko je naredio, organizovao, izvršio ubistvo, ne zna se, a pitanje je i da li će zločinci biti privedeni pravde. Ono što je nesporno je da je Ćuruvija ubijen 11. aprila 1999. godine ispred ulaza u zgradu u Svetogorskoj 35, da je bio u društvu Branke Prpe i da je na njega pucano sa leđa iz "škorpiona", te da je usmrćen sa više hitaca.
Branka Prpa je tom prilikom lakše povređena, kada ju je napadač udario drškom pištolja po glavi. Prilikom svedočenja na glavnom pretresu, bila je izričita da je na atentatora najviše podseća Luka Pejović, sada pokojni član Jedinice za specijalne operacije, a ne Kurak, kako se sumnjalo. Interesantno je da je prilikom davanja završne reči, zamenik tužioca Milenko Mandić bio izričit da sud ne treba da uzme u obzir ovo svedočenje, ocenivši ga kao "nepouzdano". Mandić je naveo "da je reč o iznenadnom događaju, koji je kod Prpe mogao da dovede do suženja svesti", ali i zbog toga "što je ona kratkovida, a kobnog dana je dobila i udarac po glavi".
Optužnica protiv Markovića, Radonjića, Romića i Kuraka podignuta je početkom juna 2014. godine, deceniju i po posle zločina, prema kojoj su to uradili iz niskih pobuda i zbog svoje novinarske delatnosti". Navedeno je da je zločin počinjen "radi očuvanja političke vlasti u zemlji, koju je Ćuruvija počeo da ugrožava svojim kontaktima sa liderima opozicije i stranim organizacijama". Svi optuženi su tokom postupka negirali navode Tužilaštva.
Tadašnji prvi čovek TOK, Miljko Radisavljević naveo je da je tužilačka istraga počela 13. januara 2014, kad su se iza rešetaka našli Radonjić i Romić. Marković se odranije nalazi na izdržavanju zatvorske kazne u "Zabeli", dok je za Kurakom raspisana međunarodna poternica. Na konferenciji za novinare, koja je povodom toga održana u Vladi Srbije, Radisavljević je naveo da je ključne dokaze koji su doveli do rasvetljavanja likvidacije Slavka Ćuruvije dao Milorad Ulemek Legija, nekadašnji komandant rasformirane JSO.
Kako je tada saopšteno, Ulemek je "sam preuzeo inicijativu i obavestio nadležne istražne organe da je spreman da ispriča sve ono što mu je poznato o ubistvu". To je uradio, kako se tvrdi, bezuslovno. On je, prema onome što je rečeno, detaljno govorio o svojim saznanjima i izneo nove činjenice. Pored toga, otkriveno je da, pored Ulemeka, postoje još dva svedoka koja su potvrdila celu priču o ubistvu.
Tokom 2016. godine kao svedok pred sudom se pojavio Ulemek, koji se odmah na početku ogradio da nikakvih konkretnih dokaza protiv okrivljenih nema. Naveo je da o likvidaciji vlasnika "Dnevnog telegrafa" ima samo posredne informacije do kojih je došao u razgovoru sa Markovićem, koji je u to vreme bio načelnik resora Državne bezbednosti.
UJEDINjENI U KRITICI
ODLUKA Apelacionog suda u Beogradu da preinači prvostepenu presudu i oslobodi četvoricu optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije - Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka je obeshrabrujuća i predstavlja tužan dan za novinarstvo u Srbiji, ocenio je Stejt department.
- Obeshrabrujuće je videti da pravda i odgovornost za ubice Slavka Ćuruvije ostaju nedostižni, čak i 25 godina nakon njegovog ubistva. Tužan dan za novinarstvo" - naveo je Stejt department u pisanom odgovoru za "Glas Amerike".
OEBS i više novinarskih udruženja i organizacija juče su takođe kritikovali odluku Apelacionog suda.
- Ja nikada nisam dobio informaciju ko je i na koji način ubio Ćuruviju - kazao je Ulemek. - Tokom 2000. godine pozvao me je Marković da bi mi dao jedan zadatak koji je trebalo da odrade pripadnici JSO. Radilo se o hapšenju osobe iz Beograda, ali ne znam o kome je bilo reč. Pitao sam Markovića ko će biti "navigatori" odnosno operativci, odgovorio je: "Ovi Radonjini što su ubili Ćuruviju". Nisam ništa komentarisao, izašao sam u hodnik i tu sam video Romića i Kuraka. Pričali smo desetak minuta, i tada sam pitao Romića da li on vodi tu akciju. Rekao je da. Posle nekih pola sata preko mobilnog sam dobio obaveštenje da se zadatak otkazuje.
NEMA MI POMOĆI
BRANIOCA Romića i Radonjića, advokata Zoru Dobričanin Nikodinović, interesovalo je svojevremeno da li mu je nešto obećano za svedočenje u ovom predmetu.
- Ma, šta su mogli da mi ponude - uz osmeh je kazao Ulemek. - Meni ne bi mogao ni Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija n a ne Miljko Radisavljević.
Na nekoliko pitanja zamenika tužioca Milenka Mandića, Ulemek nije želeo da odgovori, jer kako je istakao "time bi mogao sebe da izloži krivičnom gonjenju". Advokata Stevana Protića, koji brani odbeglog Miroslava Kuraka, interesovalo je da li se Ulemek oseća iskorišćeno, jer je sa svojom Jedinicom prihvatao da obavlja "prljave poslove zarad nečijih ličnih interesa".
- Da, kazao je Ulemek. - Kad to kažem mislim na vrh države, političare.