"ANGELINA MI JE BILA RADOST I SUNCE, UMRLA SAM SA NJOM" Aćimovići podelili svoju potresnu priču o danima agonije posle masakra u "Ribnikaru"

Ovo je jutros na suđenju u parničnom postupku za nadoknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog bola i straha protiv Koste, Vladimira i Miljane Kecmanović i osnovne škole "Vladislav Ribnikar", dajući iskaz ispričao Anđelko Aćimović otac Angeline, devojčice iz sedmog dva, koju je Kosta 3. maja upucao, a ona teško povređena preminula 12 dana kasnije u bolnici u Tiršovoj.

- Lekari su pokušali sve što je u njihovoj moći. Zahvalio bih se svima na hirurgiji, koji su učinili sve da joj bude lakše i nama dozvolili da kada je to god bilo moguće budemo sa njom - kazao je Aćimović.

- Pričao sam joj priče o medi Brundi i pojavila joj se jednom suza iz jednog oka. Mi smo to tumačili da nas je čula.

Posle ovih reči, svi u sudnici su se rasplakali.

Anđelko Aćimović je nastavio da priča da mu je tog prvog dana Miloš Čikić, Andrijin otac, saopštio da Andrije više nema i da je u svoj svojoj tuzi znajući da je Angelina u Tiršovoj, glasom koji je bio krik duše viknuo: "Kako je!"

- Ja nisam smogao snage da odgovorim. Kasnije sam mu rekao da je teško i da su šanse male. Te dane smo provodili kao zombiji. Tri, četiri puta smo dnevno bili kod nje. Ne znam šta je bilo teže, da vidim nju i njene rane, znajući da su šanse nikakve ili Nataliju njenu mamu - kazao je Aćimović, navodeći da su se kao za slamku spasa hvatali kada bi lekari rekli suzila joj se zenica oka, ima neke reakcije.

- Bez obzira što smo bili pripremljeni doživeli smo šok. Okupili smo se u kući i dalje ne verujući šta nam se desilo i kako je moguće da jedno dete strelja toliko nevine dece.  Budimo se sa velikom tugom u srcu. Njena slika je kod ikone, razgovaramo sa njom i ujutru i uveče. Najstrašnije smo doživeli 3. maja, sve posle nije ni približno strašno - kazao je otac.

On je ispričao da je Angelinina mama od prvog meseca morala da održava trudnoću sa njom i da je njen razvoj brižno praćen. Živeli su godinama u Podgorici, a 2017. su se preselili u Beograd.

- Svi praznici su bili u njenoj režiji, ona je sa sestrom spremala kućnu predstavu i mi nismo smeli da vidimo ni jedan detalja pre premijere. Ona je mene učila da igram hip -hop, a ja nju narodna kola. O ljubavi prema njoj njenih drugarica saznajemo iz pisama, koje ostavljaju na njenom grobiću. Mi smo decu odgajali uz ljubav, jevanđelja i priče. Kada sam im ispričao sve priče koje sam znao, pa i one iz mog detinjstva, na kraju sam izmislio meda Brunda. Kada je odrasla pitala me je da li još verujem u meda Brinda, a ja sam joj odgovorio da verujem i da ćemo otići na Zlatibor da ga nađemo, jer i on sada ima svoju porodicu - kazao je Aćimović, navodeći da su živeli kao podstanari i kada bi pričali kako da kupe stan, ona bi govaorila kada postane modni kreator kupiće im veliku kuću, a mami džip.

- Vikend pre proveli smo zajedno u igri, vožnji biciklom, roštiljanju. Posle me je molila da je odvezem u Galeriju, gde su je čekale drugarice i ja danas kada uđem u Galeriju gledam u svodove i plačem da me niko ne vidi - kazao je Anđelko.

Tog kobnog dana je bio na poslu i supruga mu je u 8.45 javila da je bila pucnjava u školi:

- Došao sam ispred, počeo je haos u duši, koji je teško opisati. Psovao sam od besa i nemoći, jer mi nisu dali da prođem, da vidim šta se dešava. Ona je tog dana zbog slikanja za školski almanah bila obučena u kostim, koji je kao modni kreator volela da oblači.

Aćimović kaže da svi oni imaju život do i posle 3. maja i razmišljaju o svrhi postojanja.

- Često želim da što pre izađem iz ovog sveta i budem sa njom, ali imamo i drugu ćerku i iz prvog braka decu i unučad od najstarijeg sina. Imam obavezu da tu decu izvedem na dobar put. Odlazio sam da pomognem u istrazi, zatim komisiji Vlade i onda se vratim toliko ispražnjen i pitam se, šta se ja više tu batrgam, kada nje nema. Išli smo i na grupne i pojedinačne psihijatrijske terapije i nisu nam pomogle. Pomažu nam razgovori sa roditeljima, koji su izgubili decu i vera. Ne koristim lekove, jer smatram da nemam prava na to i da treba u punom obimu da osetim tugu i bol, ali treba nam psihijatar, koji neće da nam čita iz knjiga fraze, nego da nas razume, jer mi nismo bolesni, već tužni i nesrećni - govorio je potrešeni otac.

Kaže da su danima posle zločina bili besni na situaciju da jedno dete može da usmrti druge.

- Ne jedete, ne spavate, non stop se molite. Primali smo infuziju da se organizam fizički održi. Svaki odlazak u bolnicu bio nam je strah šta ćemo zateći, 12 dana konstantnog straha da će biti kraj - priča Aćimović, navodeći da su uredili aleju na groblju gde su sahranjeni Andrija, Angelina i Dragan i da mu je jedino te noći Angelina došla u san. To je kaže shvatio kao njenu zahvalnost.

Anđelko Aćimović je ispričao da je Angelina na polugodištu htela da se iz sedmog dva prebaci u sedmo četiri, ali ih je rukovodstvo škole ignorisalo.

- Pričali smo o toj njenoj želji. Bila je dobar matematičar, uspešna na takmičenjima i kazala mi je da želi da nastavi saradnju sa nastavnicom matematike Željkom. Pokušavao sam da saznam da li možda ima i drugi razlog, ali nije mi rekla. Nije govorila da ima nesporazume u odelenju, družila se sa tom decom, a tog dečaka nam nikada nije pominjala  - priča Anđelko.

- Supruga je išla u školu, pričala sa direktorkom i ništa joj nisu odgovorili. Ja sam bio u inostranstvu i pisao sam mejl i na njega nisam dobio odgovor. Posle Božića otišao sam da razgovaram i primila me je zamenica direktorke, rekla da znaju za naš zahtev i da će sve učiniti, ali nije bilo odgovora. Počelo je drugo polugodište i Angelina je krenula u svoj razred sedmo dva i verovatno pod uticajem društva, a i kako odgovora škole nije bilo, rekla mi je "pa dobro tata ostaću".

Otac kaže da su se pomirili sa tim i pogrešili.

- Sada znamo da se ubica na početku godine prebacio iz druge smene u njen razred. Njemu je to odobreno bukvalno uz izvinjenje, što nisu mogli da nađu oca i jave mu. Kako to prema jednima koji su na položaju poštujete obavezu da odgovorite, a druge ignorišete. Angelina je bila dete sa svim peticama i primernog vladanja i zaslužila je da joj se izađe u susret, ali bilo je bitno ko je otac deteta - komentarisao je Anđelko.

On je kazao da je jasno da su Kecmanovići jedna devijantna porodica, koja ne prihvata odgovornost.

- Niko ne misli da je njegov otac imao želju da on to uradi, ali je praktično učinio sve da se to jednog dana desi. Ja decu učim ljubavi, da vole ptice, meda Brunda, a oni od pete godine uče dete da voli oružje i ubistva. Gledao sam snimak gde je Kosta sa pet godina poredao 100 vojnika i svakom zna ime, a otac ga snima i hvali, a dete pita "hoćeš li ovo pokazati na poslu da se pohvališ" i otac kaže "da". Nemoguće je da majka ne primeti da je njeno dete celu noć na kompjuteru, da je u zatvorenim društvenim grupama, koje propagiraju Hitlera, zlo i nasilje. Oni su jedini krivci za sve što se desilo. To ponašanje oca da posle uviđaja, kada su mu pokazane fotografije sa mesta zločina, da on ne kaže da mu je žao te dece i porodica, već kaže krivo mi je što je Dragan. On nije osećao potrebu da žali sa porodicama i na kraju kaže: "Kosta nam je uništio život". On sebe stavlja u prvi plan, od sebe pravi žrtvu - ispričao je Aćimović.

Kazao je da mu je ranije jedna medicinska sestra rekla da radi sa doktorom Vladimirom Kecmanovićem i da misli da će sve da ih pobije, toliko je bio grub prema ženama.

- Iz porodice je izašla ta ideja da pobije devojčice, osam ih je ubio. Kosta je bio i u jednoj grupi koja je mrzela žene. To devijantno ponašanje je od oca krenulo i još majka koja to ne vidi i ne reaguje. Svako je u njihovoj porodici dovodio svog partnera na očigled sina. To je doprinelo da taj mali bude povučen i radi to što radi. Da bude pripremljen kao profesionalni vojnik, a naročito ta njegova psihološka priprema. Nijednog ličnog motiva nije bilo za to što je učinio, niti je on to rekao. Nije bilo vršnjačkog nasilja kako se pričalo, a što je nas vređalo. Mislim i da mu je neko rekao da napravi taj famozni spisak. Decu je streljao u glavu i u srce i kao neko ko je pripreman za ubistva, odložio je pištolj na odgovarajuću razdaljinu i pozvao policiju. Nema nikakvog kajanja. Roditelji su sve to morali da znaju, ali zbog novca i karijera nisu hteli da ga leče i da se to sazna - kazao je Aćimović.

STREPIŠ DA ĆE APARATI STATI

NATALIJA Aćimoić, majka, kazala je u sudu da je Angelina za nju bila Božiji poklon otkada je uzela u ruke.

- Bila je pametna, mudra i jako zrela za svoje godine. Bila mi je svetlost, radost i sunce. Umrla sam sa njom. Tih dana svake sekunde sam strepila da li će aparati stati. Gledaš u nemoćno dete i nadaš se nekom čudu da se desi. Prilaze mi majke koje su izgubile decu i kažu život ide dalje, a ja ih pogledm u oči i vidim da su oči nmrtve. Samo čovek koji je doživeo isto, može da razume naše stanje - kazala je Natalija Aćimović.

BONUS VIDEO: MESTO ZLOČINA: Stan u kojem je pronađen ubijeni muškarac u Novom Sadu