"UBIO SAM LUKU ŽIŽIĆA" Stefan Milašinović priznao zločin u kafiću na Novom Beogradu

Ovo je na današnjem suđenju u Višem sudu u Beogradu kazao optuženi Stefan Milašinović. On je priznavši da je počinio ubistvo 28. aprila prošle godine u kafiću u Bloku 44 na Novom Beogradu, tvrdio da tada nije ugrozio druge ljude.

- Pre nego što sam pucao, oni su videli pištolj i sagli su se, a ja sam prišao dovoljno blizu i pucao samo u njega - kazao je Milašinović.

Optuženi je rekao da ne poznaje drugooptuženog Jovana Ugrenovića, kojem se sudi za pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Kako se sumnja on je Milašinoviću, znajući šta je uradio, obezbedio brvnaru u Kraljevu, gde se ovaj krio nakon zločina.

- Posle ubistva otišao sam u Kraljevo i drugu Milanu, čije podatke ne želim da dajem sudu, rekao da sam se posvađao sa mojima i da mi treba smeštaj. On je video povrede na mojoj glavi i poverovao mi je. Odvezao me je u smeštaj, gde sam uhapšen. Jovan nije znao za koga je smeštaj, a ni Milan šta sam uradio - ispričao je Milašinović, dodajući da neće da odgovara na pitanja suda, tužilaštva, punomoćnika i odbrane.

Luka Žižić je ubijen u svom kafiću, dok je sedeo za stolom sa trojicom prijatelja, a njegov brat Vukan je to veče radio za šankom. U kafić je ušao čovek u radničkom odelu, kačketu, rukavicama i hirurškom maskom na licu i zamolio da ode u toalet. Posle dva minuta je izašao i otišao bez reči, da bi se za koji minut vratio i čim je ušao zapucao na Luku. Vukan i prijatelj Nikola su skočili na njega, oteli mu pištolj i skinuli masku, pa su mu lice snimile nadzorne kamere. Napadač je uspeo da im pobegne, ali uhapšen je u Kraljevu, nekoliko dana kasnije.

Milašinović je optužen za teško ubistvo, nedozvoljeno nošenje oružja i izazivanje opšte opasnosti.  Drugooptuženi Jovan Ugrenović danas je negirao krivicu i rekao da ne zna ni oštećenog, niti okrivljenog.

- Nisam znao da je ovaj Stefan počinio krivično delo - kazao je Ugrenović. - Moja porodica izdaje stanove, imamo ih pet i došao mi je u kuću nepoznat čovek koji se predstavio kao Nikola i pokazao mi ličnu kartu. Tražio je sobu na tri, četiri dana, ali ja nisam imao tad slobodan stan. Bio sam u kućnom zatvoru i u to vreme imao šetnju, pa sam otišao kod brata od tetke Bogdana Milićevića, koji je imao brvnaru, pored mog smeštaja. On je nikada nije iznajmljivao. Pitao sam ga da mi da i rekao da mi treba za drugara da se skloni. To da se "skloni" mislio sam od problema, ili od žene, rekao sam to u žargonu. Bogdanu nisam rekao da ću da iznajmim brvnaru, jer mi možda ne bi dao ili bi mi uzeo pola para. Vratio sam se kući i tom Nikoli rekao gde je ključ, a on mi je odmah platio 120 evra za četiri dana i otišao.

Punomoćnik porodice Žižić Vladimir Petrović pitao je zašto bi se neko ko iznajmljuje stan sklanjao i otkud mu ideja da taj čovek hoće da se skloni, a Ugrenović je objašnjavao da je to rekao u žargonu da bi ubedio brata da mu da brvnaru i da ne želi da odgovara na pitanja punomoćnika. Kazao je da je posle nekoliko dana čuo da je uhapšen čovek i mislio da je to taj Nikola, da bi na vestima video da je uhapšen Stefan.

Na suđenju su saslušana i tri prijatelja Luke Žižića sa kojima je te večeri sedeo za stolom u kafiću Lazar Mandić, Aleksandar Maršulović i Nikola Radaković. Svi su isto opisali događaj kako je čovek u radničkom odelu ušao, išao u toalet, otišao, a onda se vratio i pucao u Luku sa dva metra udaljenosti. Kazali su da su svi bili ugroženi, jer su sedeli na malom prostoru oko stola, skučeni na oko pola metra razdaljine i da su im meci proletali pored glava. Svi su Stefana Milašinovića prepoznali kao napadača, koji je tada imao bradu i dužu kosu nego što ima sada.

Aleksandar Maršulović je rekao da je Nikola pokušao da savlada napadača i da su se ostali priključili i uzeli mu pištolj:

- Malo smo ga udarali i savladali. Pitao sam ga što si to uradio, a on je ćutao. Pre toga je vikao "nemojte me, nemojte me". Otišli smo do Luke, a on je iskoristio tu priliku, pobegao i skrivao se u nekom žbunju. Pre pucanja u Luku ništa nije rekao.

Milašinović je pitao svedoka, kada je to rekao, "nemojte me, nemojte me", a Maršulović je ljutito uzvratio rečima: "A to te boli? Pa kad si kukao".

- Samo istina treba - odgovorio je Milašinović i nasmejao mu se u lice.

Svedoci su ispričali da je Luka bio okrenut ka ulazu i da je verovatno video pištolj, jer je skočio i prevrnuo sto, da je napadač ispalio rafal u njega, da su ga oborili i otimali se oko pištolja i kasnije videli da je ispražnjen.