BELIVUK SEKIROM SEKAO OSTATKE SPALJENOG TELA: Spasojević o ubistvu Gorana Mihajlovića - Skupili sve u džak i bacili sa Pupinovog mosta

Ubistvo Gorana Mihajlovića

SPASOJEVIĆ - Veljko i Marko su tražili od mene da ih vozim do neke kuće. Došao sam na stadion Partizana, pokupio sam ih i krenuli smo na auto-put Beograd-Zagreb, prema Zagrebu. Isključili se na stari novosadski put, do mesta za koje sam kasnije čuo da se zove Surduk. Bojao sam se da će mene ubiti, takav sam osećaj imao. Oni se smejali. Veljko je gledao u svoj mobilni sa skaj aplikacijom neku mapu, neko mu je poslao kako da se dođe do kuće. Rekli su mi da pođem sa njima do kuće. Ja sam rekao ne bih ako ne moram. Rekli su mi da ne moram ako neću, da se pokrenem kolima i da ih sačekam. Ušli su kroz kapiju. Ja sam pošao napred, okrenuo se i stao. Posle nekih 15 minuta oni su izašli iz kuće. Kad sam ih opazio, pokupio sam ih i odvezao do stadiona. To je bio moj prvi kontakt sa kućom u Surduku. Tada ne znam zašto su bili u njoj.

SPASOJEVIĆ - Posle nekog vremena Veljko me je zvao da dođem kod njega da se nešto dogovorimo. Došao sam, ušao kod njega u stan. Seli smo za šank, tu je bila i njegova žena Bojana, koja smatram da nije znala šta njen suprug radi, mislim na ubistva. Veljko počinje da mi diktira neki spisak koji mi nije bio logičan: dva metra kabla, lanca, dva veća kombinezona, dva para čizama, molerske kape, najlone deblje tanje, čekić, kreč, korita...

SPASOJEVIĆ - Ja ga pitam šta će ti ovo, on mi namigne. Otišao sam da kupim to sa spiska, dao mi je 30.000-40.000 dinara. Sve sam kupio što mi je izdiktirao. Odneo sam u stan u Mirijevu i tamo sve ostavio. Kad sam kupio sve to, Veljko je došao do stana u Mirijevu gde je moj brat izvodio radove, tražio je da kupim neke gume većih profila, stare, kod vulkanizera i što više džakova ćumura. Nisam se usudio da ga pitam šte će mu to. Ali bilo mi je sumnjivo. Veljko mi je dao novac. Otišao sam i pozajmio od prijatelja kamion, kod vulkanizera kupio polovne gume i zatim u supermarketu džakove ćumura, oko 40 džakova po tri kilograma. Sve sam spakovao u kamion i odvezao do Mirijeva. Nisam to iznosio iz kamiona. Sve se dešavalo dvadesetak dana pre otmice Gorana Mihajlovića.

SPASOJEVIĆ - Krenuli smo prema kući u Surduku. Kad smo stigli, otvorili su kapiju, ušao sam kamionom unutra. Veliki je plac u pitanju. Kuća je bila prizemna, iza nje ima terasa. Došao sam do šupe. Uparkirao sam se i sve stvari iz kamiona, kablove, kreč.... sve smo skladištili u tu šupu. Nismo se preterano zadržavali. Nije mi ni tada rečeno da će tu neko biti ubijen, ili spaljen. Bilo mi je sve neobično, ali nisam smeo da pitam.
Seli smo u kamion, vratili se do Mirijeva, do blindiranog vozila Belivuka, on i Marko su otišli.

SPASOJEVIĆ - Prolazi vreme, niko ne spominje da će biti neka otmica. Jednog dana na stadionu je bio sastanak navijača, posle smo krenuli do jednog restorana na Zvezdari kako bi ručali. Veljko mi poslao poruku da im trebam, da prespavam jednu noć sa njima, da im nešto pomognem. Rekao mi da dođem do Živka Davidovića, gde on živi, do jednog kafića i da će me tu dočekati jedan njihov drug koji će me dovesti kod njih.

Tajna soba u garaži kuće strave u Ritopeku

SPASOJEVIĆ - Otišao sam, čekao me je Miloš Budimir, tada sam ga i upoznao, na skaju je bio Ares. Imao je kačket na glavi, bio je sa "audijem A3". Predstavio se da je Veljkov drug i da mu predam moj telefon. Tada se vraćam u strahove za život, zašto bih ostavio telefon, ako idem nešto da im pomognem. Ali, šta da radim. Krenuli smo od Ustaničke, Bulevarom, Smederevskim putem, ja sam pratio Budimira. On u jednom trenutku staje u blizini Ritopeka i tu vidim Veljka. On je ušao na suvozačevo mesto i rekao mi da vzim pravo. Posle 200-300 metara mi je rekao da stanem, pomoću daljinskog je otvorio jednu kapiju.

SPASOJEVIĆ - Uparkirao sam automobil u garažu. Veljko mi rekao da krenem za njim. Došli do terase kuće, seli smo i on mi rekao da im trebam da pričuvam nekog momka celu noć. Na svom skaju mi je pokazao vezanog jednog momka u nekoj prostoriji za koju ću kasnije saznati da je skrivena. Šta sam drugo mogao nego da pristanem. Sišli smo do garaže i rekao: "Evo da počnemo". Nije mi bilo jasno šta da počnemo. Nisam mogao da pretpostavim da postoji neka tajna prostorija u dnu garaže. Veljko je sklonio neku dečiju kućicu, skinuo metalni okvir, uzeo jedan deblji šraf, ušrafio je u zid i jako povukao udesno i onda sam video da se otvara zid. Bilo mi je kao nešto iz filmova. Prišao sam bliže, bilo mi je jasno gde se taj momak nalazi. Veljko je prvi ušao. Morate da se sagnete da biste se provukli kroz otvor u zidu.

SPASOJEVIĆ - Tu postoji jedan među prostorija, Veljko je pokucao na neka metalna vrata i Marko ih je otvorio. Rečeno mi je da moramo da čuvamo tog momka. Uveli su me u prostoriju gde je momak bio. Rekli mi da ćutim. Taj momak je bio svezan sivom trakom od zglobova do lakta, bile su mu čak i šake obmotane trakom. Noge su bile isto svezane trakom. ležao je na pločicama, odnosno na najlonima koji su bili rasprostreni. Bila su dva najlona, deblji. Ispod glave mu je bio džak sa nekom zemljom.

Goran rekao da su ga drugari namestili, da ima ćerkicu

SPASOJEVIĆ - Objasnili su mi da je taj momak opasan, da pazim, jer je on ubica, da planiraju da ga ubiju. Objasnili čemu služi sve ono što smo odneli u Surduk. Da će biti ubijen i da će biti spaljen. Pitali da li mogu da obezbedim kamion kako bismo prebacili telo Gorana, tada mi nisu rekli da se zove Goran Mihajlović, oslovljavali su ga sa NN. Rekao sam kako da pozovem nekoga kad nemam telefon. Veljko mi rekao da snimim glasovnu poruku, kako bi on otišao po njega. Na tom skaj aparatu sam snimio poruku gde molim brata da pita prijatelja za kamion, jer mi treba da pomognem nekim svojim prijateljima. Objasnili su mi da ćemo Draganić i ja biti tu celu noć. Marko i Veljko su zatim otišli. Rekli su da će doći ujutro. Rekli da se u kamion stavim pesak, ako slučajno policija zaustavi kamion, da ne vide telo koje će biti prekriveno peskom.

SPASOJEVIĆ - Draganić mi je dao pištolj, pokušao sam konverzaciju sa Goranom, pitao sam ga kako se zove, rekao mi je da ne sme da mi ništa priča, da će sutradan biti pušten. Tako su mu rekli. Ja nisam mogao da mu kažem da neće biti pušten. Kazao mi je da su ga drugari namestili, da ima ćerkicu. Draganić i ja smo se smenjivali u čuvanju. U jednom momentu pitao sam ga da li je gladan, žedan, rekao je da neće ni da jede, ni da pije. Spavao je po desetak minuta. Svaki put kad je hteo da se pomeri me je pitao, jer su mu kazali da mora da pita. U jednom momentu mi je kazao da mu se ide u toalet. Ja nisam imao srca da ga pustim da mokri u veš. Pitao sam Draganića da ga odvedemo. Zaboravio sam da kažem da mu je glava bila obmotana od nosa do čela, kako ne bi mogao da nas vidi. Bio je obučen u trenerku, tamno sive boje. Kad smo ga vratili, položili smo ga na najlon. U jednom momentu me je Draganić zamenio.

SPASOJEVIĆ - Tako smo se do jutra smenjivali. U međuvremenu sam pričao sa Draganićem, on mi pokazao neku kesu sa skankom, rekao mi da je tu tajnu prostoriju pravio za uzgajanje narkotika. Ujutro su došli Veljko i Marko. Onda sam ja napustio kuću, rekli su mi da idem po kamion i pesak i da se nađem sa Milošem Budimirom na pumpi na Zrenjaninskom putu. Seo sam u svoje vozilo, otišao pravo ka Krnjači da se nađem sa Milošem Budimirom kako bih uzeo svoj telefon, kontaktirao prijatelja, uzeo kamion, pesak i to odvezao do Ritopeka. Kad sam otišao iz Ritopeka, Goran je bio živ.

SPASOJEVIĆ - Od Miloša sam uzeo svoj telefon, uključio ga i pozvao prijatelja. Otišao sam po kamion, koji sam i ranije ponekad vozio. Uputio sam se ka jednom stovarištu kod Pančevačkog mosta, gde sam kupio pesak. Posle sam se uputio ka svojoj kući na Zvezdari, kako bih ostavio svoj telefon, rečeno mi je da ga ne nosim u Ritopek zbog baznih stanica. Došao sam u Ritopek, uvezao sam kamion u dvorište, rekli su mi da ga parkiram što bliže garažnim vratima. Izašao sam i ušao u garažu, tu bili Veljko, Marko, Draganić. Video sam da su metalna vrata otvorena, ali ugašeno svetlo. Po ulasku u prostoriju video sam da je najlon smotan, a rekli mi da budim momka. Ja sam video da je ubijen. Oni se smejali. Nisam video povrede na njemu, njegovo telo je bilo smotano u najlon. Rekli mi da otvorim ciradu da ga smestimo u tovarni prostor kamiona.

Telo na lomači u Surduku, Belivuk uzeo benzin, sve polio i zapalio

SPASOJEVIĆ - Pošto je paleta sa peskom bila na sredini tovarnog prostora, složio sam kartone prvo ako krv bude iscurela, da taj karton upije. Izneli smo momka iz prostorije i ubacili njegovo telo u kamion. Položili smo ga poprečke i onda sam džakove sa peskom stavio preko umotanog tela. Draganić ostaje u Ritopeku, Marko, Veljko i ja krećemo put Surduka. Rekli su mi da tamo vozim, a oni su išli "golfom". Da će mi biti pratnja, da će se oni ako me slučajno policija zaustavi, zakucati u policiju.

SPASOJEVIĆ - Stigli smo u Surduk. Ušao sam u dvorište i išao sam skroz do kuće i došao do šupe. Veljko i Marko su ušli u šupu da se presvuku u kombinezone, obuli su čizme, stavili kačkete. Ja se nisam presvlačio, bio sam u staroj odeći. Podigao sam ciradu, oni su izbacili gume i Veljko je napravio lomaču od tih guma, kako bi položili telo, a između je sipao ćumur. Kad je to uradio, ja sam sklonio džakove sa peskom sa tela, misim da je Marko došao da zajedno izvučemo telo Gorana Mihajlovića. Izvukli smo telo, a oni su tražili od mene da navučem nekoliko guma preko njega. Tada mi postalo jasno zašto su tražili nekoliko guma većeg profila. Telo smo stavili na lomaču, Veljko je uzeo benzin, polio sve to i zapalio. Nadvila se velika vatra. Duvao je i jak vetar. Ta lomača se nalazila blizu šupe, bliže Dunavu.

SPASOJEVIĆ - Toliki dim se digao, neverovatno, ljudi koji su prolazili su mislili da gori kuća. Ja sam sekao neke grane kako bi se pravila velika vatra da bi telo bilo uništeno. Razgovarali smo, pa sam shvatio da je Veljko već imao iskustva sa paljenjem tela. Veljko je bio zadužen za vatru, ne znam zašto, vazda je voleo nešto da pali, ne znam zašto. Marko je sedeo, dopisivao se sa nekim. Ja sam donosio granje, sve je trebalo da izgleda kao da čistimo plac, ako nekome nešto bude sumnjivo. U jednom trenutku sam čuo da Veljko priča sa nekim. Ispostavilo se da je to komšinica, trudio sam se da me ona ne vidi. Kratko su razgovarali, bio komentar između Veljka i Marka, ona se zabrinula zbog vetra, Veljko je rekao: "Dobro je, da je prišla bliže, morali bi smo i nju". Ja sam se zgranuo.

Veljko i Marko su tražili od mene da ih slikam pored vatre

SPASOJEVIĆ -  U međuvremenu dok smo bili na placu, Veljko i Marko su tražili od mene da ih slikam pored vatre. U par navrata je i Marko skaj-aparatom slikao zapaljeno telo Gorana Mihajlovića. Veljko je slao slike Hel boju, posle sam čuo da je to Janković. U jednom momentu se pojavio Miloš Budimir, ja sam se iznenadio kad sam ga video. Dogovor je bio da on krene napred, da vidi ima li policije na putu prema Pupinovom mostu. Veljko i Marko su lopatama na kolica tovarili ono špto je ostalo od lomače, ostatke su prosipali preko obližnje litice. Džak sa ostacima tela su stavili u kabinu kamiona.

SPASOJEVIĆ - Krenuli smo put Pupinovog mosta. Došli smo do njega, bio je delimično osvetljen. U prvom delu mosta smo se zaustavili, nije bilo saobraćaja. Veljko je izašao iz kola, otvorio vrata od kamiona, uzeo džak i prosuo ostatke tela Gorana Mihajlovića. Kad je to završio rekao mi je da uništim džak i da kad to završim dođem do jedne picerije u Borči.

Suđenje se nastavlja 24, 25. i 26. aprila.

Ispitivanje Nikole Spasojevića - ubistvo Vlastimira Miloševića

SPASOJEVIĆ - Ja bih morao da krenem od dela koja nisu predmet optužnice, počevši od Vlastimira Miloševića. Marka Miljkovića znam jer smo zajedno išli u srednju školu, radili smo poslove obezbeđenja u mojoj kafani. Belivuka sam upoznao preko Miljkovića. Vlastimir Milošević je sa nama radio obezbeđenje. Marko je 2014. prestao da radi obezbeđenje, malo kasnije i Milošević. Malo sam sa njima izgubio kontakt.

Spasojević je kazao da je jednom prilikom optišao u Pančevo kod jednog prijatelja, gde je sreo Miljkovića. Marko mu je tada rekao da želi da ubije Miloševića:

- Kume, hoću da ubijem Vlastimira.

SPASOJEVIĆ - Objasnio da je imao neki konflikt sa njim. Spominjao mi je da mu je neko na stan u Krnjači bacio koktel. Rekao mi je - ili si sa mnom ili nisi. Ja sam imao izbor, da biram dva zla, znao sam da ću biti u problemu ako odbijem. Ali i da ću biti u problemu ako pristanem. Dao mi je zadatak da opserviram Vlastimira. To je trajalo oko godinu dana, jer Marku nisam baš davao tačne informacije oko kretanja, jer nisam želeo da se to desi. Mene je izabrao za to jer se stan moje bivše devojke nalazi pored stana, zid do zida stana gde je živeo Vlastimir, u Ulici 27. marta.

SPASOJEVIĆ - Marko je tražio od mene da izbrojim koliko koraka ima od ulaznih vrata do podruma, da prebrojim stepenice, kako bi on to nekome odneo da s euradi skica. To sam i uradio. U sve je bio upućen jedan od braće Kovač, kao i Mirko Kojić, koga su Marko i Veljko zvali “vepar”. U celu priču se 2016. godine uključuje Belivuk, više nije samo Marko dolazio da se vidimo kako bih mu odavao kretanje Vlastimira, već je počeo da dolazi i Belivuk. U par navrata su i dolazili blizu zgrade u 27. marta. Već je krenula zima. Marko je od mene tražio da odem do jedne kafane na Dorćolu, gde je Vlastimir držao obezbeđenje, da mu odnesem dva grama kokaina, kako bih mu se približio i možda mi on rekao kuda se kreće. Te večeri je bilo i planirano da se izvrši krivično delo. Marko mi je dao karticu za mobilni da mu javim kad će Vlastimir da krene kući. Ja sam pustio poruku. Bacio sam taj telefon u kontejner. Vlastimir je krenuo kući, ali to veče se nije dogodila likvidacija. Ja sam pokušao da upozorim Vlastimira da mu Marko radi o glavi. Nije mi verovao. Pred jutro me je Vlastimir zvao da me pita da li imam još kokaina. Bio sam srećan što se tada nije desilo ubistvo. Nije mi bila namera, ni želja da bilo ko bude ubijen.

SPASOJEVIĆ - Prošlo je neko vreme. Posle toga su se dosetili da se na zid u zgradi postavi kamera koja će gledati na Vlastimirov stan, a da ja svojoj tadašnjoj devojci složim priču da je ta kamera za bezbednost stanova, jer je resiver morao da se stavi u njen stan. Marko i Vlastimir su trebali da postanu vlasnici tih stanova u zgradi u 27. marta. Oni su trebali da završe stanove i da uzmu dva stana. Krajem 2016. se postavlja ta kamera. To radi majstor Kosta, koji ne zna zašto se postavlja ta kamera. Da je to namenjeno za ubistvo.

Spasojević je zatim opisao kako je izgledala kamera, koja je sve oprema išla uz nju. Preko te kamere pratilo se kretanje Vlastimira Miloševića, od postavljanja kamere do izvršenja krivičnog dela je prošlo oko mesec dana.

SPASOJEVIĆ - To bi bilo ukratko što se tiče ubistva Vlastimira Miloševića. Ja nisam svojevoljno pristao da učestvujem u ubistvima, išao sam linijom manjeg otpora. Dan ili dva posle ubistva, kontaktirao me Belivuk, našli smo se blizu jednog lokala u Nušićevoj ulici, pokupili me i otišlo do parka pored Skupštine. Veljko mi je rekao da moram da skinem kameru i uništim resiver, da pazim jer policija opservira i ako me policija uhvati, da kažem da sam je ja montirao. Da ako me uhvate da će me osuditi na najviše godinu dana.

Spasojević je naveo kako je uništio resiver, skinuo kameru i bacio u jedan kontejner.

SPASOJEVIĆ - Posle u Veljko i Marko uhapšeni, bili jedno vreme u zatvoru, kad su izašli, mislim 2018. stupio sam u kontakt sa Markom. Bio sam sve vreme u strahu da ne pomisle da sam ih ja namestio. Nije mi bilo dobro u glavi da su oni uhapšeni, a ja na slobodi, pa da ne pomisle nešto. Kad su izašli, video sam se sa Markom na placu njegovog kuma. Krenule su priče oko Partizana, utakmica, znam da su počeli da prave navijačku grupu. Marko me pozvao da krenem sa njima na utakmice. Nisam video ništa loše u tome. Dok su oni bili u pritvoru, radio sam na građevini i kod svog brata. Krenuo sam da radim obezbeđenje u nekim lokalima. Marko mi je pričao da je on izvršio ubistvo Vlastimira, da ga je koštalo 100.000 evra. Ne znam konkrtetno da li je te pare davao nekima iz pravosuđa, policije.

Miljković i Belivuk namestili momke za ubistvo Bojana Mirkovića

ADVOKAT JERKOVIĆ - Da li imate saznanja ko je od ovih okrivljenih imao tuče sa navijačima?

HRVATIN - Ne znam. Znam samo da je bila neka tuča sa navijačima Zvezde, da je bilo pucanja, ali ko je učestvovao ne znam.

ADVOKAT JERKOVIĆ - Koliko često ste se viđali sa Srđanom Lalićem?

HRVATIN - Stalno smo se viđali.

ADVOKAT JERKOVIĆ - Da li je pominjao šta ima od imovine?

HRVATIN - Znam za stan. Nije govorio odakle mu.

ADVOKAT JERKOVIĆ - Što se tiče mašine, Lalić je rekao da je radila do poslednjeg dana, da li je to tačno?

HRVATIN - Ja sam video da je radila.

ADVOKAT JERKOVIĆ - Rekli ste Draganiću da je on u grupi pre vas, a u Tužilaštvu ste rekli da je posle.

HRVATIN - Ja sam bio kraće u grupi, ali ja sam bio bliži, barem je to bilo moje mišljenje sa Lalićem, Belivukom, Miljkovićem. Kad sam uhapšen, ja sam u policiji rekao da ću da pričam, odveo ih do Dunava, ko je doneo odluku da ne idem u pritvor, ja ne znam. Operativci koji su bili sa mnom nekoliko dana, su mi rekli da ne idem u pritvor. Kada sam završio sa usmenim izlaganjem, imao sam obavezu da sve to napišem. Imao sam rok od mesec dana. Ja sam sporazum sa Tužilaštvom sklopio tek kad sam sve to završio.

ADVOKAT VLADIMIR PETROVIĆ – Jeste li vi u pritvoru?

HRVATIN - Ja se nalazim u pritvoru.

ADVOKAT VLADIMIR PETROVIĆ – Zašto ste odlučili da pričate?

HRVATIN - Pokazani su mi dokazi, znao sam da je nađena mašina, znao sam kako stoje stvaari, video sam kako stoje stvari i odlučio se. Ja sam prvi okrivljeni saradnik.
 

"Belivuk je dupljak, dojavio Supuroviću da mu se sprema ubistvo"

Pored ovoga, na današnjem suđenju bilo je reči ponovo o pripremi ubistva jednog od vođa navijača Rada, Dragana Suprovića, koji je, kako je ispričao Hrvatin, podmetnuo bombu “nekom liku na Banovom brdu”:

- Bilo je spremljeno 100.000 evra, ali je Miljković govorio da će da se da i još 50.000. U tome su trebali da učestvuju i Luka Perenčević , Vlada Kovačević i Darko Maletić. Belivuk je tražio da se taj zločin odloži i da probamo da se približimo Supuroviću tako što bi mu on dojavio da mu se sprema zločin. Sad mi je jasno da je Belivuk bio dupljak, jer je on dojavio Supuroviću da mu se sprema ubistvo. Njegova likvidacija se spremala kako bi smo preuzeli Radovu tribinu i kriminalne poslove.

Bojan Hrvatin je završio sa svedočenjem. Počinje ispitivanje okrivljenog saradnika Nikole Spasojevića.
 

Advokati započeli ispitivanje

Nakon što je Marko Miljković postavio još nekoliko dodatnih pitanja, sa ispitivanjem Hrvatina započeli su advokati. Hrvatin je kazao da je bio osuđen na 15 godina zatvora, ali da je tamo proveo skoro 13 godina. Naveo je da je tamo upoznao dosta osuđenika, među njima i Miloša Budimira, koji je pre njega odslužio kaznu. Odgovarajući na pitanja kazao da se tamo jednom prilikom potukao sa Slavoljubom Trajkovićem, ali da zbog toga protiv njega nije bio pokrenut disciplinski postupak.

Okrivljeni saradnik je kazao da se po izlasku iz zatvora raspitivao sa kim se Trajković druži i da zna da se ovaj družio sa Šarcem i Gligorijivićem, dvojicom momaka koji su vezani za ovaj postupak.

- Ja sam se raspitivao i saznajem da se druži sa njima- kazao je Hrvatin.

O ubistvu Milana Ljepoje

Hrvatin je zatim odgovarajući na pitanja vezana za otmicu i ubistvo Milana Ljepoje kazao da je Janković vozio automobil “astru” do obale Dunava da se tamo prospu Ljepojini ostaci.

JANKOVIĆ - Na pitanje Belivuka ko ti je namestio ubistvo 2005. odgovorio si tadašnji režim. Da li sada to isto radiš ovim ljudima iza stakla, pokušavaš da im namestiš robiju da ti ne bi ležao u zatvoru.

HRVATIN - Nije tačno. Ja nisam nikoga ubio.

MILjKOVIĆ - Juče si rekao da si se ti kupao pre odlaženja na Dunav da ne bi postavio targove u autu, a rekao si i da se Lalić i Miloš Budimir nisu kupali tada već posle.

HRVATIN - Ja sam se kupao jer sam završio sa poslom, ali i da ne bih ostvaio tragove. Zašto oni nisu, ja ne znam.

MILjKOVIĆ - Da li smo nosili oružje prilikom opservacije vezano za Mitića?

HRVATIN - Ja i Tešić nismo, za Lalića i Miloša Budimira ne znam.

MILjKOVIĆ - Da li smo imali informacije da ovi što nas opserviraju da su naoružani?

HRVATIN - Pa verovatno.

MILjKOVIĆ – Da li sam ja Stiven Sigal, pa izlazim nenaoružan na one koji su naoružani?

HRVATIN -  Pa Stiven Sigal je uvek imao pištolj i pušku. Ti si hrabar momak, Sigal je uvek imao pištolj.

MILjKOVIĆ - Lalić je rekao da smo hteli Danilu Vučiću da namestimo ubistvo Lazara Vukićevića, da li si ti bio tu kada smo to kao dogovarali?

HRVATIN - Nisam.

MILjKOVIĆ -  Gde si bio 20. aprila 2021?

HRVATIN - Ne sećam se.

MILjKOVIĆ - Da li imaš veze sa pokušajem ubistva Marka Nikolića na groblju Lešće toga dana?

HRVATIN – Nemam.

O skaj aplikaciji

JANKOVIĆ - Jesam li ti nekada slao selfi fotografije sa Skaja ili mobilnog?

HRVATIN - Nisi.

JANKOVIĆ  -Da li si video da ja nekada pišem sa Skaja? Nisi.

HRVATIN - U Tužilaštvu sam kada sam davao izjavu rekao da ti je nadimak Hel.

JANKOVIĆ - Da li on zna sa kim je pisao? Njegovo objašnjenje nije odgovor. On nikada nije video da ja pišem sa nekog naloga. Šta još piše na tom papiru na kojem piše da je Hel Nebojša Janković? Da li su ti poznati nadimci Mućaćo i preševo?

HRVATIN - Ja sam tebe imao upisano kao Hel boj, a svi smo te znali kao Hel.

JANKOVIĆ - U optužnici piše Mućaćo i Preševa, interesantno.

HRVATIN - Prvi put čujem za te nadimke.

JANKOVIĆ - Da li zna da je mašina bila peskirana?

HRVATIN - Znam da je išla na čišćenje, ako je peskiranje čišćenje onda jeste.

JANKOVIĆ - Da li si video nekada Miljkovićev mobilni koji nije Skaj?

HRVATIN - Nikada. Sa njim sam isključivo kontaktirao preko Skaja.

JANKOVIĆ - Ranije si rekao da si video neke slike na telefonu koji nije Skaj. Znači nisi video slike na telefonu koji nije Skaj.

O Goranu Veličkoviću

JANKOVIĆ - Reci mi o Veličkoviću, koliko ja mrzim Gorana Veličkovića?

HRVATIN - Nisam ja pričao sa tobom koliko ti mrziš njega. To se odnosilo kada sam rekao na Miljkovića, belivuka, braću Budimir. Nisam mislio na tebe.

JANKOVIĆ  -Da li ja poznajem Veličkovića?

HRVATIN - Ne znam.

JANKOVIĆ - Odakle Miloš Budimir izlazi pri navodnoj otmici Veličkovića?

HRVATIN  -Već sam pričao, neću se ponavljati. Rekao sam da dolazi iz kola iz pravca kukuruza.

JANKOVIĆ - Ko viče policija?

HRVATIN - Ti, to je bio znak da ovi koji su se krili u kukuruzu istrče i nastave da viču “policija”, jer je plan bio da Goran misli da je reč o hapšenju.

Janković je u jednom momentu rekao da je Srđan Lalić govorio drugačije kad je pričao o otmici Veličkovića i kazao da jedan od njih dvojice "laže".

O otmici i ubistvu Zdravka Radojevića

Prva pitanja vezana su za deo optužnice koji se odnosi na otmicu i ubistvo Zdravka Radojevića. Janković čita iskaz koji je Hrvatin dao u Tužilaštvu pre nego što je dobio status okrivljenog saradnika. Sudija je Vinka Beraha je navela da se odbija  da se Hrvatinu predočava ovaj iskaz. Ona je navela da veće ne dozvoljava da se predočavaju iskazi koje je dao kao osumnjičeni, jer on sada ima drugi status.

Hrvatin mu je kazao da se ni sa kim nije dogovarao oko svog iskaza i da niko nije uticao na njega.

Prema optužnici, Janković je imao nadimak Hel.

Janković počeo sa ispitivanjem

Na početku današnjeg suđenja, optuženi Vlade Draganić rekao je da ipak više neće postavljati pitanja, a sa ispitivanjem Hrvatina započeo optuženi Nebojša Janković.

Hrvatin je sa Tužilaštvom za organizovani kriminal napravio sporazum, prema kojem će, ukoliko sud bude prihvatio njegovo svedočenje, biti osuđen na 15 godina zatvora. Nakon što bude gotovo njegovo saslušanje, otpočeće se sa ispitivanjem okrivljenog saradnika Nikole Spasojevića. 

Prema optužnici, pripadicima kriminalne grupe na teret se stavljaju sedam ubistava, otmice, nedozvoljena trgovima narkoticima, nelegalno posedovanje oružja, a pojedinima i silovanje.