(UŽIVO) MILJKOVIĆ: Je l' neko pametan dao predlog da se to zapali u roštilju, a ne na travi? LALIĆ: Koji pametan, malo ih je bilo...

Nekih sat vremena smo čekali, pojavio se Miljković. Đurić je u nekom momentu otišao, ne znam da li pre ili posle njegovog dolaska. Miljković je doneo Goranov aparat, znali smo da je on bio dobar sa Filipom Koraćem, zvali smo ga "zalizani", Miljković mi je rekao da ima "zalizanog" na aparatu. Ispričao mi je da se Goksi dobro drži, da je pitao za mene, šta je sa mnom,gde sam ja, da mu je odogovrio da su mene već rešili. Rekao je nemojte njega, on je tek izašao iz zatvora. Posle nekih sat vremena, Miljković je sa stadion krenuo da ubije Goran. rekao čekam me da me zovu, meni je došlo na red da ga ubijem. Miljković je bio njajveseliji kad sam ja pristao da učestvujem u zavlačenju Gorana, jer ga je najviše mrzeo.

Ostavio mi je Goranov aparat, ali da ga ne otvaram, već da ga sačekam. Sećam se da su tu bili Senad rešović i Vladimir Grek, njegovo obezbeđenje, pitali su me gde je, ja im nisam rekao. Miljković se vratio sa Belivukom.

Pretres je prekinut i nastavlja se sutra.

Ta njiva kukuruza je bila dužine oko sto metara, a širine ne više od deset metara. Krenuli smo nazad, Veljko mi je rekao da još jednom sutradan sa braćom Budimir treba da utvrdim trasu i da Goranu nametnem da idemo autom koji smo odredili i koji ima štek. Braća tog dana nisu mogla da idu, Veljko bio ljut što nismo otišli. Poslat je auto "smart", štek je bio ispod mesta suvozača, tu je moglo da stane četiri, pet kilograma trave. To sam trebao da pokažem Goranu. Krenuo sam prema toj njivi sa Đurićem. Na meni je bilo da nađem mesto gde ću se naći sa Goranom i gde će ostaviti auto. Već smo se više puta tako nalazili u Višegradskoj ulici. 

Hrvatin je zatim nabrojao ko je sve učestvovao u Veličkovićevoj otmici, naglašavajući da u tome nije učestvovao Marko Budimir, jer je išao na more. Ali on je bio upoznat sa planom. Naveo je i kako se dogovorio sa Veličkovićem gde da se nađu u Višegradskoj ulici. Nije hteo da ostane ispred klinike, gde je ovaj stajao, jer je znao da na njoj ima kamera. Nadalje je objasnio kuda su se sve kretali, kao i da je poslao glasovnu poruku Miljkoviću da su krenuli. 

- Rekao sam Goranu da idemo na njivu, da se tamo nađemo sa "matorim", pokazao mu štek u kolima za oružje. Kad smo stigli, Goran je izašao iz kola, a ja sam parkirao gepek uz gepek Jankovićevih kola. Pozdravili se, gde si matori. Ja stojim do gepeka "smarta" kojimsa m došao, Goran pored meme, tu je Đurić, a do gepeka "pikapa" Janković. Janković otvara gepek, kao da pokaže oružje, a Goran vadi rukavice, od materijala kao kese za zamrzivač, stavlja ih i kreće ka kolima. Pre nego što je stigao do jankovića, Đurić kreće, ka njemu, Janković viče policija, a to je biop znak da Belivuk, Miljković, tešić iskoče iz kukuruza. Tu je tada bilo peglanje, pumpanje po glavi. Svojim nogama sam mu stao na listove. Stavili su mu fantomku. Kad su povikali "policija", ja kao rekao "matori šta mi ovo uradi". Belivuk meni i Đuriću kaže da idemo "smartom" za Beograd, ali ne odmah, već nekoliko minuta kpošto oni krenu. Otišli smo u blizinu Katanićeve i seli u jedan kafić. Zadržali se oko 45 minuta i nek je psolao poruku da dođemo do baze, odnosno stadiona Partizana. 

Dogovor je bio da krenemo sa tri automobila, kako bi ga zagradili. Dvojica ili trojica kao inspektori da budu obučeni, kao da uhapse mene i Goksija, zbog eventualnih svedoka, da pomisle da su pravi policajci. To je bilo malo pre ili posle ubistva na Krfu,  zbog čega je taj prvi plan odložen. Dok je trajao taj prvi plan, Goran me je pitao da li zna gde može da kupi neki pištolj.Poslao sam Goranu nekoliko ponuda, sve mu je bilo skupo, a kada sam to spomenuo Belivuku, on je kazao da možemo da mu prodamo neki koji oni imaju. Veljko je rekao cifru 1.200 evra i Goksi je rekao da pristaje. Tada odustajemo od prvobitnog plana, menjamo plan kako da ga navudečo. Kada je Goran potvrdio da hože da kupi oružje, Belivuk je rekao za mesto gde ću se naći sa Goksijem. 

Veljko je malo pričao oko tog plana, prepustio je Miljkoviću da sa mnom priča. Dogovor je bio sledeći. Miljković je kao čovek koga znam iz Zabele, stariji čovek, diler oružja.Pretpsotavili smo da će Goran da pita od koga se kupuje pištolj. 

Dogovorio se sa Miljkovićem da lažiraju skaj komunikaciju, koju bi Hrvatin mogao da prezentuje Veličkoviću. Nik nejm je bio matori, kao čovek koga poznaje iz Zabele. Zatim je objasnio kako je tekla montirana komunikacija, zbog čega je cena takva kakva jeste, i još neki razgovori, što je sve prosledio Veličkoviću na telefon. 

Tu je bilo brdo poruka i ta moja prepiska sa "matorim", odnosno Miljkovićem traje sve dok Veličković nije otet.Nisam mu sve poruke prosleđivao, znao sam tačno koje treba, slao sam mu čak i slike nekog starijeg čoveka na traktoru, za koga sam mu rekao da je to taj. Mene je "matori", odnosno Miljković savetovao da pazim , jer sam tek izašao iz zatvora, da vodim računa o tom čoveku koji hoće da kupi oružje. Ja sam odgovarao, ne, ne, znam tog čoveka. Mnogo sam dobar sa njim. Uglavnom, uspeli smo u svemu tome.

Sa Veljkom i Markom sam jednog dana išao prema Vrčinu da se nađemo sa "Helom", a to je Nebojša Janković. Za njega je Miljković rekao da je "pozitivni paranoik". Kad smo došli, saznajem da je Veljko kupio ili treba da kupi plac tu. Izašao neki čovek iz jedne kuće, Veljko pričao sa njim. Kada se Janković javio da je došao na dogovoreno mesto, mi smo krenuli, Janković nas čekao kod autobuske stanice. Veljko mi rekao da počnem da pamtim put, došli do skretanja na jedan zemljani put, išli smo tim putem, pored njive kukuruza, a zatim smo skrenuli u tu njivu, tu je bilo mesto gde sam trebao da dođem sa Veličkovićem da kupi pištolje. Dogovor je bio da nas Janković tu sačeka kad dovedem Goksija i on je tada trebao da glumi "matorog".

Pričaću sada o Goranu Veličkoviću. Njega sam poznavao i pre odlaska u zatvor, ali se nismo družili. Na sastanak sa njim sam otišao jer sam imao neku mušteriju koja je tražila veću količinu kokaina. Jedan poznanik mi rekao da mogu da pričam sa Veličkovićem vezano za taj posao. Došao sam na sa tim poznanikom. Goran je nosio kačket i masku je imao. Pitao sam ga šta mi treba za taj posao. Goram mi je rekao da on ima kokain, da je kvalitetna roba, da će mi umanjiti za neki evro. Rekao sam mu da se ja koncentršem na posao za travu. Veličković mi je predstavio čoveka koji je došao sa njim, kao poslovnog partnera, koji je radio sa marihuanom. Dogovaram se sa njim da mu donesem jedan uzorak, da on vidi šta ja to imam. Ako bude odgovaralo da radimo posao. Tako je i bilo. Veličković i taj drugar njegov su koristili skaj aparate, taj drugar je bio pod nazivom Čikago.

Ja sam sa Milošem Budimirom dogovorio da mi da uzorak marihuane, dao sam je Čikagu. radili smo par poslova, reč je o nekih desetak kilograma. Često sam se sretao sa Goranom i Čakagom u jednom kafiću na Banovom brdu, iznad opštine Čukarica. nakon par viđanja, Goran me pitao da li planiram da se vratim na utakmice Rada, ja rekao da me to ne interesuje. Onda mi je rekao, pošto je bio navijač Partiana, da bi išao, ali da neće, jer se ne slaže sa vodećom grupacijom, misleći na Principe i osuo drvlje i kamenje po Veljku i principimma, ali samo u navijačkom smislu. Kada sam Miloša Budimira pitaop da li im nešto znači Goran, on je rekao da ne, da mu nije poznatop, mislim da nije ni skapirao o kome ga pitam. 

Kad sam dobio skaj aparat, najviše sam se dopisivao sa braćom Budimir i markom Miljkoviće, a manje sa veljkom. Nešto kasnije sam imao neku tuču u gradu, bio sam uboden u ruku. Drugi dan kad sam trebao da idem na previjanje u Dom zdravlja, prokrvario mi  neki krvi sud, primili me na Urgentni. Tada Marko Miljković imao koronu i u bolnici je i tada sam malo više pisao sa Belivukom. Kada sam izašao iz bolnice, ja počinjem redovno da odlazim u bivši restoran Partizanovog stadiona. Taj restoran smo nazivali baza. 

MIloš Budimir me je jednom prilikom pitao da li mi je poznat čovek i kreće da ga opisuje, nosi kačket, nosi masku, uglavnom je naoružan... Kad mi ga je opisao ja sam te pitao da li vam znači nešto Goksi i onda se Milopš Setio. rekao sam znam Gorana, imam ga na skaju, uzimao je od nas više puta robu. Miloš mi je rekao da su gledali kafić gde on dolazi i da su hteli da ga "dižu", ali da je bilo puno ljudi i kamera. Rekao mi je da nastavim da se viđam sa njim.

Nekoliko dana kasnije Veljko i Marko me pitaju zašto im ne kažem da imam Goksija na skaju. rekli su mi da su saznali da je dupljak, dsa sarađujke sa drugim navijačkim  frakcijama, Miljković rekao da misli i da je ovaj planirao d aubije nekog od njih. veljko ga je prekinuo i rekoa da ne veruje da je nekoga hteo da ubije. Ali da jeste dupljak. Pitali me da li hoću da navučem Gorana da ga otmu. Pristao sam iz tri razloga, zbog keša, bio sam sa njima u grupi, a od kad sam krenuo da dolazim najviše sam se zbližio sa Markom Miljkovićem. On je inače hvalisavac, rekao mi da oni stoje iza Atine, spominjao Zvicera da je top... Rekao sam Miljkoviću da ako neko treba da se ubije iz "škaljarskog klana", da ako može da se zaradi neka veća para, da mi kaže. Jer u kriminalnom smislu poverenje ne može da se stekne dok se ne okrvare ruke. Za Veličkovića su postojala dva plana, da ga ja navučem, a da ga oni otmu. Goran se pazio, nije mi nikada rekao zašto, ali bio je obazriv, vodio je računa sa kim se viđa. Nekoliko puta me je ostavljao na parkingu ispod moje ulice i ja sam to rekao braći Budimir. Veljko i Marko su me pitali da kao kupimo manju količinu kokaina od Veličkovića, pa onda i veću, pa da ga onda otmu. 

Osalo je na tome da ostane moj parking, a nešto su provukli taj parking i samo su provukli da znaju za njega i spomenuli nekog Svinju.

Marko Miljković mi je ispričao kako se sa Budimirovima poznaje ceo život, da se sa Markom druži malo više. Ja sam rekao da Miloša Budimira poznajem kao Zvezdinog navijača. Miljković mi je rekao da kad su skockali priču oko tribine, njega to više toliko ne interesuje. 

Miljković je kazao da je njegov predlog bio da se ubije Kića na način kako je ubijen. Posle su mi rekli i da je Lainović ubio Kiću. Ja sam rekao i moje mišljenje o Trajku, da li je on kapacitet da preti Belivuku, a obezbedili su mi kasnije i aparat sa "skaj" aplikacijom. 

Na rođendanu Budimirovog deteta sam upoznao Veljka Belivuka. Nismo nešto pričali oko Trajka. Posle je došao i Srđan lalić, njega ja najduže poznajem iz ove grupe, viđali smo se na Radovim utakmicama. On je doneo aparat sa skaj aplikacijama, preko kojih sam se spojio sa ostalima. Kad sam krenuo kući, Miloš Budimir me ispratio i rekao mi da čekamo izbore što se tiče Trajka da se vidi da li će Nebojša Stefanović biti izabran za ministra policija. To mi bilo čudno.

Ja se dogovaram sa braćom Budimir da krenemo u posao sa travom. U tom poslu je bio i optuženi Nemanja Đurić. Taj posao smo radili sve vreme do hapšenja. 

Sudija ga je upozorila koje su njegove obaveze, a Hrvatin navodi da čće govoriti i o stvarima koje nisu u optužnici.

Priznajem da sam član grupe Belivuk Miljković. U grupi sam bio iz kriminalnih razloga. Nisam bio navijač. Optuženog Miloša Budimira sam upoznao u zatvoru u Zabeli. Početkom 2019. godine sam došao u poluoptvoreni deo zatvora i na trećem mom izlasku na vikend, po dogovoru sa Milošem, trebali da se nađemo kod Slavije i sa njegovim bratom Markom i tada upoznajem Marka Miljkovića. Miljkovića srećem sledeći put naredne godine na rođendanu deteta Miloša Budimira. Na oba ta viđenja sa Miljkovićem nije bilo govora o ovim nekim stvarima. Od Miloša sam čuo da je počeo da ide na utakmice, da je tu sa Belivukom za koga nisam tada prvi put čuo. Čuo sma za njega kad je bio slučaj ubistva na šinama, pa ono za Vazuru.

Znam da su braća Budimir u poslu sa marihuanom, da su mi rekli da kad izađem iz zatvora da mogu da im budem partner. Za paparat sa skaj aplikacijom sam koristio kada sam izlazio u grad i za vreme vikenda, ali nije bilo pomena o stvarima zbog kojih stojim ovde.

Kad sam izašao na uslovni otpust otišao sam sa Milošem Budimirom do kafića i pitao me šta ću i kako ću, da mogu da računam na njega za posao sa travom. Nakon desetak dana, našao sam se sa Milošem kod mene u ulici i rekao mi je tada da Trajko, Slavoljub Trajković, radi Veljku o glavi. Rekao sam mu da imam mogućnosti, da mogu da saznam o Trajku nešto bliže. Pitao me je da li bih išao sa njim da se vidim sa Miljkoviće, ja sam rekao da hoću. Zajedno smo otišli kod Miljkovića kući. rekao sam da mogu da računaju na mene. Na tom sastanku u kući jednom nogom sam zakoračio u ovu grupu. Dotakli smo se i teme kako funkcionišu Veljko, Marko i braća Budimir, kako su oni kao braća.

za pult za svedoke pristupio je okrivljeni saradnik Bojan Hrvatin, koji je sa Tužilaštvom za organizovani kriminal napravio sporazum prema kojem će, ukoliko ga sud prihvati, biti osuđen na 15 godina zatvora.

Inače, Hrvatin, koji je svojevremeno bio navijač "Rada", proveo je 15 godina u zatvoru zbog ubistva navijača Voždovca, Bojana Majića, 4. avgusta 2005. godine. Sve se, kako je utvrđeno dogodilo na železničkoj stanici u beogradskom naselju Rakovica. Hrvatin je sa još trojicom mladića naoružan noževima, šipkama i kamenicama ušao u voz, znajući da su u njemu navijači Voždovca. Tada je usmrtio Majića, sa tri uboda nožem.

Prvobitno mu je bilo izrečeno 30 godina zatvora, ali je Apelacioni sud tu kaznu prepolovio, uz obrazloženje da će ta kazna u dovoljnoj meri uticati na njega da ne vrši ista ili slična krivična dela.

Nakon pauze, advokat Gordana Božilović Petrović, branilac Marka Miljković, istakla je da pojedini predmeti, među kojima i mašina za mlevenje mesa, deluju zarđalo, kao da nisu dugo korišćeni.

Lalić je objasnio da su neki delovi bili zarđali, ali da je bila u funkciji i da je nekoliko puta peskirana. 

- Ja mislim da su slike napravljene šest meseci posle poslednjeg ubistva- kazao je Lalić. - U toj prostoriji je bila velika vlaga.

Advokat je pitala kako je moguće da su na slikama prikazane prostorije sa tragovima, a da je Lalić navodio da je prostorija detaljno čišćena.

- Bilo je propusta - kazao je Lalić. - Da nismo detaljno čistili možete misliti kako bi prostorija izgledala. Posle svakog ubistva vodom iz creva su se prale pločice, podove, a podove smo čistili posle sonom kiselinom. Zidove nismo tretirali kiselinom.

Advokat je navela da su na slikama videli da su prostorije i delovi mašina zapušteni.

Na ovo je reagovao tužilac Ivanić, navodeći da nije dozvoljeno da ona kaže šta ona misli da je videla. 

- Šta je ona videla na fotografijama, mi smo videli drugačije - kazao je tužilac.

Advokat Božilović- Ja sam pitala da objasni da li je u vreme kad su koristili mašinu, ona izgledala kao što je prikazano na slici

Lalić- Ja sam objasnio, verujte mi da je to bilo čisto

Advokat Vesna Golubović, punomoćnik supruge Gorana Veličkovića - Pomenuli ste sonu kiselinu, da li ste mogli da primetite da je upotreba kiseline ostavljala neke tragove  na mašini?

Lalić- Nema bitnih promena, nisu to neke veće razlike, bude oksidacije, ali se ti delovi odnesu na peskiranje, pa budu kao novi. A pločice ne reaguju na kiselinu, samo metalni delovi.

Golubović- Kad su vam predočili fotografije sa stadiona pomenuli ste da su se u jednom prostoru videle policijske značke i da ste Veličkovića savladali uz povike "policija". Otkud ideja i odakle vam policijske značke, da li su bile originalne?

Lalić- Puno značaka je bilo originalno, ne znam kako se došlo do njih. Jedna je imala izbrušen serijski broj. A da se koriste smislio je Miljković, a krenulo je od Kojića.

Golubović- Objasnili ste kako ste uništili Veličkovićev telefon i pričali ste o spaljenoj garderobi. Šta je bilo sa njegovom torbicom, novcem koji je imao?

Lalić- Nisam siguran. Ja nisam operisao sa njegovom torbicom i njenim sadržajem. 

Za reč se javio Veljko Belivuk.

Belivuk- Na jednoj fotografiji se pojavljuje kesica sa čipsom, a Lalić kaže "ovo je čips", a video sam slike bunkera na stadionu, a nije se to konstatovalo.

Sudija- Ja to nisam ni bila dužna da govorim.

Belivuk- Ja sam video slike bubnjeva i megafona, to su navijački rekviziti. Na primer nide slika malih sekira, motki, on kaće to s ekjoristilo za eventialne obračenu. kakve

Lalić- Fizičke

Belivuk- Sa kim

Lalić - Sa neprijateljima i u navijačkim. Ja nisam učestvovao u navijačkom obračunu

Belivuk- Da li si u kriminalnom obračunu učestvovao, spomenuo si Miljakovac, kakva tuča koga smo tukli

Lalić- Nemoj da vičeš. Kupuje vreme i pravi priču u glavi. Pitam da li je bio navijački ili kriminalni sukob. Ja sam rekao navijački. Ja  nisam bio prisutan kada je neko udaran tim motkama. Nisam učestvovao u navijačkim i manjim kriminalnim sukobima.

Ovim je završeno ispitivanje lalila, koji je kazao da želi da prisustvuje saslušanju drugih okrivljenih saradnika i da se izvinjava ako je nešto bilo neprimereno.

Tokom ovog dela postupka prikazano je više od 50 vozila.

Tužilac navodi da je prikazana fotodokumentacija prikupljena na zakonit način i da ona potvrđuje ono što je govorio okrivljeni saradnik. 

- Ova fotodokumentacija je odm početka dostupna odbrani i u istrazi se nalazi od prvog dana - kazao je tužilac Saša Ivanić. 

Za reč se javio Marko Miljković, koji je tražio da mu Lalić pojasni neke fotografije koje se odnose na kuću u Ritopeku. 

- Da li je neko pametan  dao predlog da se stvari zapale u roštilju, a ne na travi - pitao je Miljković.

- Koji pametan, malo ih je bilo- odgovorio je Lalić.

- Plastična kada je recimo bila velika da bi se palila u roštilju.

Miljković - Vezano za šipražje, konstatovao si da smo tamo bacali ostatke (misli na fotografiju na kojoj je prikazan obala Dunava)

Lalić- Rekao sam da nalikuje

Miljković- Koliko treba peške putem do tamo?

Lalić- Možda dva do tri kilometara.

Miljković- Isto tako piše i ispod slike, to sam i ja zapamtio.

Lalić je zatim objasnio kako izgleda put od kada izađu iz vozila, pa sve do obale Dunava, gde su kako je tvrdio okrivljeni sraadnik bacali posmrtne ostatke žrtava. 

- Miljkoviću jel ti pokušavaš da osporiš da sam ja išao tamo, ja  mogu da odem tamo i zatvorenih očiju- kazao je Lalić, odgovarajući na pitanja Miljkovića kako izgleda put.

Miljković je zatim tražio da se ponovo prikažu fotografije skrivene prostorije u kući u Ritopeku i industrijska mašina za mlevenje mesa. 

- Da mi Laliću objasniš videli smo više noževa od mašine kad je rasklopljena, da mi objasniš kako se rasklapa mašina - zahtevao je Miljković.

Na to je Lalić objasnio kako se ona rasklapa, navodeći da je on nije rasklapao, ali da je gledao kad su drugi to radili i da je tako zapamtio. Pojašnjava i gde se nalaze dugmići za uključivanje mašine, ponovo se ograđujući da je on nikada nije startovao.

Miljković- Rekli ste da se ta skrivena prostorija otvarala kad se demontira okvir i polica, koji otvor i polica?

Lalić- Prvo se izbije drvena ploča iz police, pa se skine njen nosač sa profilom i onda se otvarao bunker.

Miljković - Da li si nekada čistio pištolje?

Lalić- Jesam u Ritopeku sam čistio i vakumirao pištolje. Pomagao sam Draganiću da očisti i vakumira pištolj Lazara Vukićevića. Ja sam imao prilike da ormar u koji su odlagani pištolji vidi više puta. 

Trenutno je pauza.

Plavi BMW su koristili Veljko i Marko

Predsednik veća konstatuje da se prikazuje fotografija sivog "pasata", zatim crnog "mercedesa", za koju Lalić kaže da misli da je blinda od Marka Budimira. 

- Jeste, to je - rekao je Lalić.

Prikazan je i beli "mercedes", koji je prema Lalićevim rečima oduzet od Zdravka Radojevića, kao i blinda "mercedes", oduzeta od Lainovića, da bi se zatim prikazao "audi", crne boje, koji je koristio Belivuk. Predočen je još jedan "bmv", a zatim i "mercedes" i još jedan beli "mercedes" sa registarskom oznakom BG PLUS, koji je, kako kaže Lalić, Belivukov.

- Plavi "bmv" su koristili Veljko i Marko i sa njime su otišli za Tursku- kazao je Lalić, kad je prikazana nova fotografija, a zatim nastavio da komentariše naredne. - Ovakve "škode" crne boje koristilo je obezbeđenje, a sa "hjundaijem" smo išli do reke (u Dunavu ubacilivali posmrtne ostatke žratava prim. aut). Ovaj "pasat" sam samo koristio dan, jer je moje bilo kod majstora i to je bilo uoči hapšenja. Ja sam koristio crnu "škodu" koja je korišćena prilikom ubistva Aleksandra Gligorijevića i za pratnje. 

Zatim je prikazan video klip na kojem je prikazano crno vozilo "škoda" na jednoj naplatnoj rampi, a Lalić navodi da je u njemu kao suvozač Marko Miljković, koji ima masku i da ga je on vozio.

Prikazan je i beli "rendžrover" koji je, kako kaže Lalić vozila supruga Marka Budimira, a beli "bmv", koji je sledeći prikazan vozila je supruga Marka Miljkovića. 

Predočene su fotografije jednog "golfa", koji je kako navodi Lalić bio skroz zatamnjen i koji je korišćen za pratnje. Zatim "pasata", kojim je Tešić dovezao Milana Ljepoju do kuće u Ritopeku.

Prikazan je parking na kojem je ostavljena "honda" ubijenog Nikole Mitića, a zatim i samo vozilo. 

O fotografijama vozila zaplenjenim posle hapšenja grupe

Laliću se predočavaju fotogrtafije na kojima su snimljena vozila, zaplenjena nakon hapšenja pripadnika grupe. Pa se tako prikazuju slike na kojima je jedna "škoda", za koju Lalić navodi da ju je koristilo obezbeđenje Belivuka i Miljkovića. Prikazan je i jedan "audi A4", tamnne boje.

- Koliko se sećam ovaj auto je bio korišćen za pratnju, ako se ne varam Lazara Vukićevića - kazao je Lalić. 

Na narednoj fotografiji je "golf" bele boje, ali Lalić nije imao ništa da kaže bliže o njemu. Zatim su prikazani "škoda fabia", još jedan beli "golf", "opel astra", za koji Lalić navodi da je to auto od optuženog Vlade Draganića, koji su koristili u Ritopeku. Prikazana je fotografija na kojoj je "smart", sive bije. Zatim je prikazana fotografija belog "renoa", koji su, prema Lalićevim rečima koristili za pratnje.

Snimljen je i crni "bmv".

- Ovo je auto kojim smo išli u Ritopek i koji je korišćen prilikom otmice Milana Ljepoje, taj auto je bio parkiran u Ulici Slavka Ćuruvije u Lisičijem potoku - objasnio je okrivljeni saradnik, navodeći da je u njemu prepoznao ključeve od svoje garaže.

Zatim se prikazuje fotografijejoš jednog "bmv", Lalić vezano za njega nije imao komentar, kao i za crni "audi". 

Sudija je zatim konstatovala da se prikazuju fotografiju crnog "golfa7", metalik sivog "pasata", zatim "seata", crno belog električnog "bmv",  crne "škode". Za ovu "škodu", Lalić navodi da su je koristili dan pre otmice Ljepoje, a da su je inače koristili Belivuk i Miljković. 

- Ovim "bmv", koji se sada prikazuje", mislim da smo išli na Kosovo - kazao je Lalić. 

Fotografije sačinjene na stadionu Partizana

Nakon što je sudija Vinka Beraha Nikičević konstatovala da su svi optuženi, advokati, kao i zamenik tužioca prisutni, u sudnicu je ušao Srđan Lalić.

Sudija navodi da se vrši uvid u fotodokumentaciju MUP od 7. aprila 2021. godine. Reč je o fotografijama sačinjenim na stadionu Partizana. Lalić objašnjava da je prikazan ulaz na južnu tribinu. Na fotografijama se vidi nekoliko prostorija, među njima i prostorija sa ugaonom garniturom u koju je, kako kaže Lalić, dolazio nekoliko puta. Na jednom zidu je naviojačka zastava, prikazane su fotografije u kojima je dosta otpada, bačenih kesa, torbi, papira.Pripakazano je stepenište koje vodi na sprat u kojem je prostorija u koju je moglo malo njih da uđe. Mogu se videti stolovi, koji su, kako kaže Lalić, pripremljeni za računare. 

- U sklopu tog gornjeg dela imaju četiri kancelarije, kupatilo, tu je sve bilo sređeno i to je bilo namenjeno za elektronske sportove - navodi Lalić. 

Na narednim fotografijama prikazan je spoljni deo Partizanovog stadionaSudija navodi da je gotovo sa prikazivanjem seta fotografija na kojima su pripakazni kuća u Ritopeku i i stadiona Partizana. 

Nastavak suđenja - komentarisanje fotodokumentacije

Kao i tokom ponedeljka i utorka, i danas će okrivljeni saradnik Srđan Lalić komentarisati fotodokumentaciju, koju je sačionio MUP, nakon što su u februaru 2021. godine pohapšeni sada optuženi.

Reč je o fotografijama koje su sačinjene u kući u Ritopeku, gde su prema tvrdnjama Tužilaštva za organizovani kriminal, odvodili svoje žrtve, mučili, a zatim ubijali i njihova tela komadali i mleli u industrijskoj mašini za mlevenje mesa. Pored toga, gledaju se i fotografije koje je počilica sačinila u pojedinim prostorijama na stadionu Partizana u Humskoj ulici, a koje su koristili optuženi. 

Tužilaštvo pripadnike Belivukove i Miljkovićeve grupe tereti za sedam ubistava, otmice, nelegalno držanje narkotika, nedozvoljeno posedovanje oružja, a pojedine od njih i za silovanje.