ČUO SAM PUCANJ, MARKOVO LICE JE BILO KRVAVO: Suđenje za ratni zločin u zagrebačkom logoru Rakitja – Srbe udarali dok ne budu modri

Tukli su nas da nam dušu ubiju. Izveli su prvo Ž. L, a zatim su mene poveli nazad u sobu i onda sam čuo pucanj. Okrenuo sam se i video Markovu krvavu desnu stranu lica, ispod oka. Tad me stražar gurnuo da idem ka stepenicama i skoro sam pao. Došao sam u sobu, seo na krevet i nisam znao za sebe.

Ovo je na današnjem suđenju u odsustvu hrvatskom državljaninu Branku Tuniću Albancu za ratni zločin u zagrebačkom logoru Rakitje nad 16 zarobljenih vojnika JNA u septembru 1991. godine, u sudnici Suda za ratne zločine u Beogradu ispričao T. N. On je kazao da je Marka Utržana ubio Branko, koji ih je najviše tukao i mučio zato što su Srbi. Svima, koji su odvođeni u podrum na prebijanje stavljao je pištolj na čelo i pretio, a njemu je gasio i cigare po leđima.

- Mislim da je P. S. posle Markovog ubistva čistio tu krv u podrumu, a sutradan ujutru smo ja i još jedan zarobljenik ponovo ribali pod, a u smeću smo napolju videli bačene krvave čaršafe - kazao je T. N. - Branko je kad god je ulazio u spavaonicu gde smo bili zatočeni vadio nož, prislanjao nekome na vrat, vikao i pretio. U podrumu te pita jesi li četnik i ako kažeš da nisi, oni te biju što nećeš da kažeš, a ako kažeš da jesi opet te biju. Uzmu po dva pendreka i udaraju te svuda. Prislone te uza zid, pa šamaraju i pitaju koliko puta sam te ošamario. Jednom u trpezariji nisam uzeo viljušku za jelo, jer nije bilo i onda sam se vratio da tražim da me ne optuže da sam ukrao i kad god sam rekao "treba mi viljuška", jedan je pitao, "kako" i udarao me palicom. To je ponavljao više puta sve dok jedna zaposlena žena tu nije rekla: "Vilica".

T. N. kaže da ga je u Rakitju spasao jedan stražar.

- Posle Markovog ubistva došao je u sobu, izveo me i pitao imaš li broj telefona nekoga u Hrvatskoj da te spasi. Meni je jedinom bio vraćen telefonski imenik, jer sam pisao latinicom. Dao mi je karticu i rekao: "Zovi kako znaš i umeš, ti si sutra sledeći". Pozvao sam kumu, ona je zvala muža i on mi je rekao da će da garanutuje za mene, a ja sam povukao još jednog druga. Sutradan posle čišćenja podruma zvali su nas i rekli imate posetu na kapiji. Došao je kumin muž, tu su nam dali neku potvrdu i rekli da smo slobodni. Otišli smo u stan kod kuminih roditelja u Zagrebu, dali su nam da se presvučemo i autobusom smo otišli u Brčko.

Na pretresu je svedočio i S. A. koji je u zarobljeništvu u Rakitju bio 56 dana. On kaže da su ga dva puta prebili u podrumu i jednom po tabanima pred svima, toliko da tri dana nije mogao da hoda i ide na doručak. Tukli su ga kaže vezanog palicama svuda osim po glavi. Kad je došao sebi, rame mu je bilo plavo i bolelo ga je i danas vuče tu povredu. Kad su ga doveli u logor jedan crnomanjasti i nizak čovek mu je stavljao pištolj pod vrat i tražio da ratuje za njih, a kaže da ne može da se seti imena stražara koji su ga prebijali.
I danas kao posledicu ima ozbiljne psihičke probleme.

- Kad sedim sa više ljudi, posebno ako ima nepoznatih ja jednostavno pomislim da će neko da me bije i ja onda burno reagujem i napadnem ga pre nego što on mene udari. To mi se počelo javljati poslednjih 15 godina i to moram nekako da rešim. Sad imam u glavi i da ne smem da pijem lekove, jer ću da umrem ako popijem - ispričao je S. A.
 

VRAĆALI SE KRVAVI I MODRI

U SUDU je svedočio i oštećeni M. P. koji je rekao da njega nisu tukli u Rakitju, ali su ga psihički maltretirali.

- Bio sam tamo izgubljen i prestrašen, nisam znao ni kako se zovem. Taj crni Branko mi je u trpezariji stavljao nož pod grlo i psovao srpsku majku. Srbe su izdvojili u posebnu prostoriju gde smo spavali po dvojica u krevetu, pojedine su odvodili u podrum da tuku. Vraćali su se krvavi i modri. Sa mnom je spavao T. N. i po svu noć bi po povratku drhtao. Pričali su nam da ih tuku i da je Branko upucao Marka. jedan stražar nam je rekao da je Marko u sanduku otišao kući. Inače, nekoliko stražara se nehumano ponašalo, a po surovosti izdvajao se taj Branko. Posle kad sam pušten nastavio sam služenje vojnog roka u Beogradu i dugo nisam mogao da spavam, onda sam vikao u snu i uznemiravao druge vojnike, pa sam išao na lečenje na VMA.

BONUS VIDEO - UŽAS KOJI SVET NIJE VIDEO: Otvorena multimedijalna izložba o logoru smrti u Jasenovcu