KRAĐE UMETNINA KAO MISTERIJE NA PLATNU: Ko zaista stoji iza krijumčarenja basnoslovno vrednih umetničkih dela kod nas

Protiv noćnog čuvara krivičnu prijavu Prvom tužilaštvu podnele su kolege iz Službe za borbu protiv organizovanog kriminala. U njoj je navedeno da je iz muzeja tokom leta 2019. nestao čak 41 predmet, vrednosti oko 300.000 evra. Ispitan je veliki broj svedoka, pregledani su snimci kamera, prikupljena je obimna dokumentacija. Na kraju, Tužilaštvo je prikupilo dokaze samo za krađu bodeža i za to optužilo S. J. Ipak, nedavno je u javnosti plasirana nezvanična informacija da iza krađe umetnina iz MPU stoji kriminalna grupa Veljka Belivuka, što zasad nije i dokazano.

U SRBIJI se umetnička dela neretko kradu, ali se isto tako i njima trguje, uglavnom ne javno, pa cene ovih umetnina uglavnom ostaju tajna. U žižu javnosti nedavno je dospeo slučaj hapšenja osumnjičenih za umešanost u prodaju slike "Blagoveštenski sabor u Sremskim Karlovcima 1861. godine", Vlaha Bukovca, za koju se tvrdi da je ukradena još 1993. iz dvorca u Čelarevu, koji inače pripada Muzeju Vojvodine. Zbog ovog dela postupak se vodi u Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv Dejana Miloševića, Nebojše Dragićevića i njegovog sina Ratka, dok se pred švajcarskim istražnim organima vodi istraga protiv kolekcionara Slobodana Gajina, koji je uhapšen u Cirihu.

Tokom istrage u Beogradu su saslušani osumnjičeni, koji svi negiraju izvršenje dela koje im se stavlja na teret i omogućena im je odbrana sa slobode. Njihov "ciriški kolega" takođe negira umešanost u navodnu trgovinu slikom za koju se tvrdi da je ukradena i kaže "da ju je on nasledio od prijatelja, te da je kupljena od aukcijske kuće u Kelnu, 2005. godine".

O krađama umetnina naširoko se pisalo i početkom juna ove godine, kada je na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" pronađen "Stražar" Paje Jovanovića, koji je inače spektakularno prodat u bečkom "Doroteumu" za 137.500 evra. "Stražara" je u Beograd iz Beča doneo putnik (39), u koferu sa vešom, koji je "zaboravio" carinicima da prijavi umetničko delo. Inače, on je za sliku posedovao originalan račun, koji takođe, sve do hapšenja, odnosno napisane prekršajne prijave za neprijavljenu robu, nije nadležnima dao na uvid. Na kraju je ovaj incident "izglađen", ali je ostala nedoumica i dalje da li je u ovom slučaju zaista bilo reči o zaboravnosti ili je možda bilo reči o pokušaju šverca ove skupocene slike.

PRED srpskim sudom svojevremeno se našao i čuveni "Dečak u crvenom prsluku" Pola Sezana. Za krađu i preprodaju ove umetnine, kao i još tri slike iz muzeja u Cirihu 2008. čija se vrednost procenjuje na 180 miliona švajcarskih franaka, odlukom Apelacionog suda u Beogradu osuđena su četvorica naših državljana, na ukupno 21 godinu zatvora i novčane kazne. Pomenuta grupa je ušla u ciriški muzeji na krajnje neočekivan i bizaran način ukrala vredne slike. Konkretno, "Dečaka u crvenom prsluku" je jedan od njih isekao skaplelom, izvadio iz rama i izneo iz muzeja.

Od ukupno četiri ukradene slike, lopovi su dve, odmah po krađi, odbacili i one su vrlo brzo pronađene u Švajcarskoj. Druge dve su uspeli da prošvercuju u Srbiju gde su ih na crno ponudili na prodaju. Jedna je 2009. otkupljena i vraćena muzeju, dok je "Dečak", koji sam vredi više od 100 miliona franaka, nađen u Beogradu 2012. u krovu automobila jednog od okrivljenih. Pored Sezanove slike kod četvorice lopova policija je u stanovima i kućama gde su boravili pronašla i zaplenila blizu 1,5 miliona evra.

Poznavaoci prilika navode da je u Srbiji teško prodati ukradena umetnička dela, jer za takvu vrstu "robe" ne postoji kupac. Niko nije spreman da izdvoji veliku sumu novca i da pritom rizikuje hapšenje. Svojevremeno je naš poznati istoričar umetnosti Nikola Kusovac, vezano za pronalazak Sezanovog dela, izjavio da kod nas "ne postoji kupac za takvu robu" i "da nema nikoga do te mere finansijski sposobnog da može kupiti jednog Sezana".

PRSTEN SA GRBOM IZ 14. VEKA

NAKON hapšenja noćnog čuvara Muzeja primenjene umetnosti, rađena je vanredna revizija drugih predmeta iz ove institucije. Tako je utvrđeno da nedostaje uglavnom zlatni nakit iz 19. i prve polovine 20. veka, koji ima veliku materijalnu vrednost, pre svega zbog plemenitih metala od kojih je napravljen.

Takođe, na spisku nestalih su i prsten sa grbom iz okoline Janjeva sa kraja 14. i početka 15. veka, kao i narukvica sa cvetom od lapis lazulija (na slici), čija se istorija vezuje za dinastiju Obrenovića i koja je izrađena 1887. godine u Minhenu.

* * * * * * *

GOLFER

NA izlaz iz prelaza Batrovci, u četvrtak su carinici sprečili krijumčarenje nekoliko umetničkih slika, među kojima su se našle i dva potpisane imenima čuvenih slikara Vinsenta van Goga i Pjera Bonara. Da li je reč o kopijama ili originalima biće predmet dalje istrage.

Državljanin Slovenije (70) je tvrdio da nema ništa da prijavi i da nosi samo štapove za golf, jer je u Srbiji boravio zbog golf turnira na kome je učestvovao.

Detaljnim pregledom utvrđeno je da se ispod suvozačevog sedišta nalazi torba sa pet neprijavljenih umetničkih slika.

* * * * * * * *

PAJA - NAJPRODAVANIJI

* PAJA Jovanović, inače, slovi za jednog od naših najskupljih i najprodavanijih autora. Konkretno, pre tri godine, takođe u "Doroteumu" prodata je njegova "Prosidba" za 125.300 evra, a pre toga "Sokolar" za 104.000 evra.

* IPAK, najskuplji do sada prodat Jovanovićev rad je "Ukrotitelj zmija", koji je plaćen u Londonu 169.580 evra, kao i slika "Dva bašibozuka pred kapijom", koja je u "Sotebiju" dostigla cenu od čitavih 530.000 evra.

* OVO su brojke koje su plaćene na zvaničnim aukcijama, ali ne treba zaboraviti da kada je reč o crnom tržištu umetnine dostižu mnogo višu cenu.