MUK U SELU POGINULOG MILOŠA: Potresne reči komšija - čekali ga na treningu, telefon mu uzalud zvonio

Muk i neverica….Meštani Knićanina, sela u blizini Zrenjanina, iskreno žale i oplakuju svog meštanina, dvadesetjednogodišnjeg Miloša Milosavljevića, sjajnog mladića, vedrog i nasmejanog i odličnog fudbalera.

Na ulicama ovog nesta kraj Tise, koje je tipično fudbalsko i posvećeno najlepšoj sporednoj stvari na svetu, nigde nikog, neverica da Miloša više nema, a bio je uvek pun života i dobre energije, jednostavno skrhala je mnogo i učinila da ćutnja bude najiskreniji vid bola.

Oglasio se Fudbalski klub Potisje, koji je ovog vikenda trebao da igra derbi sa velikim rivalom, prvoplasiranim timom Boke, ali je ta utakmica odložena, kao i celo prvenstveno kolo.

- Miloš, koji se pre mesec i po dana zaposlio u Novom Sadu, bio je u sredu na treningu, obećao je drugarima da sigurno dolazi i u petak 1. novembra, uzaludno smo ga svi čekali, telefon mu je zvonio, ali nije bilo odgovora i onda smo saznali užasnu vest - kroz suze, drhtavim glasom priča Srba Stojković, dugogodišnji sekretar kluba.

- Pedeset dve godine sam u Potisju, Miloša znam od malena, rastao je i stasavao uz klub i osećaj je kao sa sam izgubio sopstveno dete - dodaje Srba Stojković, uz napomenu da je upravo ispratio oca nesrećnog Miloša, Gorana, koji je iz Knićanaina u Novi Sad, da preuzme telo svog sina.

- Verovatno još nije svestan svega, Goran se za sada dobro drži, on je ginuo za svog sina i nema reči da opišem kako mu je, zbog toga vas molim da razumete - dodaje Sreten Stojiljković Kumašin, kako ga svi u selu, ali i u fudbalskom svetu, znaju.

Roditelji Miloša Milosavljevića Kivija su razvedeni, ima u porsoci još dve sestre, jedna se nedavno porodila, a svi su na fudbalskim utakmicama, redovno pratili i zdušno bodrili Miloša, odličnog i veoma talentovanog fudbalera.

Miloš je u četvrtak 31. oktobra, dan pre nego što će tragično izgubiti život u velikoj nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu, imao 21. rođendan, koji je za vikend planirao da proslavi u Knićaninu.

Prema informacijama nekih od njegovih saigrača iz ekipe, u momentu tragedije, on je sa devojkom Anđelom Ruman, dvadesetogodišnjom devojkom iz Stare Pazove, planirao dolazak na trening u Knićanin i nakon fudbalskog derbija proslavu svog rođendana, koja igrom nesećnih okolnosti i zle sudbine, neće dogoditi.

Umesto slavlja i veselja, tuga i bol i sahrana Miloševa, u nedelju 3.novembra u 13 časova u Knićaninu.

BIKARA PARK ZAVIJEN U CRNO

Nema fudbala na popularnom Bikara parku, kako meštani Knićanina nazivaju svoj fudbalski stadion, sve je obavijeno tugom i bolom, nakon nenadoknadivog gubitka drugara i sjajnog mladog čoveka, Miloša Milosavljevića Kivija.

KOMEMORACIJA U FK POTISJE

Fudbalski klub Potisje, sa dugom tradicijom i imidžom uvek dobro organizovanog kluba, ozbiljno i odgovorno, preuzeo je organizaciju ispraćaja svog fudbalera, a u subotu je održana i komemorativna sednica, na kojoj su članovi kluba, evocirali lepe uspomene, na divnog mladića, Miloša Milosavljevića Kivija.

OBOŽAVAO ANĐELU

Nema tih reči, kojom bi se opisala velika ljubav, zaljubljenost dve mlade duše, Anđele i Miloša, koji su zajedno nesrećno stradali nakon urušavanja nadatrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Miloš je, kažu njegovi saigrači, nakon svakog treninga, žurio u Novi Sad, da bi vreme proveo sa Anđelom.