ODUZELI MU ĆERKU POSLE DAVLJENJA SINA (6) U SEPTIČKOJ JAMI: Zoran u suzama - Kako ću bez Nemanje? (FOTO)

Nesreća se dogodila u Ulici Janka Katića, kada je dečak iskoristio trenutak da sam izađe napolje pošto je njegov otac Zoran, koji se tog jutra vratio iz treće smene - zaspao.

Mališan se najverovatnije okliznuo i upao u nezatvorenu septičku jamu punu vode.

- Samo sam se jednog trenutka trgnuo iz sna i video da je ćerka Nikolina kod mene u krevetu i da se igra, ali i da mi nema sina - priča nam otac Zoran. - Istrčao sam bos napolje i imao šta da vidim. Nemanja je plutao u vodi. Brzo sam ga izvukao, pokušao reanimaciju. Odmah sam zvao Hitnu pomoć i policiju. Ali za mog sina već je bilo kasno. Ne možete ni da zamislite kakav je osećaj kad vadite mrtvog sina iz vode. Ne znam šta ću i kako dalje bez njega, ali ni bez ćerke, koja je trenutno pod nadzorom Centra za socijalni rad.

Više javno tužilaštvo u Beogradu je naložilo da se telo dečaka prenese na Institut za sudsku medicinu zbog obdukcije, koja će danas biti okončana, nakon čega će biti zakazana sahrana malenog dečaka.

Neutešni otac, koji radi kao pekar, kaže da je sve činio za svoju decu. Iako često umoran od noćnog rada, odvajao je vreme da im skuva ručak, poigra se sa njima. Posebnu pažnju posvećivao je baš sinu, vodio ga kod lekara, logopeda...

- Nemanja je bio fizički zdravo dete, ali imao je određenih zdravstvenih problema. Slabo je govorio, njegova bolest je, kako su mi objasnili doktori, bliska autizmu i mentalnoj zaostalosti. Niko ne zna kako se sve to dogodilo, zašto je moj sin takav. Neki zdravstveni radnici rekli su da je možda urođeno, ali sve sam činio da on bude dobro i srećno dete, kao i njegovi vršnjaci.

Tragičnu vest da je maleni Nemanja nastradao njegov otac Zoran javio je i majci, koja, inače, ne živi više sa njima.

- Majka je u maju prošle godine krišom odvela Nemanju i njegovu tri godine mlađu sestru Nikolinu u Novi Sad, kod čoveka sa kojim sada živi i koji je, po meni, korektan - tvrdi Nemanjin otac. - Sve sam radio kako bih decu vratio nazad i kako ne bi dospela u dom. Na kraju, u decembru se pojavila moja sada već bivša žena, najpre u Centru za socijalni rad, gde je rekla da više ne može da brine o deci. Onda je i u sudu u Sopotu kazala da više ne želi ni Nemanju, ni Nikolinu.

Nakon toga, kako kaže nesrećni čovek, oboje dece dodeljeno je njemu na staranje:

- To me je obradovalo i sve sam činio da deci bude dobro. Istina, oboje su svojevremeno, dok ih majka nije uzela od mene, išli u vrtić. Kada su mališani ponovo dovedeni kod mene, nisu istovremeno mogli biti vraćeni i u vrtić. Tu je nastao mali problem, jer niko nije želeo da čuva dvoje male dece, od kojih je jedno poput Nemanje. Istina je da je teško sa takvim detetom, pa ga možda zbog svega nisu čuvali i majčini roditelji, koji žive u blizini.

No, Zoran nije odustajao.

- Noću radim u pekari, dođem s posla, donesem hleb, mleko, kifle, voće, sokove... Dok su išli u vrtić, kako bih se ja malo odmorio, bilo je lakše. Ali poslednjih meseci sam se namučio.

Kako saznajemo, Zoran je onda odlučio da potraži neku devojku ili ženu, koja bi čuvala decu dok on spava i malo pripomogne oko kuće. Za cenu nije pitao:

- Nije meni bilo teško da decu okupam, operem veš, skuvam ručak. Ali zaista me je noćni rad umarao, pa sam plaćao devojku da ih pazi. Kad dođem s posla, ona ide i zaključava vrata sa spoljne strane, što je bilo sigurnije.

Međutim, kako se dogodilo da je devojka zaboravila da zaključa ulazna vrata od kuće, niko ne zna. Zoran kroz plač kaže:

- Ništa ja nju ne krivim, eto, desilo se. Legao sam, zaspao, deca su bila unutra. Kad sam se probudio, video sam da Nemanje nema. Onda sam video da su ulazna vrata od kuće otvorena...