ZA BRATOM SRCE PREPUKLO: Milan i Milisav Maksimović iz Lipničkog Šora umrli za manje od sata

Desio se retko zabeležen slučaj - za manje od jednog sata izdahnula su dva brata - Milan (47) i Milisav (49), prvi u Sloveniji, a drugi iza porodične kuće!

Velikom brzinom proširila se vest o tragediji u ovoj poštovanoj porodici, čija se kuća nalazi nedaleko od železničke pruge i stadiona mesnog kluba Sloga, koji su obojica voleli svim srcem.

- Pozvao me je telefonom Milisav, koga zovemo od milja Pića, i rekao mi je da je Milan umro u Sloveniji, gde je igrao, kao mnogo puta ranije, neku fudbalsku utakmicu sa svojim gluvonemim drugarima - priča Milovan Matić iz Tršića, ujak Maksimovića.

- Milisav mi je rekao da ni sam ne zna kako će zdravstveno da podnese gubitak jedinog brata. Odmah sam sa svojim ukućanima otišao u njihovo dvorište u Lipnički Šor. Bože mili, čim smo stigli, imali smo šta i da vidimo i čujemo - Milisavljevo srce je prepuklo za bratom. Lekari su se uverili da mu pomoći nema.

Vest od smrti odmah su čuli i majka Milanka, obe supruge i petoro dece, troje Milisavljeve i dvoje Milanove. Jauci su odjekivali na sve strane. Kako kažu komšije, nije se znalo kome je pre potrebna pomoć.

- Moj sestrić je, neko vreme posle saznanja da je izgubio brata, otišao iza kuće - priča ujak Milovan.

- Nije ga bilo, a kad su ga pronašli, bio je mrtav. Prizor i tragedija da "i kamen zaplače".

Živeli su u istom dvorištu, gde imaju kuće, a Milisav i pečenjaru. Slagali su se za primer svima. Svi smo im se divili, voleli smo i oni su voleli sve nas, ali i sve valjane ljude. Ništa im nije bilo teško.

Uteha, uverava nas ujak Matić, ovde ne postoji. Celo selo se od prvih večernjih sati sjatilo u dvorište Maksimovića. Svi odmahuju glavom i pitaju se - da li je ovo moguće?

Istina je, vele, surova, bolna i teška.

Milana, koji je umro u Sloveniji, svi su od milja zvali Mikin. Bio je gluvonem, ali, kao i brat, vredan, pažljiv, čestit i omiljen. Igrao je za više ovdašnjih fudbalskih klubova.

- Bio je duša od čoveka, ljudina u svakom pogledu, vrstan sportista i dobar drug - priča nekadašnji njegov klupski drug Vladimir Lečić.

- Oštećen sluh za njega nije bio hendikep. Odlično se uklapao sa svima nama, a eto bio je drag gost, drug i prijatelj i van granica naše zemlje.

Milisav, koji je imao pečenjaru, imao je "armiju" drugova i prijatelja. Bio je jako ozbiljan, odgovoran, savestan u poslu. Često je, kad vidi da su ljudi u nemaštini, odbijao da naplati usluge.

- Milisav je bio duša od čoveka, uvek vedar, prijatan i drag, pa nije čudo što nema ko ga ne žali, uz njegove najmilije.

ZAJEDNIČKI ISPRAĆAJ

UZ svu muku, sada je neizvesno kako će se rešiti birokratska procedura pošto je Milan umro u Sloveniji. Postupak je komplikovan, ali će njihovi najmiliji učiniti sve kako bi zajedno bili ispraćeni na večni počinak.