POGINUO MIODRAG JEŠIĆ: Fudbaler i trener Partizana stradao u nesreći kod Rume

Fudbalsku karijeru je počeo u FK Žarkovo, a pred kraj sedamdesetih godina prošlog veka postao je član Partizana.

Igrao je na pozicijama zadnjeg veznog i odbrambenog igrača (libera). Punu afirmaciju počeo je da stiče početkom 80-ih, kod trenera Tome Kaloperovića. Tada je postao standardan igrač, a kasnije i reprezentativac Jugoslavije. S Partizanom je osvojio dve titule prvaka (1977/78, 1982/83).

Partizan je napustio u leto 1985. i otišao u Altaj gde je igrao do 1989. godine i stigao do kapitenske trake. Sezonu 1989/90. provodi na poziv Tome Kaloperovića u Trabzonsporu, a 1990/91. vraća se u Partizan na poziv tadašnjeg trenera Miloša Milutinovića i provodi jednu polusezonu, nakon čega završava karijeru. Ipak, 1992. godine se vratio fudbalu na poziv ljudi iz Altaja, pa u Turskoj i završava karijeru.

Trenersku karijeru je počeo u ekipi Obilića, a potom je vodio i Krajišnik iz Beograda, Vršac, Radnički iz Beograda, Mladi Radnik, Radnički Niš, OFK Beograd. U sezoni 1999/00. je vodio ekipu Partizana. Zauzeo je drugo mesto na tabeli Prve lige SRJ sa četiri boda zaostatka za Crvenom zvezdom. U toj sezoni crno-beli su igrali najefikasniji fudbal jer su u 40 odigranih kola postigli 111 golova, odnosno čak 26 golova više od šampiona Crvene zvezde. 

Što se evropskih takmičenja tiče, Partizan je u kvalifikacijama za Ligu šampiona prvo eliminisao estonsku Floru (6:0, 4:1), zatim je eliminisana i hrvatska Rijeka, takođe sa dve pobede (3:1, 3:0), da bi u poslednjem trećem kolu kvalifikacija beogradski klub bio eliminisan od Spartaka iz Moskve. Partizan je zatim nastavio takmičenje u Kupu UEFA gde je eliminisan u prvom kolu od engleskog Lids junajteda. Ješić je na kraju sezone podneo ostavku. 

Nakon toga radi u Tunisu gde je sa ekipom Sfaksijena osvojio Kup arapskih šampiona, po prvi put u istoriji kluba. Tada su mu iz ovog kluba ponudili ugovor na 10 godina ali je zbog smrti 19-godišnje ćerke Jelene odlučio da napusti klub i vrati se u Srbiju. Kasnije je radio u Bugarskoj gde je vodio ekipu Slavije iz Sofije. 

U februaru 2005. godine preuzima sofijski CSKA. Sa ekipom CSKA osvaja 30. jubilarnu titulu, i postaje prvi strani trener koji je osvojio titulu sa ovim klubom. Nakon toga CSKA nije imao sreće u žrebu za Ligu šampiona jer je u kvalifikacijama izvukao tadašnjeg šampiona Liverpul. Engleski klub je savladao Ješićev CSKA u Sofiji sa 3:1, da bi na Enfildu bugarski klub bio bolji sa 1:0 i tako bio blizu velike senzacije. 

Nakon toga CSKA u 1. kolu Kupa UEFA opet nema sreće i izvlači Bajer Leverkuzen. Ipak, CSKA je u dvomeču savladao nemački klub i tako se plasirao u grupnu fazu Kupa UEFA. U grupnoj fazi CSKA je zauzeo poslednje mesto u grupi sa jednom pobedom i tri poraza. U sezoni 2004/05. Ješić je proglašen za trenera sezone, a u decembru 2005. je bio prvi stranac u istoriji bugarskog fudbala koji je proglašen za trenera godine.

Ipak, u drugom delu sezone 2005/06. CSKA je počeo da beleži lošije rezultate pa je Ješić otpušten u aprilu 2006. godine. U maju 2006. godine po drugi put u karijeri je postavljen za trenera Partizana. Uspeo je u kvalifikacijama za Kup UEFA da eliminiše Maribor i Groningen i tako dovede crno-bele do grupne faze ovog takmičenja. Partizan je u grupnoj fazi zauzeo poslednje mesto u grupi jer je na četiri odigrana meča imao tri poraza i jedan nerešen meč. U Superligi Srbije klub je beležio slabe rezultate pa je Ješić podneo ostavku 6. januara 2007, a upravni odbor kluba je ovu odluku prihvatio.

U momentu Ješićeve ostavke Partizan je bio na 4. mestu u Superligi sa 14 bodova zaostatka iza prvoplasirane Crvene zvezde. U sezoni 2008/09. trenirao je podgoričku Budućnost. Podgoričani su u prvenstvu završili na drugom mestu, iza Mogrena, dok su u Kupu ispali u polufinalu od Lovćena. Ješić se povukao neposredno nakon meča poslednjeg kola odigranog sa Jezerom u Plavu (2:2).

Tokom 2009. i 2010. godine radi u Libiji kao trener Al Itihada sa kojim osvaja duplu krunu. U junu 2010. odlazi u Kinu gde preuzima Čangša Đinde, koji je vodio do februara 2011. kada se ponovo vraća u Libiju, pošto je potpisao ugovor do kraja sezone sa prvoligašem Al Tahadi Bengazi. Zbog političkih previranja u Libiji bio je prinuđen da promeni klub, pa je jedno vreme vodio iranski Šardari Tabriz, a zatim i Nadžran iz istoimenog grada iz Saudijske Arabije.

U januaru 2013. godine je po drugi put seo na klupu sofijskog CSKA. Ipak, ekipu CSKA je vodio na samo dva meča pre nego što je otpušten. Ješić je prošao celokupne zimske pripreme sa ekipom, a kada je došlo vreme za takmičarske mečeve prvi meč je izgubio, a drugi je dobio protiv Černomoreca (2:0). Ali otkaz je usledio posle pobede! Iz kluba su kao razlog naveli da tim nije igrao dobro pod Ješićem?!

Početkom aprila 2014. godine po drugi put u karijeri je preuzeo Liteks, zamenivši na mestu trenera Zlatomira Zagorčića. Sa Liteksom je na kraju sezone osvojio treće mesto u šampionatu Bugarske nakon čega je dobio otkaz. U januaru 2015. godine preuzimea ekipu Jangon junajteda iz Mjanmara. Ješić je posle devet meseci odlučio da napusti Mjanmar, uprkos činjenici da je bio ubedljivo prvi na tabeli i da je bilo samo pitanje dana kada će ekipa obezbediti šampionsku titulu. Razlog odlaska je ponuda da preuzme ekipu Sarajeva.

Zvanično je predstavljen kao novi trener Sarajeva 23. septembra 2015. godine. Ipak, Ješić nije uspeo ostvariti dobre rezultate u manje od šest meseci provedenih na klupi ekipe sa Koševa, pa je sredinom marta 2016. godine dogovorio sporazumni raskid ugovora sa klubom. Na 16 utakmica na kormilu Sarajeva zabeležio je devet pobeda, dva remija i pet poraza. Kada je došao na mesto šefa stručnog štaba Sarajevo je zaostajalo samo dva boda za tadašnjom vodećom ekipom Premijer lige BiH Zrinjskim, a ekipu je napustio s deficitom od osam poena za liderom Slobodom. Kap koja je prelila čašu je ispadanje u četvrtfinalu Kupa BiH od Slobode, koja je u dvomeču slavila sa ukupnih 5:1.

U novembru 2016. godine preuzeo je Al Arabi iz Kuvajta. Po dolasku je vezao nekoliko pobeda ali je posle krenula serija slabijih rezultata da bi do otkaza došlo u martu 2017. nakon poraza od direktnog konkurenta za titulu Al Nasera (0:4). U momentu Ješićevog otkaza Al Arabi je bio treći u kuvajtskom šampionatu sa 29 bodova, tri manje od lidera Al Nasera. Početkom jula 2017. godine preuzeo je Al Itefak iz Saudijske Arabije. Na klupi ovog kluba se zadržao do decembra iste godine kada je dobio otkaz. Ješić je dobro startovao ali su loši rezultati u poslednjih mesec dana uticali na rastanak. Al Itefak je napravio seriju od četiri vezana poraza što je dovelo do 13. mesta koje vodi u niži rang.