UVEK JE BIO VEDAR, NASMEJAN: "Novosti" u kući kod Malog Zvornika, u kojoj je stradao dečak (9) - I pas Žuća za njim žali
DEVETOGODIŠNjI dečak iz sela Radalja, kod Malog Zvornika, od juče počiva na mesnom groblju. Nesreća, kada se ugušio ugljen-monoksidom, dogodila se u subotu ujutru i lekari nisu mogli da pomognu.
Na večni počinak mališana, omiljenog u romskom naselju, podno Gučeva, ispratili su ga srodnici, komšije i prijatelji.
Otac Dragan Ahmetović i dečakova sestra su u Opštoj bolnici u Loznici. Dragan je na hirurgiji, devojčica na pedijatriji. Oboje su, kako su lekari obavestili srodnike, u stabilnom stanju. Dvoje Draganove dece su, u selu, kod komšija i prijatelja, dok se ne vidi kako dalje...
Tragično nastradali dečak bio je učenik drugog razreda ovdašnje škole. Uvek vedar, drag i nasmejan. Žali ga čitavo selo, podjednako i stariji i njegovi vršnjaci.
- Bio je veliki drug, nikad se nije žalio na nevolje u kojima živi, a znamo da ih je imao "do guše" - pričaju nam njegovi drugari i drugarice.
- Voleo je da se igra, ali i da pomogne starijima. Svi naši roditelji su ga baš voleli.
Teško nam je da poverujemo da ga više nema. Baš teško.
Uvertira za nesreću podno Gučeva, podsećamo, dogodila se u petak, kada je Ahmetovićima Elektrodistribucija isključila struju zbog neplaćenog duga. Otac Dragan je zato uključio agregat. Izduvni gasovi su, u nekom trenutku, počeli da ulaze u kuću, a sa njima se uvukla i smrt. Kako smo videli pred domom porodice, oko kuće nema ni cepanice isečenog ogrevnog drveta. Očigledno da je glava porodice zakasnila da kupi ogrev.
- Nikad mi Dragan nije rekao da duguju za struju, da smo znali, našli bismo rešenje - priča nam juče Zoran Jevtić, predsednik opštine Mali Zvornik, koga smo juče zatekli na sahrani. - Tražiću, zvanično, od Centra za socijalni rad da se izjasne da li su oni znali, a morali su da znaju...
Srodnici porodice su se žalili na Elektrodistribuciju koja "sirotinju, muku i bedu isključuje sa mreže".
Predsednik Jevtić kaže da je, posle svega, potrebno 120.000 dinara da se izmiri dug i 80.000 za priključak na mrežu. Opština je, veli, nedavno ozakonila kuću. U ED, jednostavno, traže svoje. Iz ED samo kažu da su dobili naloge iz Beograda i po njima postupili. Život je nešto, očito, sasvim drugo.
- Ne samo da su isključili struju već su odneli i brojilo - pričaju nam kumovi Ahmetovića.
- Od februara sva javnost i nadležni znaju kakve muke su imali Ahmetovići jer nije tajna da je Dragan teško volestan. Eto "terali su po zakonu" i isterali nereću....
Bilo je juče na groblju teških reči "na vlast" tokom sahrane dečaka. Mnoge ništa nije moglo da uteši jer su iskreno žalili dete. Iz lokalne vlasti, tvrdili su da je prava adresa za ovakve slučajeve Centar za socijalni rad. Opština je, vele, učinila sve što je mogla, uz razne pomoći, u svemu i svačemu porodici, do ozakonjenja kućerka i spremnosti da kuću renoviraju od temeelja do krova.
- Odavno znam kakve muke muče Ahmetovići i to iz neposrednih susreta i kontakata sa Draganom - priča predsednik opštine Zoran Jevtić.
- Pomagao nam je, u brizi o njima, i direktor škole koji nam je uvek javljao šta im treba.
Ni njemu se nisu žalili da duguju za struju... Ostaje velika tuga i bol za dečakom, anđelom našeg kraja za sva vremena.
Kod Zorana Jevtića primetili smo juče i dozu gorčine i besa dok je pričao o srodnicima porodice koji su sada najglasniji za Ahmetoviće, a nisu hteli "ni prstom da mrdnu" kada su mu bili potrebni. Objašnjava kako se Ahmetovićev plac vodio na više srodnika, i kako je jedan od njih svoj delić, jedva pristao da prepusti Draganu, kako bi se kuća ozakonila.I drugi su, dodaje Jevtić, "lovili u mutnom" pošto su videli da je Opština namerna da mu besplatno uknjiži dom.
Na kraju, sumorna i strašna činjenica je da dečaka više nema i sve drugo sada je na margini događaja u Radalju.
- Nek nesreća bude opomena da se nikom ovako nešto ne dogodi u Srbiji jer, kažu, ide zimlje i teški dani - čuli smo u povorci do groblja kako pričaju dve žene...
Žuća žali
Dečakov omiljeni pratilac pas Žuća od tragedija kao da je izgubio volju za živi. Satima se skoro ne pomera. Kako nam je pričao uplakani drug nesrećnog mališana, Žuća je ga je uvek pratio na putu od kuće do škole, ali i kad krene da se igra ili... Skoro da se nisu razdvajali.