BAKA PREMINULOG FOLKLORAŠA NEUTEŠNA: "Lepo smo živeli, lepo se slagali, a sada ostajem da samujem među četiri zida"
I DALjE ne mogu da verujem šta se dogodilo, još sam u šoku, kao i svi naši članovi. Ništa nije nagoveštavalo da će se jedno lepo veče u Mrčajevcima završiti na ovakav, tragičan način. Ne mogu ni da pretpostavim šta je uzrok Veljkove smrti, to će pokazati obdukcija. Šta god da je u pitanju, njega ništa više, na žalost, ne može da vrati.
Foto: G. Š.
Ovako, na iskren i emotivan način, Igor Gudić, rukovodilac KUD „Kraljevačka riznica“ iz Kraljeva čiji je nesrećni mladi frulaš Veljko Ratković (21) bio povremeni član, govori o iznenadnoj smrti mladića tokom folklornog nastupa na „Kupusijadi“ u Mrčajevcima kod Čačka koja je potresla stanovnike grada na Ibru.
- Sve je išlo uobičajenim tokom, na bini su se smenjivali učesnici kulturno-umetničkog programa. Veljko se tokom nastupa našeg ansambla svirajući frulu odjednom srušio na pod. Ubrzo je stigla hitna pomoć i on je prevežen u Čačansku bolnicu. Vest da je preminuo sve nas je šokirala – dodaje Gudić.
Prema njegovim rečima, dok je išao u srednju školu Veljko je bio redovan član orkesatra KUD „Kraljevačka riznica“, ali je tokom minule dve godine retko dolazio na probe, a nastupao je po potrebi i pozivu, baš kao i te kobne večeri u Mrčajevcima.
- Nikada nije bilo baš nikakvih problema i o njemu mogu samo sve najbolje da kažem – dodaje Gudić.
Iz stana u prizemlju zgrade u kraljevačkoj Dositejevoj ulici gde je tragično preminuli Veljko živeo sa svojom bakom Ljiljanom, čuju se tihi jecaji. Neutešna baka ne skriva suze i bol za svojim unukom sa kojim je zajedno živela 15 godina.
- Nakon što mu je preminula majka, dobila sam starateljstvo nad mojim Veljkom jer tada njegov otac nije bio u mogućnosti da se brine o njemu. I lepo smo živeli, lepo se slagali, a sada ostajem da samujem među četiri zida. Zašto je njegovo srce prestalo da kuca, ne znam odgovor - teško govori Ljiljana Ratković.
U osnovnoj školi Veljko je, dodaje njegova baka, bio vukovac, a potom je završio Elektro-saobraćajno tehničku školu „Nikola Tesla“ u Kraljevu, a išao je i u muzičku školu. Fakultet nije upisao jer nije bilo dovoljno novca za samofinansirajuće studije.
- Radio je povremene poslove, uglavnom nešto preko računara. Živeli smo od moje penzijice. Često je išao i kod druge bake...Bio je dobar i vredan mladić, skroman pre svega, voleo je sport i košarku. Ništa me više ne pitajte, srce će mi prepući – jecajući i stežući Veljkove fotografije baka Ljiljana moli za razumevanje.
- Evo, ovo su slike kada je postao punoletan… I, šta mi sada preostaje, samo da gledam u slike mog dobrog dečaka kada više nikada neću moći da ga zagrlim.