ZA POLA GODINE OTKRIVENO 1.200 BAHATIH VOZAČA: Kako zaustaviti i iskoreniti nasilničko ponašanje na našim putevima

Stručnjaci traže veće kontrole, dokumentovanje prekršaja, a za najbahatije i - meru oduzimanja vozila.

Kako otkrivaju u MUP, ove brojke nisu bile bolje ni prethodnih godina. U 2019. bez dozvole je ostalo 1.782 sugrađana, a njih 1.390 je ponovo selo u "školske klupe".

- Oko 90 odsto vozača koji su isključeni iz saobraćaja zbog nasilničke vožnje, upravljalo je vozilom sa više od dva promila alkohola u organizmu. Ostali su kažnjeni za prolazak na crveno svetlo, velike brzine, preticanje. U 98 odsto slučajeva vozačka dozvola oduzeta je muškarcima, a u dva odsto ženama - navode u MUP i dodaju da je otkrivanje i sankcionisanje najtežih prekršaja prioritet saobraćajne policije.

Po Zakonu o bezbednosti saobraćaja nasilnička vožnja se definiše kao "postupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja, odnosno, prilikom koje vozač ne pokazuje obzir prema

bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju".

Zakonodavac je posebno izdvojio četiri oblika nasilničke vožnje kod kojih nema prostora za sudsko odlučivanje: kada vozač dva ili više puta prođe kroz crveno svetlo u razmaku od 10 minuta, pretiče kolonu u punoj liniji, vozi sa više od dva promila alkohola u krvi, kada u naselju vozi brže od 140 kilometara na sat, a van naselja brzinom koja je za 100 kilometara veća od dozvoljene na toj deonici. Nasilnička vožnja može da obuhvati i druga mnogobrojna postupanja vozača u saobraćaju: brza vožnja u suprotnom smeru, trke na putu, brza vožnja pored dece, opasno neustupanje prvenstva prolaza, vožnja na mestima gde je to zabranjeno i ugrožavanje pešaka... U tim slučajevima sud u skladu sa procenom donosi odluku o sankciji.

Iako je Zakon rigorozan, bahatih vozača na ulicama sve je više. Tako je, recimo, Tara Simov, učesnica jednog rijalitija, na svoj instagram-nalog okačila je nedavno snimak kako juri 100 kilometara na sat kroz naselje. Nekoliko dana kasnije, kada je navodno pod dejstvom alkohola slupala automobil svog partnera, saznalo se da nema vozačku dozvolu. Iz revolta, zbog bahate vožnje Lazara G. koji je na pešačkom prelazu udario dva dečaka i njihovog oca, nakon čega je stariji brat preminuo, glas su digli žitelji beogradskog naselja Karaburma.

Kako smatra profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Krsto Lipovac, najveći broj vozača bi se uklopio u šablon civilizovanog ponašanja na putu ako bi se Zakon dosledno primenjivao.

- Neophodno je da policija kvalitetno dokumentuje prekršaje i redovno pokreće postupke protiv ovih vozača. Sudovi bi trebalo da dosledno i uvek izriču propisane kazne. Plašim se da je broj izrečenih kazni simboličan u odnosu na stvarni broj prekršaja. To je osnovni razlog zašto se nasilnička vožnja vraća na naše puteve - kaže Lipovac.

Navodi i da je tačno da postoji i veoma mali procenat bahatih koji neće promeniti ponašanje ni doslednom primenom propisanih kazni. Zato se, kaže naš sagovornik, stručnjaci zalažu da se propišu sankcije: privremeno i trajno oduzimanje vozila onima koji, bez obzira na izrečene kazne, nastavljaju sa nasilničkom vožnjom.

- Iskustva zemalja koje primenjuju ovakve sankcije pokazala su da je ovo najefikasnija sankcija i da ima odlučujući uticaj i na najagresivnije vozače. Ovakvu meru bi izricao sud onim vozačima kod kojih nijedna druga nije pomogla. Oduzimanje vozačke dozvole jeste ozbiljna sankcija koja ne garantuje promenu ponašanja, jer oni po pravilu nastavljaju da voze bez nje. Umesto toga, trebalo bi uvoditi obavezne kurseve za nesavesne vozače, posebne psiho i zdravstvene preglede, obavezne psihološke tretmane, stručno praćenje njihovog ponašanja - tvrdi profesor.

I dok naši vozači ne jurcaju po zemljama u regionu, kad pređu našu granicu postaju bahatiji. Zašto?

- Očekivana vrednost kazne (proizvod propisane kazne i rizika da vozač bude kažnjen) utiče na ponašanje u saobraćaju! A rizik od kažnjavanja zavisi od rada policije, njihove obučenosti i opremljenosti, posvećenosti sudije i doslednosti kažnjavanja. Na ponašanje utiče i osećaj prekršioca da će biti otkriven i kažnjen, a koji se može uvećati kontrolama na putu - navodi Lipovac.

Za prekršaj nasilničke vožnje, Zakon propisuje kaznu zatvora od 30 do 60 dana ili rad u javnom interesu od 240 do 360 sati. Uz to ide i novčana kazna u iznosu od 120.000 do 140.000 dinara, zabrana upravljanja vozilom u trajanju od najmanje devet meseci i 15 kaznenih poena. Ako izazove nezgodu, sledi zatvor od 45 do 60 dana ili rad od 300 do 360 sati, uz novčanu kaznu od 130.000 do 150.000 dinara, zabrana upravljanja vozilom od najmanje 10 meseci i 17 kaznenih poena.

Ako tokom nasilničke vožnje nastupi teška telesna povreda druge osobe, ili imovinska šteta velikih razmera, propisana je kazna zatvora do osam godina, a ukoliko nastrada jedna ili više osoba zaprećena je kazna zatvora od dve do 12 godina. Uz lakši oblik krivičnog dela može se izreći zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju do pet godina, dok je za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja takva mera obavezna.

KAD SE ODUZIMA DOZVOLA

* DOZVOLA se oduzima kada vozač ima 18 ili više kaznenih poena, ako je osuđen za krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja u kome je bilo nastradalih, ako je više od jednom u roku od pet godina osuđen za ovo delo u kojima je bilo teško povređenih i ako je više od jednom tokom tri godine osuđen za ovo delo gde je neko povređen ili je pričinjena šteta.

* KAZNENI poeni se brišu po isteku 24 meseca od dana pravnosnažnosti odluke, a tokom izdržavanja kazne zatvora ne teče rok za brisanje poena.

* KADA se dozvola ponovo izda, preostali kazneni poeni se brišu. Nakon svakog ponovnog izdavanja, najveći dozvoljeni zbir kaznenih poena smanjuje se za tri, najniže do devet.

OŠTEĆENI NEZADOVOLjNI

KAKO kaže advokat Mateja Čajić, kaznena politika sudova prilikom kažnjavanja je prilično šarolika iz razloga što krivična sankcija u svakom konkretnom slučaju zavisi od okolnosti tog slučaja.

- Vrlo bitan faktor kod odmeravanja kazne je i eventualni stepen doprinosa oštećenog nastanku saobraćajne nezgode. U praksi, kada je povređena ili poginula osoba srodnik okrivljenog, tj. vozača, sud često ublažava kaznu ispod granica koje zakon propisuje. Oštećeni obično nisu zadovoljni visinom kazni, iako sudovi objektivno i mahom pravično odmeravaju te kazne - navodi Čajić.