LJUBIO SAM GA I MOLIO DA USTANE: Otac Nemanje, koji je nastradao na bazenima na Košutnjaku, i dalje ne veruje da je izgubio sina

Nešto se tu drugo dogodilo, neko je od nadležnih sumnjam zatajio, ali pokazaće istraga. Samo, sada je kasno. Izgubio sam dete i više ga niko i ništa neće vratiti ocu, majci, bratu, prijateljima!

Ovako za "Novosti", ne krijući suze, u stanju očaja, ali i besa i šoka, priča Igor S., otac petnaestogodišnjeg Nemanje, koji je pre dva dana tragično izgubio život na bazenima na Košutnjaku.

Ispred zgrade u Ulici Vladimira Popovića, u Novom Beogradu, u kojoj je do pre tri dana živeo sa porodicom i Nemanja, skupljaju se komšije, prijatelji, rođaci. Prethodne večeri, kako saznajemo, ispred ulaza se sakupilo više od 200 mladih - Nemanjinih drugara iz škole i kraja.

- Svi smo u šoku - kaže jedan od komšija. - Prosto, ne verujemo da deteta više nema, da se dogodilo to što se piše po medijima, a da niko ništa nije video...

I otac Igor izražava svoje sumnje:

- Strašno je što smo izgubili dete. Nemanja nije bio incidentan, naprotiv, uvek je bio poslušan i veoma odgovoran, pa zato i sumnjamo da je odgovoran za ono što mu se dogodilo. Ali, najstrašnije mi je što ne mogu da shvatim da ne postoje nikakvi dokazi o tome šta se zaista dogodilo. Na bazenima ne postoje kamere, skakaonice nisu dobro obezbeđene, pa sad, imamo samo priču nadležnih i spasilaca i - ništa više. Prosto, ne mogu da shvatim da neko može da skoči sa skakaonice, i padne tako da, kako kažu, udari glavom u ivicu bazena. Onda je potonuo i bio pod vodom neko vreme...

Otac zastaje na tren sa pričom. Guši se u suzama:

- Nešto u celoj priči ne valja, no sačekaćemo zvaničan nalaz obdukcije, koji će nam možda malo rasvetliti kako je uopšte došlo do tragedije. Ne želim nikoga da optužujem, ali posle svega, apelujem na nadležne na bazenima da postave kamere, ograde, poboljšaju obezbeđenje, kako se nekom drugom detetu ne bi desilo ovo što je mom čedu Nemanji.

Igor ističe, kada se nesreća dogodila, da ga je sa bazena, sa Nemanjinog mobilnog telefona, pozvao da dođe njegov školski drug:

- Niko od nadležnih me nije zvao da mi kaže šta se desilo detetu. A kad sam stigao na bazene, već su tamo bile Hitna pomoć i policija. Nemanju su izvadili iz vode, pokušali da ga reanimiraju. Pritrčao sam sinu, počeo da zapomažem. Prvo sam ga grlio, ljubio po licu. Uhvatio sam ga za ruku, masirao je. Onda sam se spustio i počeo da mu ljubim noge, koje su već bile plave, vikao sam: "Ustani, sine, moli te i ljubi tata! Nemoj ovo da nam radiš. Ti si jak momak, ustani!"

Ubrzo su lekari, kako navodi otac, Nemanju stavili na nosila i odvezli ga u Urgentni centar.

- Rekli su mi da je živ, da će sve uraditi... Ali, ja sam još na bazenu znao da je gotovo. Kakva bolnica i reanimacija? Već na Košutnjaku je sve bilo gotovo... - kaže otac.

Strašnu vest još strašnije je prihvatila Nemanjina majka Andrijana, koja je, kako saznajemo, od tada u veoma teškom stanju. I Nemanjin stariji brat Nikola je očajan. Ipak, trudi se, zajedno sa bratovljevim drugarima i rođacima, da pripomogne roditeljima u ovom za porodicu najtežem trenutku.

- Čekamo da se završi obdukcija, kako bismo zakazali sahranu i našeg Nemanju ispratili na večni počinak - kaže otac Igor. - Nama, kao porodici, više nema života u kraju i stanu. Mi ćemo se sada, zajedno sa sinom, "preseliti" na Bežanijsko groblje, gde ćemo, nakon što bude zakazan termin za sahranu, na večni počinak i u raj, gde dobra deca odlaze, ispratiti naše čedo, našeg Nemanju.

MAJICA SA POTPISIMA DRUGARA

U NEMANjINOJ sobi, svuda stoje njegove stvari - fotografije, sveske, garderoba... Majka Andrijana, kako nam je rečeno, ne dozvoljava da se bilo šta dira, jer Nemanja "nije nigde otišao, on je tu, doći će".

Preko Nemanjinog TV-a, prebačena bela majica.

- Ovo je njegova majica. Na nju su mu se, pre samo nekoliko dana, potpisali drugari i drugarice, kad su završavali osmi razred Osnovne škole "Laza Kostić". Voleli su ga, a on se pohvalio: "Vidi, tata, koliko se njih meni na majicu potpisalo..."

Kako saznajemo, Nemanja je završio osnovnu i upisao srednju školu "Komtrejd IT". Želeo je da postane stručnjak za IT tehnologije, jer je važio za veliki talenat u ovoj oblasti.

OVO JE NESREĆAN SLUČAJ, SVI SMO SE POTRESLI

NIJE tačno da je stradalog dečaka neko gurnuo sa skakaonice. Deca su se igrala, a on je u jednom trenutku hteo da sam uradi akrobaciju. Na veliku žalost svih nas, nije uspeo i desio se ovaj nesrećni slučaj. Spasioci i medicinsko osoblje Zavoda su reagovali na vreme. Čak smo ga vratili u život u jednom momentu, disao je, imao puls i tako je prebačen u UC. Međutim, njegov mladi organizam nije mogao da se izbori sa pneumonijom i količinom krvi koja se izlila u pluća. Ovako, za "Novosti", navodi Goran Bojović, direktor Zavoda za sport i medicinu sporta u okviru kog se nalaze bazeni na Košutnjaku. On kaže da je ovaj nesrećan slučaj potresao sve zaposlene, pogotovo što su tokom reanimacije na kupalištu bili prisutni dečakovi roditelji.

- Kad smo dobili informaciju da je oživeo i ima puls bili smo presrećni, međutim desilo se ono najgore.

Bazeni na Košutnjaku juče su bili otvoreni za posetioce. Naš sagovornik kaže da je rukovodstvo na jučerašnjem sastanku odlučilo da se poveća broj spasilaca i obezbeđenja.

- Na plivalištu su hiljade ljudi i dece i teško je sve kontrolisati. Jedino što nam preostaje je da zamolimo roditelje i mlade ljude da utiču i paze jedni na druge. Mi ćemo sve uraditi što je do nas, ali je velika odgovornost na svim našim korisnicima, da poštuju pravila koja su jasno ispisana na tablama. S. V.