DECA POBEGNU ZBOG TRAUMA: Ranije bežali sa 15-16 godina, a sada sa 12 ili 13
ZA poslednjih 12 godina, koliko je u Srbiji aktivan evropski broj za prijavu nestanka deteta 116000 bilo je 157 poziva. Kao što naša statistika govori, 98 odsto nestanaka dece bude uspešno rešeno, budu pronađena i vraćena u svoje porodice, ili hraniteljima ili u domove za nezbrinutu decu.
Ovo nam je gostujući u podkastu "Novosti" - "Priče iz hronike" ispričala gošća iz Nevladine organizacije "Astra" Marija Vukašinović, socijalna radnica i član tima za nestalu decu. Oni su sa ministarstvima policije, prosvete i telekomunikacija pokrenuli kampanju "Da budemo svi na broju", koja se fokusira na prevenciju nestanaka dece i njihovu zaštitu.
Naša sagovornica kaže da je najčešći način nestanka maloletnika bekstvo od kuće, iz hraniteljskih porodica ili iz domova za nezbrinutu decu i to čini polovinu slučajeva. Osim takvih nestanaka dešavaju se i roditeljske otmice, ali i kidnapovanja od trećih osoba, što je mali broj slučajeva, najviše dva odsto od ukupnog broja.
- Razlog zbog kog deca beže je uvek neko njihovo dublje traumatično iskustvo i problem, koji ne znaju drugačije da reše i veruju da je to jedina opcija - objašnjava naša sagovornica. - Deca beže zbog odnosa koji ih muče sa porodicom ili vršnjacima, ili misle da su razočarali roditelje, ili je narušen odnos poverenja. Deca ne lažu, ne manipulišu i ne beže jer žele da privuku pažnju ili pokažu neki bunt, već zato što imaju neki problem. U polovini porodica iz kojih deca beže postoje zlostavljanje i zanemarivanje, ali to ne mora da bude ono na šta svi odmah pomisle, poput izgladnjivanja ili brutalnog prebijanja. Dovoljno je da forsirate dete na dodatne aktivnosti, koje ono ne želi. A dešavalo se i da porodica nema vidljivi problem a dete ipak pobegne od kuće, ali je tada je najčešće reč o vrbovanju.
Vukašinovićeva navodi da veliki broj dece bude vrbovan putem društvenih mreža ili kroz lažna prijateljstva.
- Nijedno bekstvo i nestanak deteta nije beznačajan, jer za to vreme može da dođe do različitih oblika eksploatacije i da bude žrtva trgovine ljudima - kaže naša sagovornica. - Neki dečko se približi devojčici i njegove namere nisu iskrene i istinite da želi romantičnu vezu, već vrbuje devojčicu, odvaja je od porodice i prijatelja, ona ulazi u svađe sa bliskim ljudima i onda nestane, ode kod njega.
Naša gošća ukazuje da su najčešće rizici bekstva da deca budu vrbovana kako bi na njima neko zarađivao, a eksploatatori ih koriste za krivična dela, da prosjače, jer će ljudi pre detetu dati novac i da ih prinude na pružanje seksualnih usluga:
- Najčešće beže tinejdžeri od 12 do 17 godina, a tendencija je da od kuće odlaze sve mlađi i mlađi. Nekada su bežali sa 15-16 godina, a sada sve češće sa 12 ili 13. Takođe, više beže devojčice i sveukupno više je njihovih nestanaka u odnosu na dečake, oko 55 odsto. Deca kada pobegnu najčešće nemaju nikakav plan. Ne padaju im na pamet rizici kojima su izloženi. Kada su vrbovani onda budu kod te osobe, a kada sami pobegnu budu na ulici ili kod nekog prijatelja.
Vukašinovićeva kaže da kada dete bude nađeno, uključuju se centri za socijalni rad i svi koji mogu pružiti podršku da se to više ne dogodi. U velikom broju slučajava ta deca više ne beže, a neophodna im je puna podrška i kada se vrate u školu.
Podaci "Astre" govore da četvrtinu nestanaka dece predstavljaju roditeljske otmice.
- Razlozi takvih otmica su različiti - ističe Vukašinović. - Roditelji nisu razrešili svoje odnose i dete bude uhvaćeno u tu mrežu, pa jedan roditelj da bi napakostio drugom zadrži dete da ga drugi ne viđa, ili ga odvede u inostranstvo. Najčešće se ove otmice dešavaju deci mlađeg uzrasta od dve do sedam godina. Sve je to velika trauma, mada deca posebno ako su manja, nisu direktno ni svesna, ni ugrožena, jer su sa jednim roditeljom i nemaju traumu, ali se oseti da nešto nije kako treba. Na sreću nema mnogo ovakvih primera i ona uvek budu uspešno rešena i dete bude vraćeno roditelju koji ima starateljstvo.
Roditelji zastrašeni
MARIJA Vukašinović iz "Astrinog" tima za nestalu decu nam kaže da nestala deca relativno brzo budu pronađena, u roku od nekoliko dana.
- Policija to odradi, a mi smo na vezi sa roditeljima. Tih dana kada nema deteta jedino roditelji znaju šta preživljavaju. Ono što mi vidimo je da su potpuno zastrašeni, da su pogubljeni, nekada u takvim trenucima ne znaju formular da popune, da upišu broj lične karte. Tada se ide korak po korak, bez davanja lažne nade da će biti sve u redu, jer ne znamo da li će biti. Olakšanje kada budu obavešteni da je dete nađeno, da je dobro, da je živo, zdravo, to je trenutak koji ne može rečima da se objasni. E, onda kroz glavu prolazi šta je moglo sve da se desi i da krene po zlu - objašnjava naša sagovornica.