MILJKOVIĆ I LALIĆ OČI U OČI Miljković: Poznaješ li Zvicera, Laliću? Lalić: Vi ste mi rekli da je to on

Na predlog sudije prekinuto je ispitivanje Marka Miljkovića i sudija je tražio da učesnici u postupku daju procene predloga:

• Advokat Dalibor Katančević tražio je da se Nemanji Lakićeviću ukine pritvor
• Branilac Marka Andrića takođe je zatraži da mu se ukine pritvor
• Advokat Stefan Jokić, branilac Alekse Stošića, isto traži ukidanje pritvora za klijenta, tačnije kućni pritvor uz elektronski nadzor
• Zatraženo je i ukidanje pritvora za Mijata Simeunovića
• Traži se ukidanje pritvora, odnosno predložena je mera napuštanja stana za Milovana Tadića i Vladimira Greka

Sud odbio predloge advokata za ukidanje pritvora pripadnicima Belivukove grupe

Veće je donelo rešenje da se odbijaju predlozi za ukidanje pritvora kao neosnovani. I dalje prema stavu veća stoje zakonski razlozi za njihov dalji boravak u pritvoru.

Sledeće suđenje zakazano je za 20, 21, 22. i 23. decembar u 14.30 sati.

Miljković nakon pauze nastavlja sa ispitivanjem Lalića

Posle pauze suđenja, svedoci saradnici su uvedeni u sudnicu, upravo je ušlo i sudsko veće i pitanja Srđanu Laliću nastavlja da postavlja Marko Miljković.

Sve o ubistvu Vlastimira Miloševića

Miljković: Vratio bih se na ubistvo Vlastimira Miloševića, da Lalić pojasni koji su njegovi motivi da ne prijavi kada je iz medija saznao, a tvrdi da nije znao da će se desiti.

Lalić: Kao i za druga krivična dela.

Miljković: Zašto nisi prijavio ubistvo Miloševića - jer nisi imao svest da će se desiti ubistvo?
Lalić: Da ne bi ti i Belivuk snosili...
Miljković: Šta se desilo od tada, da li smo te napali u međuvremenu, da li smo bili prijatelji do hapšenja?
Lalić: Ne mogu sa sigurnošću da kažem. Ne znam da li sam sa tobom ikada bio prijatelj, sa Belivukom jesam. Sa tobom drug da, saradnik. Ja prijatelje doživljavam samo u domenu prisnosti. Drugarski sam ti doneo kiseonik, kad si bio bolestan od korone.

Miljković: Zašto si pobegao iz zemlje posle ubistva Miloševića, a nisi imao svest o krivičnom delu?
Lalić: Napustio sam zemlju misleći da će se to sve brzo sleći. Meni je policija pretresala stan nekoliko dana pošto sam otišao iz zemlje, ne znam zbog čega.
Miljković: Daj mi jedan dokaz da si ti postavio GPS i kameru za praćenje Miloševića.
Lalić: Mogu, jer postoji velika rupa u zidu preko puta stana Miloševića, kroz nju prolazi kabl.
Miljković: Koji drugi dokaz sem rupe možeš da pružiš?
Lalić: Samo to.
Miljković: Čime si postavio GPS?
Lalić: Rukama i šrafcigerom.

Miljković: Šta smo radili Veljko i ja to veče kad si postavljao?
Lalić: Stajali ste blizu i gledali da neko ne naiđe.
Miljković: Da li se sećaš kako smo bili obučeni?
Lalić: Ne mogu da se setim.
Miljković: Gde smo se nas trojica našli to veče?
Lalić: Mislim da ste me pokupili ispred stana moje majke u večernjim časovima. Između 20 i 23 sata, eventualno do ponoći.
Miljković: Kojim smo prevoznim sredstvom došli?
Lalić: Škodom fabija - zlatne boje.

Miljković: Opiši mi ko je vozio.
Lalić: Nisam siguran ko je od vas dvojice vozio, ja sam sedeo pozadi. Ostavili smo kola u jednu sporednu ulicu kod Ulice 27. marta, kako kamere na ulici ne bi mogle da nas zabeleže. Ja ne znam čije je to vozilo, ni ko ga je nabavio.
Miljković: Koje vozilo je korišćeno u ubistvu Miloševića?
Lalić: Nisam siguran. Milošević je ubijen 30. ili 31. januara 2017. Za to sam saznao iz medija, preko portala. Bilo je jutro, bio sam u to vreme zaposlen. Kad sam to video, isprva sam bio iznenađen, delom razočaran, uplašen.
Miljković: Šta znači delom razočaran?
Lalić: Jer mi niste rekli da ćete ga ubiti, već samo povrediti.
Miljković: Delimično razočaran pod tim mislim da bismo nastavili da se družimo.

Lalić bio zaposlen u Republičkom fondu za penziono osiguranje

Miljković: Gde ste radili u tom periodu?
Lalić: U Republičkom fondu za penziono osiguranje.
Miljković: Ko vas je tamo zaposlio?
Lalić: Kakve to veze ima?
Miljković: Njegov ujak je Momčilo Babić, sadašnji ambasador Srbije u Moskvi, a kad je Lalić bio u Češkoj, on je tamo bio ambasador.
Lalić: Kad je bilo ubistvo na šinama nije bio direktor Fonda, a nije ni bio ambasador u Češkoj. Ovo čini samo da bi me uzrujao i da bi neke ljude uvukao - lažne tvrdnje.

Lalić slao novac Velji Nevolji u zatvoru

Miljković: Laliću, videćemo mi za tvoje laži... Kada smo Veljko i ja izašli iz pritvora, ko je prvi koga kontaktirao?
Lalić: Kada?
Miljković: Ja sam jednom bio u pritvoru, nisam više puta. Veljko i ja smo u pritvoru bili samo u vezi sa ubistvom na šinama.
Lalić: Bio si ti na zadržavanju u policiji više puta, jednom kad su ti uzeli blindirana kola. Ne sećam se ko je koga kontaktirao, bio sam tada u inostranstvu.
Miljković: Da li si nekome davao novac vezano za nas dok smo bili u pritvoru?

Lalić: Jesam, Ljubi.
Miljković: Za šta si dao novac?

Lalić: Da se ispomognemo, tu mislim na navijačku grupu, dao sam mu nekoliko hiljada evra.
Miljković: Odakle tebi nekoliko hiljada evra?
Lalić: Ne sećam se.
Miljković: Koliko si plaćen za učestvovanje u ubistvu na šinama?
Lalić: Ništa.
Miljković: Zašto si ti onda dao pare, da kao pomažeš nama?
Lalić: Pomagao sam Veljku.
Miljković: Zašto ti je bilo bitno da se grupa održi?
Lalić: Ja sam taj novac dao za Veljka Belivuka.
Miljković: Pitao sam da li si taj novac dao da se grupa pomogne, on je rekao "da".
Lalić: Ne, ja sam dao novac da se pomogne Veljku Belivuku, ispravljam se, bio mi je bitan Veljko Belivuk. Belivuk mi je kasnije rekao da mu Ljuba nije dao taj novac. Rekao mi je da će on to rešiti sa Ljubom i da ja ne brinem ništa.

Uzgoj marihuane u Beču...

Miljković: Rekao si da si se bavio preprodajom droge. Interesuje me sa kim si uzgajao u Beču marihuanu?
Lalić: U Beču nisam iznajmljivao stanove.
Miljković: Da li si imao bašte za uzgoj marihuane u Beču?
Lalić: Ja nisam lično iznajmio nijedan stan za uzgoj marihuane u Beču. Druga lica su to uradila.
Miljković: Radio si sa drugim OKG, znači bio si njihov član.
Lalić: Ja to nisam rekao.
Miljković: Da li si ti opremao bašte za druge OKG i onda ti oni plate?
Lalić: Nisu mi plaćali kada sam opremao bašte za svoje prijatelje.
Miljković: Šta si radio, Laliću, u Češkoj?
Lalić: Rekao sam, tamo mi je živela rođena sestra.

Kuća u Perastu i famozni gospodin Perunović...

Miljković: Da li ste povređivali ljude zbog gubitaka u baštama?
Lalić: Nikada. Jesam zbog proneverivanja para.
Miljković: Kažeš da smo se videli u Barseloni, gde?
Lalić: U jednom restoranu smo se našli i onda ste me odveli u jednu kuću na periferiji, mislim Ljoret, tamo sam bio nekoliko dana.
Miljković: Interesuje me kuća u Perastu, da li ti je poznato prezime Perunović?
Lalić: Da, iz više situacija. To je čovek koji mi je napravio štetu u poslu.
Miljković: Kako ti je poznato prezime Perunović za kuću u Perastu?
Lalić: Jer čovek koji je posredovao sa mnom u tom poslu tog prezimena, a bio je i jedan iz kavačkog klana sa tim prezimenom, koga si zvao.
Miljković: Kako znaš?
Lalić: Pa ti si mi rekao.
Miljković: Da li si Perunoviću platio tu kuću?

Lalić: Ne, dobio sam je kao obeštećenje u poslu za štetu koja mi je naneta. Ja sam uzeo na zaduženje od Zvicera kilo kokaina koji je završio u policiji, a uhapšen je momak, a to je navodno bio kupac od dotičnog Perunovića. Perunović je lagao da će on garantovati za tu robu, zato sam ga i tukao.

Miljković: Znači biješ ljude kada lažu, zašto nisi i mene?
Lalić: Pa nisam, bilo mi je žao. Perunovića sam tukao po zadnjici drvenom motkom.
Miljković: Da li si pitao mene i Veljka da li možeš da dovedeš bilo koga i da ga biješ?
Lalić: On je došao svojevoljno, počeo je da me laže, pa sam ga zato tukao.

Miljković: Da li si ti nešto nama dao od tog otimanja kuće koja je vredela više od te droge. Uzeo si kuću koja mnogo više vredi od štete koju si imao?

Lalić: Imao sam štetu, tada je uhapšen momak. Ja sam morao da platim kokain Radoju Zviceru, taj kokain nije bio moj, uzeo sam ga na zaduženje, na revers.

Poznaješ li Zvicera, Laliću?

Miljković: Je l' poznaješ Zvicera?
Lalić: Bio sam u kontaktu sa njim, uživo ga nisam video, razmenjivali smo glasovne poruke.
Miljković: Znači glasovnim porukama si uveren da je to on?
Lalić: I ti i Veljko ste mi rekli da je to on.
Miljković: Da li su te glasovne poruke dovoljan dokaz da je to Zvicer?

Lalić: Da je to Zvicer znam ne samo tako što ste mi ti i Veljko rekli, već i tako što mi je posle atentata u Ukrajini slao slike iz bolnice, tako što mi je Radoje Živković rekao da rezervišem za Zvicera čarter let iz Ukrajine. Ja nisam veštak glasa da kažem da li je ili ne, ali znam da je iza Skaj naloga bio Zvicer, slao mi sliku iz bolnice sa crevom u ustima, sa podignutim prstima, šalju mi za čarter let.
Sudija: Najbitinije je da se vi osvrnete na događaje koji vam se stavljaju na teret, a ne sa ovim pitanjima. Miljkoviću, ovde ćemo prekinuti sa vašim ispitivanjem.

U toku pauza od pola sata

Sudija je odredila pauzu i pre toga upozorila Miljkovića da se koncentriše na konkretna pitanja u nastavku.

Miljković: Da li ste vi nekoga vrbovali da pristupi navodnoj OKG?
Lalić: Nisam siguran.
Miljković: Znate li Borisa Vojinovića?
Lalić: Da.
Miljković: Pa to govori onda da ste ga vi vrbovali. Mogu da donesem zaključak da ste ga vi vrbovali da postane navodni član navodne OKG?
Miljković: Da li vi od malih nogu imate želju da budete navijač, da tapšete, da skandirate?
Lalić: Od kada?
Miljković: Od petog razreda osnovne škole?
Lalić: Nisam.
Miljković: Od šestog, sedmog, osmog?
Lalić: Nisam.
Sudija: Miljkoviću, kakva su to pitanja?
Miljković: On mene pokušava da zavitlava od kada je krenuo, sve dok bude tako odgovarao, ja ću postavljati pitanja.
Miljković: Kojoj grupi navijačkoj ste pripadali ranije?
Lalić: Junajted fors.
Miljković: Kako znaš da to nije bila OKG?
Lalić: Znam, nije se niko bavio kriminalom. Ta Radova grupa nije imala formalnog vođu kada sam ja išao na utakmice.
Miljković: Nisam čuo sa navijačku grupu koja nema vođu.
Lalić: Čuli ste, čuli ste.

Sudija: Miljkoviću, nemojte previše u širinu da idete, krenuli ste od petog osnovne. Skoncentrišite se, koncipirajte pitanja.
Miljković: Ovaj ovde ne zna razliku između OKG ili neke druge grupe, a govori onako kako ga je ovaj ovde tužilac podučio.
Miljković: Da li ste sa Radove tribine znali Belivuka?
Lalić: Ne, upoznao sam ga na Banjici.
Miljković: Da li ste imali firmu za čišćenje?
Lalić: Ne.
Miljković: Da li vam je poznato ime Pavle Đurić?
Lalić: Mislim da je on bio suvlasnik neke firme za čišćenje. On mi je pokazao to na APR, bili smo bliski.
Miljković: Kako ste znali Pavla, koliko ste bili bliski, jeste bili ljubavnici, prijatelji? Bitan je Pavle, jer je Lalić počinio delo na štetu njegovu.
Miljković: Jeste li bili kumovi?
Lalić: Jesmo, on me je pozvao da mu budem kum, krstio sam ga.
Miljković: Sa kim je Pavle to otvorio?
Lalić: Ovo su relevantni podaci, ja nisam imao nikakve veze sa tom firmom.
Miljković: Da li si možda sugerisao da se nekada nešto ubaci u stan koji se čisti da se prisluškuju ljudi koji tu žive? Da li sam ti ja to možda rekao da se uradi?
Lalić: Ne, nisi, niti znam da se to uopšte dešavalo.
Miljković: Da li ste imali veze sa strankom Zeleni na Vračaru?
Lalić: Ko mi?
Miljković: Ajde, ti?
Lalić: Ja nemam veze, bio sam u njihovoj kancelariji. Družio sam se sa nekim ljudima.
Miljković: Šta ste radili tamo, jeste li bili Organizovana kriminalna grupa? Šta ste radili u tim kancelarijama?
Lalić: Ja sam se sa tim ljudima družio. On želi da pominjem ljude koji nemaju nikakve veze sa ovim. Ja kad sam te prvi put video mislio sam da si šofer Veljku Belivuku. Ne sećam se da si se predstavio, ali znam da su vas zvali Mali Mare.
Miljković: Zašto Mali Mare, nije me ni Veljko tako zvao?
Lalić: Možda zato što ste mlađi.
Miljković: Zašto policiju nisi odveo u Ritopek da pokažeš odmah tajnu prostoriju?
Lalić: Ja sam se po savetu advokata Dejana Lazarevića branio ćutanjem i nisam sarađivao sa policijom, kad sam uhapšen.
 

Kako je oformljena grupa "Principi"

Miljković nastavlja da ispituje Lalića

Miljković: Evo, navedi sastanke za ubistva.

Lalić: Evo, za ubistvo Gorana Veličkovića. Ti si uglavnom pričao.

Miljković: Budi glasniji, glasno si pričao.

Lalić: Molim Vas za reciprocitet.

Sudija: Ne možete, Miljkoviću, tako da mu se obraćate, način je malo zastrašujući.

Miljković: Moja pitanja su precizna, glasno pričam da me svi čuju. On šapuće, neka jasnije i glasnije priča.

Miljković: Šta sam ja Laliću pričao oko Gorana Veličkovića?

Lalić: Pričao si da ćeš ti vozilom zatvoriti ulaz sa glavnog na zemljani put i da ćeš tako da ometeš da neko priđe.

Miljković: Koji je to bio dan, datum?

Lalić: Ne sećam se dana, datum je bio 3. avgust.

Miljković: Gde sam to rekao?

Lalić: Rekao sam, u bašti restorana. Tu smo držali sastanak. Tu su bili Belivuk, Dejan Tešić, Miloš Budimir i ja.

Miljković: Da li smo na bilo kom sastanku izglasali vođe i članove kriminalne grupe?

Lalić: Nisam bio na konstitutivnoj sednici kriminalne grupe. Znam šta si pričao.

Miljković: Pa rekao si da sam lagao.

Lalić: Uglavnom za novac. Zacrveniš se kada lažeš.

Miljković: Da li sam ja ikada rekao organizovana kriminalna grupa ili si to pročitao u optužnici?

Lalić: Nisam siguran, način tvog izražavanja nije bio tako formalan. Bio je više sirov i banalan.

Miljković: Banalan? Da li je to pseudonim koji sam koristio?

Lalić: Pseudonim? Da li si znao za taj termin dok nisi ušao u sudnicu.

Miljković: Ima da odgovoriš na svako pitanje.

Miljković: Je l' Nikola Spasojević prisustvovao tim sastancima? Kriminalne ili navijačke grupe, kada znaš koji je od ta dva?

Lalić: Ne znam, moguće. Znam da su navijački kada prisustvuju navijači, simpatizeri.

Miljković: A kako vas pozivamo na sastanke kriminalne grupe?

Lalić: Usmeno ili putem Skaja.

Miljković: Je l' Bojan Hrvatin prisustvovao sastancima?

Lalić: Jeste, dosta puta, mislim ne navijačkim.

Miljković: Šta će on tamo ako nije pozvan od strane nas?

Lalić: Malopre si pitao na navijačkim sastancima, rekao sam ne.

Miljković: Moje pitanje je jasno.

Lalić: Nije, budi jasan i precizan.

Miljković: A sastancima organizovane kriminalne grupe?

Lalić: Jeste, dosta puta.

Miljković: Kada?

Lalić: Ne znam, to mi je bilo bitno tada.

Miljković: Nije ti bitan sastanak kada se dogovaramo o ubistvima?

Lalić: Jeste.

Miljković: Jesi li bio na sastanku na trim-stazi? Što ga prećutkuješ?

Lalić: Mislim da jesam. Nekoliko puta sam na trim-stazi razgovarao sa Belivukom.

Miljković: Kada je bio sastanak na trim-stazi?

Lalić: Prvo, rekao sam mislim. Ja i Veljko smo nekoliko puta razgovarali, stvarno ne znam datume.

Miljković: Koja je poenta bila? Je l' vezano za kriminalno delo?

Lalić: Ponovite pitanje, poštovani Miljkoviću. Jesu li svi sastanci bili vezani za kriminalno delo? Izvrćete moje reči i kršite član 87 zakona. Rekao sam da sam sa Veljkom vršio razgovore nekoliko puta.

Miljković: Kakve sastanke?

Lalić: Konstantno izvrćete, rekao sam da ne znam da li su to bili sastanci ili neformalni razgovori. Stavio je tezu koju nisam izjavio.

Miljkoviću: Pročitaj, Laliću, ZKP.

Lalić: Ti ćeš da mi kažeš.

Miljković: Kako razdvajaš koji je sastanak u okviru kriminalne grupe a koji nije?

Miljković: Ti si stručnjak za to, odgovori.

Lalić: Po temama, ako pričamo o prirodi.

Miljković: O kakvoj prirodi?

Lalić: Kažem, na primer, ako pričamo o opštim temama to nije sastanak. Ovo je vređanje inteligencije.

Miljković: Imao si, Laliću, pravo na neometano izlaganje, sada odgovaraj.

Ko je postavio blindirana vrata

Marko Miljković postavlja pitanja

Miljković: Ko je postavio ta blindirana vrata i sistem za nadzor?
Lalić: Ja sam organizovao postavljanje, pronašao sam majstora za vrata. Ne sećam se kog datuma je majstor postavio blindirana vrata. Marke ne mogu da se setim, niti postoji oznaka marke na vratima. Znam gde sam kupio blindirana vrata, a to je radnja na Banjici. Koštala su mislim 250 evra, kineska su.
Miljković: Da li kroz ta vrata može da prođe metak?
Lalić: Mislim da ste omašili struku, ja nisam veštak, niti poznajem materijale. Ne mogu da znam da li metak može proći kroz vrata.
Miljković: Zašto smo postavili ta vrata?
Laić: Kako ja da znam.
Miljković: Ja da sam tražio da postaviš ta vrata, ja bih tražio kvalitetnija.
Lalić: Kupio sam jer mi više para niste dali. Mislim da mi je Belivuk dao novac za vrata.
Miljković: Da li smo na sastancima konstatovali da smo postali OKG?
Lalić: Ja nisam bio na tako nekom sastanku. Bio sam na mnogo sastanaka.

Miljković: Ajde reci čega se ti sećaš sa tih sastanaka, a što nisi mogao da pročitaš u optužnici.
Lalić: Ajde ti mi navedi neki sastanak. Bilo je sto sastanaka o ubistvima, pričali smo i o starletama koje su dolazile kod njega na stadion. Sećam se sastanka oko Gorana Veličkovića. Ja nisam mnogo pričao, uglavnom si ti pričao kakav je koncept i kakvi su zadaci.

Ja sam bio član kriminalne, a ne navijačke grupe

Miljković: Posle ovakve višesatne izjave, imam i ja višesatno ispitivanje, počeću redom.

Reci mi, Laliću, koliko si Soprana imao u telefonu?

Lalić: Jednog.

Miljković: Kratosa?

Lalić: Jednog.

Miljković: Kada smo Veljko i ja oformili grupu?

Lalić: Izjasnio sam se.

Miljković: Pusti ti šta si se izjasnio, odgovori mi na pitanje.

Lalić: Miljkoviću...

Miljković: Lošije čujem, nemam slušalice, imam koncept pitanja, zašto je problem da odgovori, moja pitanja imaju sklad, neka Lalić odgovori meni, ja ću sve bez obmane.

Miljković: Kada smo Veljko i ja oformili grupu?

Lalić: Oformili ste je nešto ranije, ali punu formu je dobila 2019.

Miljković: Kako se zvala grupa?

Lalić: Iz principa.

Miljković: Laliću, kako si postao član grupe?

Lalić: Odgovorio sam. Na učtivu molbu ću ti odgovoriti ponovo, ponovi pitanje.

Miljković: Kako i kada si postao član grupe?

Lalić: Dobio sam naloge i primao vaša naređenja.

Miljković: To te nisam pitao.

Lalić: To je moj odgovor.

Miljković: Jesu li članovi grupe išli na utakmice? Zamolio bih Lalića da bude glasniji, juče je bio glasan, danas šapuće. Da mu se približim?

Lalić: Slobodno neka se približi, ako ima uslova.

Miljković: Ja imam.

Miljković: Kada ste pristupili ovoj grupi?

Lalić: Odgovorio sam.

Miljković: Kada smo Veljko i ja organizovali ovu navodnu organizovanu kriminalnu grupu?
Lalić: Nisam bio prisutan. I ona se zvala Iz principa, kao i navijačka.
Miljković: Kako razlikuješ kada si pristupio navijačkoj, a kada organizovanoj grupi?
Lalić: Ja sam bio član kriminale grupe. Ne sećam se kada smo imali prvi razgovor. Ne sećam se ko me je usmeno pitao da postanem član. Sigurno niste poslali mejlom.
Miljković: Šta sam ti obećao?
Lalić: Da mogu da koristim resurse grupe.
Miljković: Koje resurse?
Lalić: Prostorije.
Miljković: Tebi su prostorije resursi... Ajde pojasni šta su resursi.
Lalić: Resursi su materijalne i druge stvari koje se mogu koristiti u razne svrhe.
Miljković: Zašto prihvatate poziv da pristupite OKG?
Lalić: Uglavnom finansijske.

Miljković: Onih 15.000?

Lalić: Da, ali je bilo obećanja za druge sume, ali ti voliš da lažeš.

Veljko Belivuk izašao za govornicu. Oko njega je nekoliko stražara.

Belivuk: Zamolio bih da ja poslednji od svih optuženih postavljam pitanja. To nam je neka taktika, ako nije problem.
Sudija: Dobro, idemo, Marko Miljković neka izađe.

Nisu me vodili na stadion na dan hapšenja

Advokat Boško Milić, branilac Aleksandra Vučeljića, postavlja pitanja Laliću

Advokat: Da li ste učestvovali u sređivanju restorana na stadionu?

Lalić: Jednom ili dva puta sam učestvovao finansijski u krečanju restorana, koji se nalazi ispod istočne tribine Partizanovog stadiona. Mi smo ga nazivali bunker. Vrlo često sam bio u tom prostoru.
Advokat: Da li vam je poznato da se u tom restoranu održavala i dobrovoljna transfuzija krvi?
Lalić: Da, bilo je to organizovano - dobrovoljna akcija davanja krvi.
Advokat: Da li tom restoranu može kolima da se priđe?
Lalić: Da jednim delom, ali to je bio restriktivni prostor. Postojala je glavna kapija. Nisam siguran koliko je vozila dnevno prolazilo, kad su utakmice prođe veći broj kola.
Advokat: Da li ste išli na utakmice i koliko često?

Lalić: Jesam, često. Navijači neki su se okupljali pre utakmice u prostoriji ispod istočne tribine. Nekada je bilo i više od sto ljudi.
Advokat: Da li ste bili na stadionu na dan hapšenja?
Lalić: Bio sam dan pre hapšenja. Kad sam uhapšen policija me nije vodila na stadion.
Advokat: Šta ste radili 5. januara 2021?
Lalić: Molim vas da budete precizniji.
Advokat: Postoji nalog za prenos nekih osam miliona dinara.
Lalić: Moguće da jesam vršio neku uplatu.
Advokat: Šta ste plaćali tog dana?
Lalić: Plaćao sam po ugovoru lokale.
Advokat: Koje?

Lalić: One koje sam spominjao dva dana ovde.
Advokat: A datum 22. 7. 2020. godine, bili ste kod javnog beležnika, nešto ste overavali...
Lalić: Moguće da sam bio kod javnog beležnika. To mi nije upečatljiv događaj...

Advokat: Radi se o poklonu nekog roleksa, ko vam je poklonio?
Lalić: Sada moram da reagujem, sudija, pominje se ugovor o poklonu roleksa koji se nalazi u spisima predmeta, samo da bi se spominjali ljudi koji nemaju veze sa procesom. Oni hoće da ja pomenem ime i prezime te osobe, kako bi je ugrozili.
Advokat: Govorili ste o otmici I. S. (po optužnici silovan). Kako znate datum kad ste videli da je on otet?
Lalić: Odlazak kod notara mi nije upečatljiv dan, ali jeste dan kad nekoga udaram po cevanicama.
Advokat: Šta vam je rekao I. S.?
Lalić: Rekao mi je da su ga neki primoravali da ih oralno zadovoljava. Žalio mi se da je u nekoliko navrata doživljavao neprijatnosti. Ja sam I. S. zatekao na stadionu, ne znam koliko je tu bio, sigurno jednu noć, možda i nekoliko. Mi se nismo poznavali, upoznali smo se tog dana kad sam ga zatekao. Dao sam mu dve hiljade dinara, bilo mi ga je žao.
 

Jake mere u zgradi Specijalnog suda

Uz jake mere obezbeđenja, u zgradu Specijalnog suda u Beogradu dovedeni su Veljko Belivuk, Marko Miljković i optuženi za pripadnost njihovoj kriminalnoj grupi, koji se nalaze u pritvoru.

Pred tročlanim sudskim većem, kojem predsedava sudija Vinka Beraha Nikačević, ponovo će se naći okrivljeni saradnik Srđan Lalić, koji je sa Tužilaštvom za organizovani kriminal napravio sporazum, da u zamenu za 18 godina zatvora svedoči o svim zlodelima ove kriminalne grupe.

Lalić bi danas trebalo da nastavi da odgovara na pitanja advokata optuženih, a zatim i na pitanja svojih dojučerašnjih "pajtosa". U nastavku glavnog pretresa, koji će sudija zakazati na kraju današnjeg ročišta, ukoliko Lalić završi sa svedočenjem, na red će doći saslušanja ostale dvojice okrivljenih saradnika, Bojana Hrvatina i Nikole Spasojevića.