RAJSKA LEPOTA SRBIJE KROZ ČAK 100.000 SNIMAKA: Nedavno otvorena izložba odabranih fotografija Stanka Kostića u Galeriji RTS

Tokom trideset godina, "okićen" kamerama, Kostić je u svom džipu nebrojeno puta prekrstario celu Srbiju i napravio više od 100.000 snimaka. Na postavci koju je inicirao Srđan Bošković, glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda, a podržala cela kuća pod čijim se krovom održava, sabrane su 62 fotografije. Izabrao ih je istoričar umetnosti, Dušan Milovanović (godinama već prati i vrednuje Kostićevo stvaralaštvo) a izložbu, čiju realizaciju je pomogla Delegacija Evropske unije u Srbiji, autor će ostaviti na dar Radio Beogradu 1.

- Dostojevski je govorio da će lepota spasti svet, a ja garantujem da će lepota očuvati Srbiju - priča Kostić i dodaje da su mnoge stvari koje je poneo iz porodice i života u detinjstvu, sada na njegovim slikama. - Ovo je jedan detinji pogled. Kroz izložbu predstavljam ljude uz koje sam pokušao da odrastem. Tu su pitke vode, kojima sam utoljavao žeđ, ili plivao. Taj čarobni svet ranih godina utkao mi se u svest, pa lutam za scenama koje sam doživeo, tražim prizore iz prirode, narodne nošnje, običaje... Mnogo toga se do danas promenilo.

Arhitekta i urbanista Branko Bojović, svojevremeno je uočio da se na ovim fotografijama ogleda lepota svakodnevice, a istaknuti istoričar umetnosti Miodrag Jovanović Kosićeva dela nazvao je fotografskim slikarstvom.

- To su slike sveta koji ne vidimo žureći opterećeni brigama, novcem. Otuđili smo se od prirode načinom života. Porodica nam je urušena. Sve se nešto cepka - objašnjava sagovornik. - Moramo da se vratimo kraju iz koga potičemo. Svi negde imamo duboke korene, znamo odakle su nam dede, babe... Moramo da se izlečimo od mobilnih telefona i raznih moda novog robovlasništva. A kontekst prirode je melem. Lekar leči, priroda izleči. Moraš da osetiš dah vetra, miris polja, svežinu reke.

Razlog zbog koga kao društvo nemamo svest o pravoj lepoti sopstvenog okruženja, ovaj istraživač "tajnih" vrlina Srbije, vidi i u tome što se život odavno preselio u gradove, velike i male:

- Ljudi iz provincije stideli su se svog porekla, posebno sedamdesetih i osmadesetih godina prošlog veka. To im je bila neka karta za neuspeh. Međutim, ja sam čovek koji peva o Srbiji. Radovi sa postavke su kao treptaji, sekvence, složene tako da podstaknu ljude da putuju i obiđu našu zemlju, shvate da mnoge stvari imamo više i bolje nego svako drugi.

A na pitanje koliko kao društvo vodimo računa da se sačuva to što baštinimo, odgovara:

- Sve je birokratizovano. Ne želim da ulazim u politiku, ali ljudi koji bi trebalo da vode računa o tome, ne razumeju značaj negovanja okruženja. U ovoj zemlji svako radi ono što ne zna. Tako prepečenicu peku ljudi iz gradova, po nekim recepturama, a da nisu otišli u selo, da nauče kako se to vekovima radilo.

Kao ni društvo u celini, tako ni lokalna sredina, od koje bi se to više očekivalo, ne prepoznaje bogatstvo koje poseduje. Nažalost, ne izlaze u susret ni ljudima poput Kostića, koji imaju želju i ljubav da sve to očuvaju i predstave.

- Često upravo odatle nemam pomoć, jer ne razumeju značaj svog okruženja. Sve se radi projektno, a ne kontinuirano, tako da se i to gleda kroz novac - otkriva Kostić, uz ogradu da postoje časni izuzeci, a nekima od njih se zahvalio i na ovoj izložbi, pa se na naslovnoj stranici kataloga našao Nacionalni park Tara, a zahvaljujući pomoći lokalne samouprave, na postavci su i ritovi Donjeg Ppotisja, sa kolonijom ptica.

- Slike predela, zemlje i stanovništva su samo prividno mirne. Sva jednostavnost, pitomost, svilenost, rezultat su uravnoteženosti odnosa kretanja i mirovanja, stvaranog i objavljanog, mladog i starog. Svi elementi na Kostićevim fotografijama ukazuju na izvore ,ali i tokove koji se nadovezuju na izvorišta. Nema sintetike, nema brzine, nema materijalnosti koja je u nesaglasju sa duhovnim karakteristikama i vruljama živog sveta. Stanko Kostić je svojim fotografijama zgusnuo energiju srpskog sećanja. Ukazao je na lek, na spasenje, ukazao je budnom korisniku ove vizuelne brojanice, kako se može biti i nov i arhaičan, kako mudar, a jedostavan.

ČUVAR NARODNE TRADICIJE

FOTOGRAF po životonom opredeljenju, Kostić je diplomirani informatičar. Rođen je Požarevcu, a pre odlaska u Beograd na studije, školovao se u Petrovcu na Mlavi. Inače, do sada je imao više od 60 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu i učestvovao i na stotinak grupnih postavki. Objavio je i 30 tematskih kalendara, kao i mnogobrojne reportaže u knjigama, monografijama i časopisima. U njegovom fotografskom opusu posebanu celinu čine ciklusi posvećeni čivanju i izučavanju narodne tradicije i starih zanata.

VILINSKO SVETLO

- IMAO sam prilike da putujem sa Stankom i da ga iz prikrajka promatram dok radi - kaže Dušan Milovanović. - I videh ponekad, posle onog najznačajnijeg trenutka, u kome se ne diše, iza reskog zvuka blende što u nekoj dubokoj tišini odjekne kao pucanj, ili munjevitog ujeda blica, da oko umetnika zaiskri neko drugačije svetlo, nalik vilinskoj prašini, što lagano se razilazi, iz koga potom izranja radosno lice umetnika, znak da nastaje delo.