IZ TRI "IZVORA" BAR 150 MILIONA: Sremski Karlovci uvršteni u nacionalni projekat "Skok u budućnost", kao deo projekta "EKSPO 2027"
BOGATO i uzbudljivo sedmovekovno trajanje Sremskih Karlovaca, jednog od naših najznačajnijih duhovnih centara, pobuđuje nesmanjenu pažnju turista, pa je ovaj živopisni gradić uvršten i u nacionalni projekt "Skok u budućnost", postavši i aktivni deo projekta "Ekspo 2027".
Karlovačka gimnazija /Privatna arhiva
Zato će, kako je najavila predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, iz budžeta Vojvodine za razvoj ove opštine biti obezbeđeno 150 miliona dinara. A, posle rebalansa budžeta, uslediće i dodatna sredstva - da bi se za oko 8.000 Karlovčana obezbedili bolji uslovi života, ali i skrenula pažnja turistima na kulturno-istorijski značaj i lepote ovog mesta.
- Mnogo se očekuje od tih projekata, od novog lica Sremskih Karlovaca, jer se pretpostavlja da će ljudi koji budu dolazili u Beograd iskoristiti priliku da dođu i u Sremske Karlovce, i u Novi Sad - kaže Maja Gojković, dok prvi čovek lokalne samouprave Dražen Đurđić ukazuje da se radi o najmanjoj opštini u Srbiji.
Sve mora biti spremno do kraja 2026, da bi i Sremski Karlovci dočekali svečano otvaranje pomenute manifestacije, odnosno pretpostavljeni veliki broj gostiju koji do atrakcije na samo pedesetak kilometara od Beograda mogu da stignu brzom prugom, plovnim putem Dunavom, magistralom...
Istorija
IZ ovdašnjeg Sabornog hrama posvećenog Svetom Nikoli, patrijarh Josif Rajačić je 15. maja 1848, posle bogosluženja, dao blagoslov za proglašenje Srpske Vojvodine u okviru Ugarske... Karlovačka gimnazija, prva u srpskom narodu, osnovana je 1791, a tri godine potom počela je da radi i Pravoslavna bogoslovija.... U Karlovcima je, 1805, i Vuk Karadžić učio srpski i nemački jezik, a Branko Radičević postao najslavniji đak ovdašnje Gimnazije.
Podsetimo, u periodu od 1991. do 2021, doneta su dva zakona o obnovi i očuvanju Sremskih Karlovaca. I, dok je prvi sporadično primenjivan isključivo iz republičkog budžeta, drugi predviđa angažovanje sredstava iz tri "izvora" - republičkog, pokrajinskog i opštinskog. Nije bez značaja ni činjenica da je ovdašnje gradsko jezgro, 1990, srpski parlament proglasio nepokretnim kulturnim dobrom, pa će uskoro i ostatak mesta postati svojevrsni muzej istorije i arhitekture - pod otvorenim nebom.