ZA DESET DANA RADA PLATA 50.000 DINARA: Sve je veća potražnja za sezonskim radnicima u Srbiji

Bogunović je napomenuo da je svake godine ista tema, samo što je prošle godine bilo specifično zbog korone, bilo je i zatvaranja. Mnogo je razloga prema njegovim rečima zbog čega nema dovoljno berača - imamo povećanje zasada pod voćem, a sa druge intenzivna je migracija ka većim urbanim centrima i van zemlje.

Ukazuje da je u pitanju težak posao, mnogi berači nemaju regulisan status, dosta njih radi na crno, treba im obezbediti prevoz, smeštaj, adekvatnu ishranu i higijenske uslove tokom branja.

- Imate povećanje troškova jer su sve veći zahtevi koje proizvođači moraju da ispoštuju u smislu kvaliteta branja voća - kaže Bogunović.

Digitalizacija i nove tehnologije u većoj meri olakšavaju posao, ali nedovoljno prate zahteve koje imaju u smislu količine i potrebne radne snage.

- Imate ozbiljne ekipe berača koji imaju ugovorene poslove, rade profesionalno i samo određene vrste voća, a imate i one koji rade hobi posao za džeparac, nekome je to kao dopuna prihoda, neki žive od tog posla pa menjaju te poslove i na različitim voćkama i drugim zemljanim radovima su angažovani cele godine - objašnjava Bogunović.

Prema njegovim rečima, imate različite potrebe i različitu radnu snagu, nema univerzalnog dela, dnevnice idu od 2.000 do 5.000 dinara, što je manje radne snage rastu dnevnice, a što su bolji uslovi - bolji su i berači.

- Morate imati dobre rezače. Izašli su na preko 5.000 dinara dnevno, ali nema ih - kaže stručnjak.

Berači koji dolaze sa strane dolaze organizovano i to su profesionalni berači. PKS ima portal gde se prijavljuju ljudi koji dolaze da obavljaju određene poslove i imaju radni angažman.

- Postoje modeli da nastave da dolaze. Očekujemo da će dobar deo naših ljudi ostati u inostranstvu pa će deo ljudi naći alternativni posao - rekao je Bogunović.

Ukazuje da se svo voće obere. Ako voće ostane neobrano to znači da cena nije bila velika ili kvalitet nije bio adekvatan pa vlasnik ne nađe za shodno da obere voće jer ne vidi interes.

Predubeđenje je da ljudi sa sela beru

Bogunović je istakao da je struktura berača različita. Dobar deo voćnjaka su porodični voćnjaci gde dolazi cela porodica da bere, a kod velikih plantaža su organizovane ture gde dolaze srednjoškolci ili studenti.

- Imamo neke koji žive od tog posla. Neko i živi radeći samo te poslove - ukazao je Bogunović.

Smatra da mnogi beže od tog posla jer nije atraktivan već težak fizički rad, zavisi od toga da li berete jagode ili jabuke, a negde se pogađa i po količini. 

- Peti dan teško da možete da ispratite tempo, na otvorenom ste, ako su visoke temperature nije ugodno raditi - ukazao je Bogunović.

Kad imate stalan posao, imate i određene beneficije, ovo je posao, kako kaže, koji morate da radite kad se to zahteva jer kad ste na polju nemate alternativu.

Stižu roboti berači

Postoji veliki broj sajtova i agencija koje rade organizovano angažovanje. Veliki privredni sistemi se obraćaju agencijama.

- Desi se da se treći dan berač razboli ili ne želi da dođe, a morate da obezbedite ono što je poslodavac tražio. Nije jednostavan posao - podvlači Bogunović.

Roboti berači bi mogli biti rešenja za manjak radnika.

- Pričamo o pametnoj poljoprivredi, nove tehnologije ulaze i u poljoprivredu, pametni roboti rade svašta, nije nerealno očekivati da će roboti brati određenu vrstu voća - kaže Bogunović.

Prema njegovim rečima roboti snižavaju troškove branja.

Bogunović podvlači da smo prepoznati da prozvodimo kvalitetno voće, imamo kvalitet, čim smo na tržištu i cenovno smo konkurentni.

Ističe da smo treća zemlja u svetu po proizvodnji maline.

- Mi smo prošle godine, iako je bila specifična, imali više od milion i 600.000 tona proizvodnju voća. To je, recimo, za sedam odsto manje količinski nego 2019, ali smo prihodovali 644 miliona evra što skoro 19 odsto više nego 2019. godine. Cena voća je bila nešto viša prošle godine - kaže Bogunović i takođe izneo podatak da je 259 miliona bio promet od izvoza maline.

(RTS)