MALI O ĐILASU I NIKEZIĆU: Šampioni u preskupom zaduživanju Srbije!

Kako je naveo Mali, Đilasov "stručnjak" Dušan Nikezić ponovo "u maniru svog šefa i stranačkih kolega, lažima pokušava da obmane javnost."

Nikezić je ranije u pisanoj izjavi zapitao vladu: "Ako je tačno da Srbija ima preko dve milijarde evra na računu, zašto ste samo u januaru i februaru zadužili zemlju za još 330 miliona evra."

Mali u odgovoru ističe:

- Ta bivša vlast koja komentariše naše zaduživanje, zadužila je dve milijarde dolara po stopi od 7,5 procenata, a da nismo dve godine prevremeno otplaćivali taj dug, sada bi morali da otplatimo dve milijarde dolara u jednom danu i da obezbedimo taj novac.

Mali je rekao da se "stvarnost bivše vlasti ni ovog puta ne podudara sa realnošću."

- Tim 'mirazom' ponovo dokazujete da ste gladni vlasti, odnosno ponovne krađe novca građana Srbije, koji su tek poslednjih par godina, pa čak i tokom pandemije virusa korona, povratili poverenje u politiku i u ekonomiju zemlje - poručio je Mali Nikeziću.

Mali je istakao da se zaduživanjem na javnom tržištu obezbeđuju finansijska sredstva i likvidnost budžeta za potrebe otplate deficita, uključujući novi paket ekonomskih mera, otplata dospelih obaveza po kreditima i podrška kapitalnim investicijama, u slučaju da može da se obezbedi njihovo bolje i brže finansiranje.

- U situaciji globalne krize i nepredvidivih uslova na tržištu kada se odnosi valuta i kamatnih stopa menjaju iz dana u dan, neophodno je da vodimo adekvatnu brigu o našim finansijama i blagovremeno obezbedimo sredstva, te iskoristimo povoljne uslove na tržištu da se finansiramo dok su stope niske, pre rasta i poskupljenja novca koji predstoji. To radimo, ne samo za zaduživanje u cilju servisiranja obaveza, već i zaštite od valutnih rizika našeg portfolija, što dokazuju i svop transakcije od decembra prošle godine kada smo hedžovali deo portfolija i obezbedili uštede na troškovima finansiranja i zaštitili deo javnog duga od uticaja kretanja kursa dolara i kineskog juana.

Takođe, dodaje da u ovoj godini dospeva i oko 300 milijardi dinara duga, što treba finansirati, a za šta se upravo obezbeđuju sredstva iz zaduženja koje Nikezić navodi.

- Mi ne smemo dozvoliti da nas tržište iznenadi i da obezbeđujemo sredstva u poslednjem trenutku. Mi nismo kao oni i mi vodimo računa o svim pojedinostima. Samo u septembru dospeva 700 miliona dolara duga po osnovu obveznica koje su emitovane 2011. godine po najvišoj stopi po kojoj se Srbija zadužila na inostranom tržištu i koje smo od 2019. godine dva puta prevremeno otplaćivali, da bismo se rešili ovako skupog duga i smanjili pritisak obezbeđivanja sredstava za otplatu istog u jednoj od težih godina za nas, kada treba da podržimo našu ekonomiju više nego ikada - ističe Mali.

Mali je rekao da su u to vreme javnim finansijama "gospodarili Nikezić i njegovi pajtosi, sada organizovani u kompaniji koja se zove Stranka slobode i pravde".

Takođe, navodi da građani pamte i ne zaboravljaju koliko su se nedomaćinski i bahato ponašali i Nikezić i njegovi pajtosi, kojima je cilj bio samo da zgrnu što veće pare.

Podvukao je da Nikezić i njegova štetočinska družina ne razumeju šta znači upravljanje javnim dugom, ponovo pokazujući da osim usavršene matematike za sopstveni džep, nemaju smisla za javne finansije.

- Takođe, da podsetim dotičnog - u vreme krize visoka likvidnost keša na računu je zlatno pravilo. To nam je omogućilo da prošle godine reagujemo na vreme sa merama podrške privredi i građanima, da očuvamo našu ekonomiju, da pre svih da obezbedimo opremu i medicinska sredstva i tako ostvarimo jedan od najboljih rezultata u Evropi kada je u pitanju rast BDP-a - rekao je Mali.

Dodao je da su zahvaljujući takvima bile neophodne teške reforme, bez kojih država danas ne bi bila u stanju da pomaže privredu i građane.

- Mi radimo i gradimo Srbiju, ulažemo u zdravstvo, u bolje sutra za naše građane, za otvaranje što više radnih mesta. Samo do kraja godine imaćemo radove na čak osam auto-puteva u Srbiji, a istovremeno pomažemo i privredi i građanima trećim ekonomskim paketom mera. Kada se to u istoriji desilo? Za vreme Đilasa i njegove kamarile sigurno ne, jer tada je sistem bio jednostavan - ugovori, počni posao, ugradi se i naplati proviziju, prebaci pare na ofšor račune. Da ne pominjem koliki nam je u njihovo vreme bio javni dug".

Mali dodaje da je zemlje 2012. godine i 2013. godine bila na ivici bankrota, jer se ta družina zaduživala da bi u vreme izborne kampanje povećavala plate i penzije.

Mali je objasnio da je Srbija posvećena projektu "Srbija 2025", kao i da zahvaljujući odgovornoj i domaćinskoj ekonomskoj politici, naša zemlja sada drži javni dug stabilnim i pod kontrolom.

- Rebalansom budžeta koji je pred poslanicima planirano je izdvajanje od 7,2 odsto BDP-a za kapitalne investicije, što je na nivou opšte države oko 430 milijardi dinara. Prošle i ove godine za pomoć privredi i građanima, ukupno izdvajanje je oko osam milijardi evra, odnosno 17,2 odsto BDP-a. Uprkos pandemiji, održavamo privredu, podstičemo javnu potrošnju, privlačimo strane direktne investicije i radimo na poboljšanju životnog standarda građana - naveo je Mali.

Ističe da država u budžetu planira maksimalne iznose zaduživanja i potencijalne projekte za koje možemo da započnemo finansiranja, a sve u zadatim granicama da javni dug ne pređe 60 procenata.

I kada već Nikezić navodi koliko se Srbija zadužuje, neka onda objasni i koliko smo planirali da otplatimo obaveza u ovoj godini, poručio je Mali.

- Uporno ne razume da mi vraćamo dugove i da iznos od 50 milijardi zaduženja Srbije, koji bi želeo da vidi, nije moguć - naveo je Mali.

Naveo je i da se neće odustati, niti dozvoliti da nemamo dovoljno sredstava za sve potrebe i podršku koja je obećana, da se neće dozvoliti da nemamo dovoljno novca za servisiranje dugova na vreme, jer sa tim Srbija nema problema, za razliku od zemalja u okruženju sa kojima nas Nikezić upoređuje.

- Mi nemamo potrebe da molimo za pomoć jer smo dovoljno atraktivni i danas prepoznatljivi na tržištu čemu doprinosi i nedavno povećan rejting agencije Moody's - rekao je Mali.

Mali je zaključio da građani ne treba da budu zabrinuti, jer se ove godine očekuje snažniji oporavak ekonomske aktivnosti, kao i privredni rast od šest odsto, ali i napomenuo da su ciljevi fiskalne politike usmereni na održanje fiskalne stabilnosti i smanjenje učešća javnog duga u BDP-u.