OD ARENDE 219 MILIONA EVRA: Država će do kraja godine dati u zakup oko 270.000 hektara obradivog zemljišta

U Vojvodini je taj odnos drugačiji, pa se novac od arende, raspoređuje 30 odsto u pokrajinski budžet, isto toliko u državnu kasu i ostatak ide lokalnim samoupravama. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da ova sredstva koriste za uređenje oranica komasacijom, sređivanje atarskih puteva, navodnjavanje, odvodnjavanje, ali i za zaštitu poljoprivrednog zemljišta.

- To podrazumeva protiverozione mere, čuvanje zemljišta od klimatskih uticaja, elementarnih nepogoda, ali i zaštitu od poljske štete - objašnjavaju u resornom ministarstvu. - Godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta donosi i nadležni organ Autonomne pokrajine, kojim se takođe planiraju sredstva. I lokalne samouprave, kroz Godišnje programe zaštite, uređenja i korišćenja, donose plan kako da potroše ovaj novac. Tim programima tačno se utvrđuje vrsta i obim radova.

Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište, kaže da bi do kraja godine trebalo da bude u zakupu oko 270.000 hektara.

- Ukupna površina državnog zemljišta je oko 414.000 hektara - objašnjava Lakić. - Oko 270.000 hektara njiva je dato u zakup, a ostalo su pašnjaci, livade u brdsko-planinskim predelima, njive najlošijeg kvaliteta koje se koriste za ispašu stoke. Do pre nekoliko godina uzurpacija zemljišta je bila uobičajena, danas toga skoro i da nema. Sve je digitalizovano, prati se i satelitski zemljište, kad god primetimo da neko koristi državnu zemlju šalje se inspekcija i pokreće se postupak protiv uzurpatora.

Prosečna cena zakupa zemljišta je oko 180 evra po hektaru, za godinu dana. Nešto skuplja arenda je u Vojvodini i kreće se od 190 do 200 evra po hektaru, na godišnjem nivou. Pravo prečeg zakupa imaju stočari, pa tako, vlasnici goveda mogu na 10 godina da iznajme zemlju, a svinja od četiri do osam.

ZAPARLOŽENO

DRŽAVA je za poslednje tri godine dala u zakup više od 5.000 hektara zaparloženog zemljišta. Na ovoj zemlji, investitori su uložili u podizanje zasada voća i vinove loze, u proizvodnju koja donosi visoke prihode.

Za uzimanje u zakup ovakvih oranica mogu da konkurišu svi poljoprivrednici, koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

ORU PAŠNjAKE

U POJEDINIM opštinama, dešavalo se da se pašnjaci, mimo zakona, pretvaraju u obradive površine, kako bi se i od toga uzeo koji dinar! Pašnjaci jesu poljoprivredno zemljište, ali nisu obradivo, za razliku od njiva i livada. Zakon zabranjuje njihovo preoravanje, ne samo zbog stoke i ispaše, već i zbog mogućeg pokretanja erozije. U Srbiji, inače, postoji oko 75.000 pašnjaka koji su vraćeni u nadležnost sela i mesnih zajednica. Njima su dati na korišćenje. Tako da tim pašnjacima ne upravlja Ministarstvo poljoprivrede. Nadležne institucije insistiraće da se ta odluka o upravljanju od sela, vrati državi. Za takve prekršaje predviđene su kazne od 20.000 do 200.000 dinara.