HOĆE LI VINJETE BITI UVEDENE U SRBIJI? Drobnjak najavio - Razmatramo naplatu putarine na Ibarskoj za kamione
VRŠILAC dužnosti direktora Puteva Srbije Zoran Drobnjak izjavio je danas da se na autoputevima u Srbiji neće uvoditi vinjete.
Zbog toga jer je za vozače mnogo pravedniji i jeftiniji sistem naplate putarine po pređenom kilometru, koji se kod nas primenjuje, ali da se razmatra naplata putarine na magistralnim putevima za teške kamione i to putem video nadzora.
Drobnjak je to rekao gostujući u Uranku na TV K1 i objasnio da, pre svega misli na Ibarsku magistralu, gde je zbog velikog broja vozila i kamiona nebezbedan saobraćaj i da bi naplata putarine naterala kamione preko 12,5 tona da koriste autoput.
- Gledamo, ne da uvodimo vinjetu nego da postavimo portale da snime vozilo kada negde uđe na magistralu i gde izađe. Tako ćemo da vidimo koliko kilometara je prešlo i dobiće fakturu da to plati - naveo je Drobnjak.
Objasnio je da se taj sistem video nadzora razlikuje od vinjeta po tome što se ne kupuje vinjeta, to jest nalepnica za korišćenje autoputa u određenom vremenskom periodu, već bi se putarina opet plaćala po pređenom kilometru.
Drobnjak dodaje da, na primer, u Mađarskoj postoji sistem naplate putarine putem video nadzora, tako što se plati na pumpi ili nekom drugom mestu za korišćenje autoputa u određenom vremenskom periodu kao kod vinjeta, ali da se ne kupuje vinjeta.
Govoreći o izgradnji autoputeva u Srbiji, Drobnjak kaže da će ove godine biti započeta gradnja sedam ili osam novih putnih pravaca, što će biti brze saobraćajnice ili autoputevi u dužini od 300 do 400 km, koji će biti završeni narednih godina.
Kada je reč o obnovi putne mreže, kaže da će se ove godine preko kredita inostranih banaka raditi oko 300 km puta, kao i još 700 do 800 km obnova puteva iz domaćih sredstava.
Drobnjak je naveo da se svake godine obnovi više od 1.000 km puteva u zemlji, kao i da se samo od putarine za tu namenu koristi oko 250 miliona evra.
Kaže da će ukupno ove godine u izgradnju i obnovu puteva biti uloženo 700 ili 800 miliona evra, od čega će za obnovu biti 300 do 350 miliona i još do 400 miliona evra za izgradnju novih deonica.