SKOČIO POREZ NA IMOVINU: Do 10. aprila svima stiže rešenje, evo koliko će ovaj namet da "udari" po džepu

Za razliku od prethodnih godina, kada su rešenja o poreskim obavezama stizala u maju ili junu, lokalne samouprave, u čijoj je nadležnosti ovaj namet, sada su znatno ažurnije, što ukazuje da su pandemija i kriza izazvana zbog nje, značajno umanjila budžete gradova i opština, pa im je do ovih para izuzetno stalo.

Prvi su rešenja dobili oni koji koriste uslugu eUprave a sada ih dobijaju i oni koji nemaju otvoren ovaj nalog i kojima se preko pošte dostavljaju nove obaveze. Pošto je tržište nekretnina na pandemiju korona virusom ostalo imuno na ovaj virus, odnosno interesovanje za njihovu kupovinu u Srbiji nje opalo, cene kvadrata su prošle godine porasle zbog čega je u većini lokalnih samoprava došlo do povećanja poreza na imovinu.

Drugim rečima, novim rešenjima većini poreskih obveznika doći će uvećani nameti u poređenju sa prethodnom godinom. Zato je važno da se uporede iznosi koje su vlasnici nekretnina uplatili 17. februara, do kada je bio poslednji rok za izmirivanje obevaza iz prvog kvartala ove godine.

Ukoliko je veći, što je u najvećem broju slučajeva, onda u roku od 15 dana moraju da uplate razliku jer u suprotnom, platiće zateznu kamatau za svaki dan kašnjenja, koja trenutno iznosi 9 posto na godišnjem nivou.

- Do dospelosti poreske obaveze po rešenju, obveznik porez plaća akontaciono, u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne poreske godine - stoji u Zakonu o porezima na imovinu.

Za one nemarnije, koji nisu izmirili prvu ratu poreza jer su čekali rešenja, po zakon postoji mogućnost da pored kamata plate i kaznu koja iznosi 50.000 dinara po neplaćenom kvartalu dok oni koje nisu platili svoje obaveze i iz prethodnih kvartala, mogu da budu novčano sankcionisani i do 150.000 dinara.

Sve u svemu, svi koji ovih dana prime rešenja moraju da provere svoje izmirene i nove obaveze, kako pored uvećanih poreskih dažbina, ne bi plaćali i zatezne kamate i kazne. Procenat tog uvećanja je uglavnom jedocifren i kreće se od jednog do šest posto, u zavisnosti od grada ili opštine, ali i zone u kojoj se nekretnina nalazi.

U Beogradu najskuplje u ekstra zonama

U Beogradu je najveće povećanje poreza zadesilo one koji imaju stanove ili kuće u ekstra zoni, gde su cene nekretnina uvećane za šest odsto ali taj iznos može biti smanjen za jedan odsto po osnovu starosti objekta. Od 14 zona, postoje i one gde kvadrat nije značajno ili uopšte uvećan i tamo neće doći do rasta dažbina po osnovu ove obaveze.

To se posebno odnosi na kuće u pojedinim zonama gde će njihovi vlasnici platiti i manji namet.

I u Novom Sadu zbog skoka cene nekretnina, na nivou grada, iznos uvećanja poreza će biti raznolik jer je tržišna cena stanova u prvoj zoni porasla za 3,5 odsto, u drugoj 3,80 a u trećoj 4,93 odsto.

To znači da je za stan od 50 kvadrata, izgrađen pre 10 godina, u prvoj zoni, porez ove godine 10.038 dinara umesto prošlogodišnjih 9.806 dinara. Kod novoizgrađenih stanova, maksimalno povećanje poreza na imovinu je 373 dinara na godišnjem nivou, i to u prvoj zoni.

U Kragujevcu skuplje za 6 odsto

Kragujevčani koji imaju nekretnine u ekstra zoni za porez na imovinu izdvojiće ove godine do šest odsto više nego u prošloj godini dok oni koji žive u trećoj ili četvrtoj zoni, taj namet će biti manji za nekoliko procenata. U ovom gradu je inače povećana i poreska stopa sa 0,3 na 0,4 odsto za fizička lica, što je dodatno uticalo na uvećanje ove obaveze.

Što se tiče Nišlija, neki mogu da budu mirni jer su cene kvadrata stanova u većini od 11 zona pale ili pak neznatno uvećane. To ne važi za vlasnike garaža, posebno onih koji ih poseduju u prvoj i drugoj a posebno trećoj zoni, koji će morati da plate porez čije uvećanje može da ide i do 50 posto.

U Novom Pazaru porez na imovinu povećan je za manje od dva odsto, koliko će više plaćati i stanovnici Trstenika a situacija je slična i u ostalim mestima u Srbiji.

Treba da se zna da osnovica poreza na imovinu za nepokretnost može da se umanji za amortizaciju po stopi koja iznosi do jedan odsto godišnje, a najviše 40 odsto. Inače, izmenama Zakona o imovini koje su stupile na snagu januara ove godine, pored garaža i garažnih mesta koje su se do sada oporezivale, lista je proširena, pa uključuje i pomoćne objekte koji nisu zgrade poput bazena, rezervoara, cisterni, koji moraju da se prijave.

(Blic.rs)