KAKO DA I TELEVIZOR TRAJE BAR 10 GODINA? Da li će i potrošači u Srbiji, kao u EU, imati tzv. pravo na popravku tehničkih aparata

Kupci u EU se uskoro neće suočavati sa ovakvim problemima, a njihovi proizvođači već imaju obavezu da obezbede dostupnost rezervnih delova u periodu do 10 godina.

Koliko brzo će Srbija pratiti nove evropske propise i omogućiti našim građanima tzv. pravo na popravku, još nije poznato. Ali, kako "Novosti" saznaju, u nadležnim institucijama se radi na tome. Ministarstvo energetike je formiralo međuresornu radnu grupu za izradu podzakonskih akata koji će, između ostalog, propisati i period tokom kojeg moraju da budu obezbeđeni rezervni delovi za uređaje. Sve je, kako navode, u cilju zaštite životne sredine i potrošača.

Evropski proizvođači i uvoznici frižidera, zamrzivača, mašina za pranje veša i sudova, televizora i drugih spoljnih monitora, od 1. marta moraju da obezbede rezervne delove kako bi ti aparati mogli da se popravljaju najmanje sedam do 10 godina, nakon što je poslednja jedinica određenog modela plasirana na tržište. Cilj je da roba bude trajnija i energetski efikasnija kako bi se smanjile ogromne količine elektronskog otpada. Očekuje se da će do leta evropska Komisija za zaštitu potrošača predložiti zakon kojim će biti zabranjeni "programirani" kvarovi u proizvodima zbog čega su uređaji "zreli" za popravku čim istekne period zakonske garancije od dve godine, kao i definisano da cena rezervnih delova mora biti razumna.

Pojedini evropski parlamentarci se zalažu da oni ne smeju da koštaju više od 30 odsto od cene novog uređaja, kao i da moraju da budu dostavljeni u roku od dve nedelje za potrebe popravke. Istraživanja su pokazala da je čak 76 odsto građana EU doživelo prerano kvarenje uređaja, a kada ga odnesu na popravku, odustanu, jer rezervni deo, ukoliko ga ima na tržištu, košta kao novi uređaj. U Srbiji ovakva vrsta istraživanja nikada nije rađena, jer to nije jednostavno sprovesti, ali trebalo bi evropsku regulativu, koja unapređuje prava potrošača u ovoj oblasti, brzo implementirati u domaće zakonodavstvo. U suprotnom, u našu zemlju bi mogli da stižu nekvalitetniji proizvodi. Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, ističe da će se njihova organizacija zalagati za to da naša zemlja usvoji nove evropske propise, kako bi se uvozila roba istog kvaliteta.

- Ukoliko to ne učinimo, moglo bi da se desi da proizvođači neku liniju ili fabriku opredele da proizvodi uređaje za tržišta izvan EU, a mi samo možemo da se nadamo da im se tako nešto neće isplatiti - naglašava Alfirović.

On kaže i da u praksi veoma teško dokazati da je neki proizvođač "programirao" uređaj da se pokvari baš nakon dve godine, ali da su to uradila evropska udruženja.

- Namera je da se obezbeđivanjem rezervnih delova omogući da se proizvod koristi deset godina, a ne da se svake druge kupuje novi - objašnjava naš sagovornik. - To je i ekonomičnije i ekološki prihvatljivije, jer se tako smanjuje i količina elektronskog otpada koji je najtoksičniji.

POSLE GARANCIJE

PREMA propisima koji sada važe u našoj zemlji, trgovac je dužan da obezbedi ispravnost uređaja u periodu saobraznosti, odnosno dve godine od trenutka kada je kupljen - objašnjava Mladen Alfirović iz NOPS-a. - Nije u obavezi da daje komercijalnu garanciju, a ukoliko to čini, obično je taj rok pet godina. U toj situaciji, uređaj se popravlja tokom tog perioda, a kada se posle toga pokvari, može samo da bude bačen, jer nema delova.

POPRAVKA SKUPLjA OD NOVOG UREĐAJA

CILj proizvođača je da podstiču i nameću potrošačima konzumerizam, odnosno potrebu da stalno menjaju i kupuju nove proizvode, iako bi mogli da se poprave i da traju duže. Ovako Mladen Alfirović komentariše evropska istraživanja, koja su pokazala da su rezervni delovi nekih aparata veoma skupi, te da se više isplati kupiti nov uređaj. Podaci analize urađene u EU pokazuju da 44 odsto građana navodi skupu cenu popravke kao razlog za kupovinu novog uređaja.