KILOGRAM MALINA 300 DINARA? U narednoj berbi malinari u Srbiji očekuju "dobar rod" i rekordne otkupne cene našeg "crvenog zlata"
POTROŠNjA za kvalitetnom hranom na svetskom tržištu, u koju se čak i u redovnim okolnostima ubraja malina, raste i u uslovima pandemije. Strani kupci vode pravi rat da stanu u red za naredni rod "crvenog zlata", putevi izvoza proširili su se van Evropske unije na Tursku, Skandinaviju, Ujedinjene Arapske Emirate, a jedina prepreka ka profitu je stanje domaćeg malinarskog lanca.
Foto N. Janković
Domaći, veliki otkupljivači maline, zbog slabih prinosa u prethodne dve godine, tek sada zaključuju obaveze ugovorene sa strancima 2019. i 2020. godine, po ugovorima iz ove perspektive nepovoljnim za našu stranu. Malina putuje u svet po tadašnjoj ceni od 2,75 do 2,95 evra za kilogram. Veći profit doneće tek novi ugovori sa stranim kupcima.
- Dešava se trenutno da naši mali hladnjačari prodaju malinu srpskim izvoznicima za 360 do 380 dinara, samo da bi ovi ispoštovali stare ugovore do kraja, bez sopstvene zarade. Tek po okončanju ovog ciklusa, na red bi mogao doći veći profit. Kod naših konkurenata u Čileu i Poljskoj rod je slab, pa su svetske potrebe usmerene ka Srbiji - kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača jagodičastog voća, koja okuplja oko 100 srpskih udruženja. - Umesto nekadašnjih 20 tona po hektaru, prosečan prinos u Srbiji je oko 3,5 tona. "Krivi" su loš, zaražen sadni materijal i naš mentalitet: država nudi subvenciju, povraćaj 90 odsto novca za sertifikovane, zdrave sadnice. Međutim, mnogi prodaju sadnice iz loših zasada, šireći tako problem, a zatim kupuju sertifikovan sadni materijal za sebe.
Malina je od proizvođača 2020. godine otkupljivana od poljoprivrednika u proseku za akontnih 210 dinara. Malo hladnjačara je izvršilo doplatu do konačne cene (23,5 dinara).
- Kod otkupljivača ne postoji svest da je poljoprivrednik glavna karika. Bez njega pred hladnjačom, pored vage, nema srpske maline. Nema ni ogromnog deviznog priliva u državu, kakav će ove godine sigurno biti zabeležen - dodao je Radović.
Šta proizvođači "crvenog zlata" očekuju od predstojeće berbe?
- Hladnjačari nisu izašli sa cenama, potpisuju se blanko ugovori. Realno očekivanje je oko 300 dinara za kilogram novog roda. To znači, kada se oduzmu troškovi proizvodnje i berbe, da će proizvođač imati zaradu od oko 30 dinara za svaki ubrani kilogram - stav je proizvođača "crvenog zlata".
RAZMENA ZA "CRNO ZLATO"
SRPSKA malina našla je put do Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kupci su zainteresovani za kompenzaciju. Srbija će za "crveno zlato" dobiti "crno zlato" - naftu.
- Putevi izvoza naše maline su se proširili. Turska očekuje velike količine, a do sada je izvoz u ovu državu bio zanemariv. Tu su i skandinavske zemlje sa sve većim zahtevima... - ističu u Asocijaciji proizvođača.