SOFTVER PRAVE DA KRAVE BUDU ZDRAVE: Projekat novosadskih naučnika za unapređenje stočarstva i veće izvozne šanse
DA bi stočarstvo u Srbiji bilo konkurentno na međunarodnom tržištu i iskorišćene izvozne šanse, potrebne su nam životinje izuzetnih svojstava: koje su zdrave i plodne, daju mnogo mleka, brzo rastu i stvaraju mnogo mesa. Bez takvih grla, ne možemo da se takmičimo sa ostalim učesnicima na međunarodnom tržištu.
Tim stručnjaka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu
U razgovoru, za "Novosti", docent dr Ljuba Štrbac, sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, rukovodilac projekta BioITGenoSelect dodaje da je upravo zato neophodno unapređenje proizvodnje goveda selekcijom roditelja sledećih generacija.
Prema rečima profesorke Štrbac, u našoj zemlji nije dozvoljeno koristiti antibiotike i hormone u stimulativne svrhe, kao što se to radi u mnogim delovima sveta. Ona ističe da samo životinje koje prirodno imaju izuzetne karakteristike mogu obezbediti očuvanje sela i rast izvoza.
- Radiće se sa holštajn--frizijskom rasom goveda, koja je dobro poznata našim farmerima i veoma je zastupljena, naročito u Vojvodini - kaže prof. Štrbac. - Osnovni kriterijum za selekciju grla je decenijama bila visoka proizvodnja mleka. Sada se to menja. Potrebne su nam krave koje mogu da izdrže tu visoku proizvodnju, a da pri tome ostanu zdrave i plodne. Uz to, pažnja se svakako posvećuje i različitim pokazateljima kvaliteta mleka i njegovoj ispravnosti.
Pod lupom će, za početak, biti određeni broj grla sa velikih farmi iz Vojvodine, koja su upisana u glavnu matičnu evidenciju Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Naša sagovornica ističe da za ta grla postoje podaci o najmanje dve generacije predaka, zatim o plodnosti i proizvodnji, uz redovnu kontrolu kvaliteta mleka.
SAVREMENE TEHNOLOGIJE
PROJEKAT BioITGenoSelect je korak ka boljim, produktivnijim i zdravijim životinjama, upotrebom savremenih tehnologija analize genoma.
- Deo projekta se odnosi na razvoj statističkih teorija i prikupljanje novih podataka i saznanja o osobinama i genima značajnim za ekonomičniju proizvodnju mleka - kaže dr Štrbac. - Drugi aspekt je izgradnja praktičnih i direktno primenljivih alata i modela koje će odgajivači i njihove organizacije moći da primene u sopstvenim selekcijskim programima.
- Izbor grla se obavlja na bazi podataka koji su, u manjoj ili većoj meri, garancija da odabrana goveda poseduju poželjne gene - ističe prof. Štrbac. - Životinje moraju da ispune niz propisanih parametara, koji se odnose na postavljene standarde u pogledu porekla, telesne građe i proizvodnih osobina.
Njen kolega, docent dr Mirko Ivković, navodi da Departman za stočarstvo godinama radi na unapređenju goveda, svinja, ovaca i drugih vrsta domaćih životinja. Odnedavno, u okviru Departmana je formirana laboratorija za molekularnu genetiku.
- U okviru projekta BioITGenoSelect, zahvaljujući sredstvima Fonda za nauku, laboratorija je opremljena savremenim uređajima potrebnim za izolaciju DNK i sprovođenje pojedinih analiza - kaže prof. Ivković. - Paralelno se radi na razvoju softvera koji će omogućiti povezivanje postojećih baza podataka o poreklu i proizvodnim osobinama, sa podacima o njihovom genomu. Na taj način, idemo ka vremenu kada ćemo moći da na osnovu jedne dlake uzete sa teleta procenimo u kakvu će kravu da izraste. Ilustracija / Foto Depositphotos
Timu novosadskih naučnika predstoji puno posla, u čemu će im pomoći kolege sa drugih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Fond za nauku je za ovaj projekat izdvojio blizu 170.000 evra, a rok za završetak je do kraja sledeće godine.
- Analiziraćemo genom određenog broja krava sa naših farmi - objašnjava prof. Ivković. - Zatim ćemo tražiti veze između utvrđenog genoma i zabeleženih karakteristika životinja, odnosno koji nukleotidi u lancu DNK su povezani sa visokom mlečnošću, koji sa dobrim zdravljem... Moglo bi se reći da treba da dešifrujemo gene. Pošto je genetski zapis krava, kao i ljudi, ogroman, nadu polažemo u veštačku inteligenciju. To je zadatak istraživača sa Prirodno-matematičkog i Fakulteta tehničkih nauka.
TIM
BioITGenoSelect je akronim projekta pod nazivom - Bioinformatički pristup oplemenjivanju mlečnih goveda upotrebom genomske selekcije. Pored pomenutih profesora, u timu su mr Momčilo Šaran i dr Nebojša Dedović, sa Poljoprivrednog fakulteta, dr Doni Pracner, sa Prirodno-matematičkog fakulteta i dr Laso Tarjan, sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.