OD SVETOG NIKOLE BRŽE I DO POŽEGE: Srbiji tek predstoji izgradnja najteže i veoma zahtevne deonice auto-puta koja nas povezuje sa Crnom Gorom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da bi do kraja godine mogao biti potpisan ugovor i za poslednju i najtežu deonicu od Požege do Boljara. Za sada je Saobraćajni institut CIP uradio Generalni projekat, a preostaje izrada još nekoliko dokumenata.

Pre nego što bageri izađu na teren, mora se uraditi idejno rešenje, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, projekat za izvođenje i projekat izvedenog objekta. Izrada ove dokumentacije je zahtevan proces i procenjeno je da bi mogao trajati oko tri godine.

Projektant Instituta CIP Dragoslav Dragićević, još pre nekoliko godina je iscrtao nastavak ove saobraćajnice od Požege ka Boljarima, do granice sa Crnom Gorom, u dužini od 107 kilometara. Ova trasa je izuzetno zahtevna, a na njoj je potrebno izgraditi čak 97 mostova, koji će ukupno biti dugi gotovo 20 kilometara!

Osim toga, projektovan je i 51 tunel, a njihova dužina će biti oko 27 kilometara. To znači da je gotovo polovina trase u mostovima i tunelima.

- Put je projektovan za brzine od 100 i 120 kilometara na čas - navodi Dragićević. - Na samom početku deonice predviđeno je ukrštanje dva auto-puta, E-763 Beograd - Južni Jadran i E-761 Požega - Kotroman, odnosno granica sa Republikom Srpskom. Osim toga, projektovane su tri denivelisane raskrsnice u Arilju, Ivanjici i Dugoj poljani.

Tokom izrade Generalnog projekta bilo je dosta polemike oko trase kojom će proći ova saobraćajanica, ali je kao najpovoljnije rešenje izabrana varijanta Istok 1, odnosno preko Arilja, Ivanjice i Sjenice. Taj put je za oko 40 kilometara kraći od onog koji bi išao preko Zlatibora, a samim tim je i jeftiniji za oko 500 miliona evra. Dragićević kaže da je trasa istočne varijante, preko Ivanjice, morala da se prilagodi ograničenju prolaska pored Nacionalnog parka "Golija", koji ostaje netaknut sa istočne strane auto-puta.

- U toku je izrada Nacrta prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora Beograd - Južni Jadran, deonica Požega - Boljare, sa Strateškom procenom uticaja na životnu sredinu - kažu u "Putevima Srbije". - Procenjena vrednost projekta je oko 1,8 milijardi evra.

Kada će početi izgradnja poslednje i najzahtevnije deonice puta ka Crnoj Gori još je neizvesno, ali se zato zna da će za Svetog Nikolu, kako je najavljeno, biti otvoren potez između Preljine i Požege.

Ovaj potez podeljen je u tri sektora. Od Preljine do Prijevora duž reke Čemernice i malim delom pored Zapadne Morave ima 8,27 kilometara. Na njoj bi, prema projektu, trebalo da bude izgrađen tunel "Trbušani", dug 250 metara, tri nadvožnjaka, kao i most preko Čemernice. Od Prijevora do Lučana bi trebalo asfaltirati 15,51 kilometar i izgraditi 20 mostova koji će ukupno biti duži od tri kilometra. Projektovana je i izgradnja tunela "Laz", od 1.750 metara, petlja u Pakovraću i tri nadvožnjaka. Treća poddeonica od Lučana do Požege protezaće se na 7,18 kilometara, a na njoj bi trebalo da bude izgrađeno tri mosta, tunel dug 2.040 metara, petlja u Lučanima i most preko reke Bjelice.

Deonica je duga 30,9 kilometara, a vrednost radova koje izvodi China Communications Construction Company Ltd je oko 450 miliona evra.

- U toku su radovi na iskopu i primarnoj oblozi u obe cevi tunela Laz na ulaznom i izlaznom portalu. Betoniraju se temelji i podnožni svod sekundarne obloge u obe cevi - navode u "Putevima Srbije". - Ugrađuju se i elementi tunelskog drenažnog sistema. Radi se i na montaži tunelskih oplata za betoniranje sekundarne obloge na ulaznom i izlaznom portalu. U tunelu Munjino Brdo su u toku radovi na iskopu i primarnoj oblozi u obe tunelske cevi. Ukupno je iskopano na ulaznom portalu 200 metara u levoj cevi i 222 metara u desnoj cevi.

Izvode se i radovi na izmeštanju gasovodnih instalacija kao i pripreme za izmeštanje elektroenergetske i vodovodne infrastrukture. U toku su radovi na širokom iskopu na izlaznom portalu tunela Trbušani, a do sada je ugrađeno 65 armirano-betonskih šipova.

RADOVI NA SAOBRAĆAJNICI KA NOVOM BEOGRADU POČINjU DO KRAJA OVOG MESECA

BRZA saobraćajnica od petlje Surčin do Novog Beograda trebalo bi da bude kopča i najbrži put iz prestonice do "Miloša Velikog". Početak izgradnje ovih 7,9 kilometara puta je prošle godine odložen zbog epidemije virusa korona, ali poslednje najave nadležnih su da će mašine i radnici biti na terenu do kraja meseca.

- Put je projektovan za brzinu od 80 kilometara na čas, sa dve kolovozne trake, sa po tri saobraćajne trake,razdelnim pojasom, obostranim bankinama, ivičnim zelenilom, pešačkim stazama, a na jednom delu dvosmernim biciklističkim stazama - navode u "Putevima Srbije". - Za saobraćajno povezivanje sa novoprojektovanim saobraćajnicama planirane su pored kružne na početku trase još tri površinske raskrsnice i denivelisana raskrsnica tipa "pola deteline", sa ulicom prema naselju Surčin i obali reke Save, gde se planira izgradnja nacionalnog stadiona. U "Putevima" napominju da je ovaj projekat od prioritetnog značaja za Srbiju, budući da deonica od Novog Beograda do Surčina predstavlja vezu između grada Beograda i auto-puta "Miloš Veliki", čime se stvara funkcionalna celina gradskih saobraćajnica i auto-puta E-763, koji predstavlja najkraću vezu Beograda sa Jadranskim morem.

Posao izgradnje ove deonice poveren je kineskoj kompaniji CCCC, a vrednost ugovora je 70,5 miliona dolara. Projekat su napravili inženjeri Saobraćajnog instituta CIP, a ukoliko radovi počnu prema najavama, trebalo da budu okončani do kraja 2022. jer je rok za njihovo izvođenje 18 meseci.