U FOKUSU ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO: Zajednička sednica republičkog i pokrajinskog Socijalno-ekonomskog saveta (FOTO)

Uz to, razgovaralo se i o društvenom i radnom položaju žena i raspravi o inicijativi za ratifikaciju Konvencije MOR broj 190 o ukidanju nasilja i uznemiravanja u svetu rada.

-Ženama treba omogućiti jednaka prava i mogućnosti ne zato što su žene, već zato što su odgovorne, savesne i sposobne da obavljaju svaku vrstu posla i dužnosti koje im se povere – poručila je prof. dr Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. - U prethodnom periodu je dosta učinjeno, nikada više nije bilo žena u Vladi Republike Srbije i Narodnoj skupštini Srbije, kao i na ključnim mestima u državi, ali da su žene i dalje u ranjivim grupama, naročito žene Romkinje, žene sa invaliditetom, kao i žene u ruralnim sredinama. Žene se često nalaze u različitim nepovoljnijim pozicijama i kada je u pitanju tržište rada.

Pokrajinski sekretar za privredu i turizam, dr Nenad Ivanišević, ukazao jena mere i program podrške koje je Sekretarijat koncipirao i namenio, ženskom i socijalnom preduzetništvu, kao primer afirmativne podrške preduzetnicama i unapređenju njihovog položaja i statusa na teritoriji AP Vojvodine. On je podsetio da je budžet Pokrajinskog sekretarijata za privredu, kao i drugih sekretarijata u Pokrajinskoj vladi, povećani, te je moguće pružiti adekvatan odgovor i podršku u uslovima pandemije.

-Pravo je vreme za održavanje ovakve zajedničke sednice dva socijalno-ekonomska saveta, s obzirom da je ove godine dve decenije od uspostavljanja socijalnog dijaloga, čiji značaj hoćemo da istaknemo. Socijalni dijalog je nešto od čega nikada nismo odstupali i niti ćemo – naglasio je Ivanišević. - Posebna tema, položaj ženskog preduzetništva u uslovima pandemije virusa Covid-19, jeste potaknuta osmim martom - Danom žena, ali i politikama Republičke i Pokrajinske vlade. Ravnopravnost bi trebalo da se podrazumeva, ali, nažalost, to još uvek nije slučaj. Zajedno ćemo nastojati da radimo na tome da ravnopravnost na tržištu rada, ali i kao opšti pojam, bude što pre dostignut.

Prema podacima o ženskom preduzetništvu kojima raspolaže Unija poslodavaca Vojvodine, tokom poslednje dve decenije slika se postepeno menjala, broj ženskih preduzeća je rastao, a menjala se i njihova struktura, pa su se u sve većoj meri pojavljivala, pored tradicionalno ,,ženskih” oblasti, i u delatnostima koje su manje radno intenzivne, a najviše u sektoru usluga. Iako se u ovom slučaju ne radi o reprezentativnom uzorku, uočljiv je trend ranijeg ulaska u preduzetništvo nego u prethodnom periodu, viši stepen obrazovanja, kao i širenje spektra biznisa koje žene pokreću i vode, naročito u oblasti inovativnih usluga.

J. L.