PLATA 1.000 EVRA, ALI NEMA KO DA RADI: Srbiji preko potrebna sezonska radna snaga, alarmantna situacija u ove dve oblasti

Dobar deo voćnih kultura orezuju se u ovo vreme, a voćari sa kojima smo razgovarali kažu da fali dobrih orezivača, muku muče veći proizvođači koji imaju više desetina hektara pod zasadima jer ni uz najbolju volju porodice i prijatelja, bez unajmljene radne snage ovaj posao ne mogu završiti na vreme.

- Dnevnice za orezivače su uvek bile dobre, a poslednjih godina iznose oko 5.000 dinara. Znam da je u inostranstvu to dnevnica za jedan ili dva sata, ali i mi živimo ovde i prodajemo jabuke po našim cenama. Ne možemo dati više, mada mislim da se ni ne radi isključivo o novcu, ljudi prosto nema, na selu pogotovo. Ili su u gradovima ili inostranstvu. Teško se nalazi radnik za bilo koji sezonski posao na njivi ili voćnjaku - kaže Nikola Kurija voćar iz Krčedina.

Minimalna dnevnica za najmanje plaćenje poslove u polju je sada kaže 2.000 dinara, uz prevoz i obezbeđene obroke.

Branko Šoštarić iz Udruženja vinara i voćara "Visovi" iz Kljajićeva kaže da orezivača više nema, zbog čega organizuju kurseve.

Foto: V. Mitrić

- Taj posao je obezglavljen, onih starih što su to znali da rade više nema, a mlađi rade nešto drugo. Imali smo u selu samo jednog mladića koji je o orezivanju znao sve, ali je otišao za Novi Sad. Pokušavamo da organizujemo kurseve, ali ne teoretske nego ljude vodimo odmah u voćnjake i tamo im pokazujemo, jer radnici sada generalno veoma loše orezuju voćke - kaže Šoštarić.

OREZIVANjE
On je i sam majstor za orezivanje pa, sem svog, uređuje i druge voćnjake koje stigne. Kaže da satnica sada više ne silazi ispod 500 dinara, što za deset sati rada donese 5.000 dinara dnevno. Kaže da je jagma i za druge sezonske poslove poljoprivredne poslove. Nema ko da kopa, čupa i bere. Računica tako kaže da jedan orezivač sa slobodnim vikendima, ali da radi 10 sati dnevno, što je neki prosek u ovom poslu, u sezoni mesečno može da prihoduje i 110.000 dinara.

- Sada se sve plaća isti dan, nema više ono, e platiću ti na kraju. Ali opet radnika nema. Ostarilo se, a ko može, pre će, recimo, kao neke domaćice otići u Nemačku da nešto uslužno rade nego da budu u polju, što je razumljivo - nastavlja Šoštarić.
Kako dodaje, velike kompanije koje imaju na desetine hektara pod voćem, površem ili vinogradima, obučavaju već postojeće radnike za delove poslova koje im fale i tako pokušavaju da doskoče pomanjkanju radne snage.

Foto D. Alihodžić

NA MUKAMA I STOČARI

Na mukama su i stočari, prema nekim grubim procenama, samo u Srbiji nedostaje oko 300 čuvara stoke, a polovina od tog broja, dakle oko 150, smatra se gorućim nedostatkom. Ozbiljnije gazde spremne su i da odreše kesu, neki nude i po 600 evra mesečno, ali i pored solidne plate, tog profila radnika jednostavno nema.

I ZA BERAČE TREBA ZNANjE

Dragana Bilogrević iz Odžaka koja ima agenciju za zapošljavanje sezonskih radnika u poljoprivredi kaže da je za specifične poslove, koje zahtevaju neko znanje, najteže naći radnike.

- Koliko god da je mehanizacija napredovala poljoprivreda još jako zavisi od ljudske radne snage, a radnika je sve manje. Poslodavci u pojedinim radovima zahtevaju visoke standarde. Ako ste došli da radite u neki voćnjak u koje je uloženo jako mnogo novca, očekuje se da znate sve o tome, a strukturu sezonski radnika u poljoprivredi često čine ljudi koji obično ne poseduju mnogo veština. Teško je poslednjih godina naći i radnike za branje. Na primer, branje borovnica koje su dosta osetljive je takođe specifičan posao - izjavila je Bilogrević.

Foto: D. Karadarević

(Blic)