ZAŠTO ULJE OPET POSKUPLJUJE: Cena prošle godine porasla za oko 25 odsto

Stručnjaci kažu da su razlozi za rast cene ulja različiti. Na nju utiče vrednost suncokreta kao sirovine, sve veće trgovačke marže, ali i činjenica da njegovo poskupljenje diktira rast cena palminog ulja na svetskom tržištu.

Prema podacima Ministarstva trgovine, prosečna cena u januaru prošle godine je bila 121,8 dinara, dok je sada prešla 150 dinara.

Prosečna cena "dijamant" ulja je 154,99 dinara, dok je "iskon" - 152,99 dinara. Najskuplji je "vital", koji u jednom trgovinskom lancu dostigao cenu od 179,99 dinara! "Poletele" su i cene robnih marki koje trgovinski lanci sami pakuju, pa su zbog toga uglavnom povoljniji od onih koje na rafove stižu iz najvećih uljara. Zejtin je kod njih u novembru bio od 130 do 140 dinara, a sada je u proseku oko 145 dinara.

Direktorka Udruženja "Žita Srbije" Sunčica Savović rekla nam je da poskupljenje ulja ne može da se posmatra samo na našem tržištu, jer je to berzanska roba i cena zavisi isključivo od međunarodnih berzi.

- Poslednje tri nedelje postoji trend rasta cena suncokretovog ulja isključivo zbog poskupljenja palminog ulja, koji je parametar za određivanje cene - objašnjava Savović. - Možda je to teško razumeti, ali je to jedan od glavnih razloga poskupljenja. Uz to i sama sirovina je berzanska roba. Suncokret i uljana repica kod nas traju dva do tri meseca i to se odmah rasproda, zato i ne čudi što sad skoro da i nema suncokreta na tržištu. Poslednjih mesec dana ne raste samo cena biljnog ulja i suncokreta, već ono što je neuobičajeno je da su poskupele pšenica, kukuruz i soja, kao i njihove prerađevine.

Kako objašnjava Savović, veliki potrošači prave zalihe, zbog pandemije. Primećen je veći izvoz svuda u svetu, kao i uvoz u zemlje koje su veliki potrošači.

Uz sve to, pojedini stručnjaci ističu da dobrim delom na cenu utiču i same uljare, ali i trgovci sa svojim maržama.

- U ovom trenutku snabdevenost tržišta suncokretovim uljem je dobra i zasada ne postoji bojazan da će doći do poremećaja na tržištu - rekao nam je Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine. - Srbija ima dovoljno ulja da podmiri potrebe domaćeg tržišta i da pokrije izvoz u redovnim količinama. Doduše, imamo u vidu da je tokom prošle godine jestivo ulje poskupelo za 25 odsto.

Prema rečima Kandića, glavni razlog za poskupljenje ulja je slabiji rod suncokreta kod najvećih svetskih proizvođača, koji je očekivano doveo do rasta cena sirovine u odnosu na prethodnu žetvu. Takođe, prošle godine je i u Srbiji rod suncokreta bio nešto slabiji nego ranije, tačnije za oko devet odsto lošiji nego u 2019. godini.

MANjE POSEJANIH POVRŠINA

POVRŠINE pod sucokretom iz godine u godinu se smanjuju. To utiče i na sam prinos. U 2020. imali smo rod iznad očekivanja, oko 654.000 tona. Ipak, dve godine ranije on je iznosio 759.500 tona. Kako nam je ispričala Savovićeva, iz Srbije je do kraja januara izvezeno 104.380 tona suncokreta, a uvezeno 17.547 tona. Prinosi po hektaru u Srbiji su oko tri tone.

MINISTARSTVO PRATI SITUACIJU

U GODINI pandemije povećana je tražnja za poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u svetu, što stimuliše izvoz, a to je ujedno izazov i za Srbiju koja je značajan proizvođač - ističe Kandić. - Država će, u okviru svojih nadležnosti, obezbediti urednu snabdevenost tržišta i cenovnu stabilnost za potrošače da ne bi došlo do poremećaja zbog povećane globalne tražnje. Budno ćemo pratiti situaciju na tržištu u narednom periodu. Ukoliko dođe do poremećaja u pogledu snabdevenosti, neki od mehanizama države su da omogući bescarinski uvoz, interveniše iz robnih rezervi ili da donese privremene mere zaštite tržišta, u smislu ograničavanja visine cena i marži za osnovne životne namirnice.