STARE SORTE ŠLJIVE SPASAVA “DEBELI” MINUS: Srpski naučnici će devet autohtonih sorti naše voćke održavati metodom krioprezervacije

Situacija sa starim domaćim genotipovima, koje su deo naše tradicije, dodatno je otežana time što ih komercijalne sorte sve više potiskuju, dovodeći u pitanje njihov opstanak. Naučnici okupljeni u projektu CryoPlum, koji je podržao Fond za nauku, rade na očuvanju devet autohtonih sorti šljive primenom krioprezervacije.

Prema rečima dr Darka Jevremovića, sa Instituta za voćarstvo u Čačku, postupak podrazumeva čuvanje ćelija, tkiva i organa na izuzetno niskim temperaturama u tečnom azotu, na minus 196 stepeni. Pod zaštitom će biti sorte belošljiva, crvena ranka, crnošljiva, cerovački piskavac, dragačevka, moravka, požegača, sitnica i trnovača.

- Prvi i osnovni korak u postupku očuvanja genotipova šljive je selekcija stabala iz prirodne populacije i njihova analiza na prisustvo virusa i fitoplazmi - objašnjava dr Jevremović. - Sledi uvođenje odabranih genotipova u kulturu "in vitro", odnosno u laboratoriji na veštačkim hranljivim podlogama, u sterilnim i strogo kontrolisanim uslovima. Kao početni eksplantati se koriste lisni pupoljci ili reznice mladih izdanaka. Materijal se steriliše i postavlja na hranljive podloge za iniciranje lisnih rozeta i nakon toga za gajenje i umnožavanje "in vitro" izdanaka. Sa njih se zatim izoluju vrhovi veličine 1-1,5 milimetara koji će se čuvati u tečnom azotu na minus 196 stepeni.

Naš sagovornik ističe da se, pre direktnog uranjanja u tečni azot, eksplantati podvrgavaju čitavom nizu fizičkih ili hemijskih postupaka, koji obezbeđuju uklanjanje vode iz biljnog tkiva do određenog nivoa, čime se izbegava formiranje kristala leda i oštećenje tkiva u procesu brzog zamrzavanja i odmrzavanja. Metode krioprezervacije podrazumevaju upotrebu hemijskih supstanci, kao zaštita ćelija od oštećenja u procesu krioprezervacije. Međutim, neke od ovih supstanci su veoma toksične tako da je neophodno optimizovati vreme izlaganja uzoraka tom rastvorima, kako bi se dobio što bolji oporavak kada se "odlede".

- Delovi biljaka se u tečnom azotu, teoretski, mogu čuvati neograničeno - kaže dr Jevremović. - Na minus 196 stepeni svi fiziološki procesi u tkivima staju, te period čuvanja ne bi trebao značajno da utiče na uspešnost regeneracije biljaka iz krioprezerviranih eksplantata. Posle vađenja iz tečnog azota, što mora biti brzo, podvrgavaju se tretmanu hemijskim supstancama koje omogućavaju oporavak i rehidraciju. Potom se postavljaju na hranljive podloge radi regeneracije izdanaka iz preživelih meristemskih ćelija eksplantata.

Doktor Jevremović navodi da je virus "šarke", kao najdestruktivnija bolest koštičavog voća, kod nas prisutan više od 80 godina i veliki broj stabala šljive je zaražen. Neke sorte su tolerantne na bolest, mogu se zaraziti, ali nema šteta u pogledu prinosa i kvaliteta ploda. On dodaje da klimatske promene, utiču na godišnji biološki ciklus voćaka jer se skraćuje period zimskog mirovanja, a kretanje vegetacije i cvetanje počinju ranije u proleće. Ekstremno visoke temperature i dugotrajna suša ugrožavaju autohtone sorte, naročito u nižim predelima i u ekstenzivnim voćnjacima koji su najčešći.

ZNAČAJNA POMOĆ FONDA

- BEZ podrške Fonda za nauku ne bi bilo moguće realizovati projekat - kaže dr Jevremović. - Planirana istraživanja podrazumevaju veoma obiman laboratorijski rad, razvoj i modifikaciju protokola za multiplikaciju i krioprezervaciju, analizu biljnog materijala... To iziskuje dosta novca koji bismo vrlo teško mogli sami da obezbedimo. Istakao bih odličnu organizovanost Fonda za nauku i saradnju koja je na vrlo visokom nivou.