OTPRAVNICI HOĆE DA TUŽE "ŽELEZNICU": Skoro polovina zaposlenih u četiri preduzeća svojim koeficijentom ne dostiže minimalnu zaradu

Preduzeća im tu razliku doplaćuju, jer na čeku radnika ne sme da piše manje od 32.000 dinara. Njihov je sat tako skuplji nego kolegama sa većim koeficijentima, koji i sa važećim cenovnikom prebacuju "minimalac". Nezadovoljni su i jedni i drugi, pa spremaju tužbe. Sindikati traže korekciju cene rada i strahuju da bi isplata po sporovima mogla ozbiljno da ugrozi opstanak ovih kompanija.

Cena radnog sata u "Infrastrukturi železnice", "Srbija vozu", "Srbija kargu" i "Železnicama Srbije a. d." nije menjana od 2014. godine, dok je zvanična minimalna u Srbiji porasla sa 115 na više od 183 dinara. Poslednje povećanje, koje se primenjuje od januara, ispod zvaničnog minimalca je gurnulo skoro polovinu, oko 5.000, železničara. Zakonsku normu u vidu minimalne zarade ne uspevaju da zarade svi ispod koeficijenta od 2,39 i njihov se ček "podebljava". Paradoks je da se tako izgubila razlika između onih koji po sistematizaciji imaju veće koeficijente, jer ispada da svi u rasponu od 1,35 koliko dobija pomoćni radnik do 2,30 imaju istu platu. Svi, osim onih sa najnižim koeficijentom tako su diskriminisani.

- Dugo već pokušavamo sa nadležnima da rešimo taj problem, ali nismo uspeli - objašnjava Nebojša Nikić, predsednik Sindikata izvršnih službi srpskih železnica. - Ako hiljadu zaposlenih tuži firmu, to će biti trošak od najmanje milijardu dinara, jer oni mogu da traže naknadu za prethodne tri godine. To će ugasiti preduzeća. To je naš najveći strah. Pokušavamo da objasnimo nadležnima da je upodobljavanje cene rada i koeficijenata jeftinije rešenje. Koštalo bi 1,2 milijarde dinara godišnje za sva četiri preduzeća. Koeficijenti bi, umesto da se kreću od 1,3 do 10, išli od jedan do 4,5. Najniži bi odgovarao minimalcu.

Advokatska kancelarija "Aleksić" iz Niša već godinama brani radnike železničkih preduzeća. Od njih čujemo da su, kroz predmete svojih 300 klijenata, na sudu dokazali da su im isplaćivane plate manje od minimalca. Sporove su pokrenuli radnici kojima ranije one nisu uvećavane do zakonskog minimuma. Sada se na tužbu spremaju oni koji su ovakvim doplatama diskriminisani, a to su svi koji imaju koeficijent veći od 1,35.

- U železničkim preduzećima su stihijski nekima doplaćivali do minimalca, a nekima nisu - objašnjava advokat Dražen Mijatović. - Prve tužbe smo podneli u maju 2019. godine i već kroz plate u junu i avgustu, ta preduzeća su pokušala da isprave problem isplaćujući im retroaktivno razliku do minimalca. Doplatama do minimalca istu zaradu u praksi su imali svi od koeficijenata 1,35 do 2,30. Čak dve trećine radnika se našlo u situaciji da koeficijent poslova ne igra nikakvu ulogu u njihovoj zaradi. Otpravnik vozova, što je odgovoran posao, prima kao najmanje plaćen radnik. Diskriminacija je tako osnov za pokretanje tužbe.

NA VIDIKU NOVI PREGOVORI

NADLEŽNI su zasad samo ponudili povećanje plata od pet odsto, ali to ne rešava ni dostizanje zakonske norme, niti poremećeni odnos plata. Novi kolektivni ugovor koji predviđa ovu korekciju potpisan je u petak 5. februara. Sa prispećem tužbi, međutim, moraće se ponovo u pregovore.

- Nadležni sada tvrde da kolege nemaju osnova za tužbe i mi smo nemoćni - kaže Nikić. - Tako su tvrdili i za smenski rad, topli obrok i regres, a to je preduzeća na kraju koštalo četiri milijarde dinara. Mi smo čuli da su advokati počeli da prikupljaju materijal i čekamo da stignu prve tužbe. U tom slučaju ćemo morati da otkažemo cenu rada i otpočnemo pregovore.

SVAKOM TREĆEM DOPUNA

SAMO "Infrastruktura železnice Srbije" trenutno vodi četiri spora sa zaposlenima, na osnovu njihovih tužbi po osnovu razlike zarade između vrednosti radnog časa koja se primenjuje i minimalne cene rada za period od 2016. do 2019.

- Primenom novog Kolektivnog ugovora, pri obračunu zarada za januar ove godine dopuna do minimalne zarade izvršiće se za 1.741 zaposlenog, što je oko 31 odsto od ukupnog broja zaposlenih - navodi Nenad Stanisavljević, iz "Infrastrukture". - Prilikom obračuna januarske plate po ovom osnovu biće izdvojeno u bruto iznosu oko 13 miliona dinara. Taj novac biće isplaćen iz sredstava predviđenih za zarade zaposlenih i navedena razlika koja se isplaćuje do visine minimalne zarade, takođe se knjiži kao zarada.