ZORANIN PREDLOG NIJE STIGAO DO MALOG: Ministarstvo energetike traži povećanje rudne rente, odluku donosi Ministarstvo finansija

Resorna ministarka Zorana Mihajlović nedavno je saopštila da je upravo takva incijativa upućena Ministarstvu finansija, jer se rudna renta utvrđuje Zakonom o naknadama, koji je u njihovoj nadležnosti. Ona je istakla i da očekuje da za mesec dana javnost bude upoznata sa novim iznosima. Da li se ovaj predlog izgubio na putu do stola ministra finansija Siniše Malog ili ga ministarka o izmeni visine rudne rente obaveštava putem medija, nije poznato.

- Ministarstvo finansija će, kao nadležno, analizirati i procenjivati ovu inicijativu i doneti odluku - ističu u Ministarstvu energetike. - Imajući u vidu da je rudna renta u Srbiji daleko najniža u odnosu na sve okolne zemlje, uputili smo predlog za izmenu visine naknade sa ciljem da se obezbedi veći priliv sredstava u budžet.

Važno pitanje je kako će povećanje rudne rente da utiče na značajne kompanije, kao što su NIS, koji je od 2008. godine u većinskom vlasništvu ruskog "Gaspromnjefta", i kineski "Ziđin", koji eksploatiše bakar i zlato u istočnoj Srbiji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je ocenio da rudna renta ne može da se menja tako lako.

- Ne možete lako da menjate rudnu rentu, jer nećete moći da napravite dogovor ni sa ruskim NIS-om, niti sa Kinezima, koji su ušli u velike investicije i spasli nas time što su uzeli RTB "Bor" - kazao je Vučić. - Oni su računajući na tu rudnu rentu uzeli i kupili od Kanađana "Timok rudnik".

Mihajlovićeva je rekla da će za NIS nove rudne rente, ukoliko se usvoje, važiti od 2023. godine, kada ističe ugovor koji je potpisan sa tom kompanijom i za kada je planiran završetak predviđenih investicija. U Ministarstvu energetike kažu da "Serbija Ziđin koper Bor" uredno izmiruje naknade, a sa podizanjem kapaciteta eksploatacije i proizvodnje, očekuje se i povećan priliv u budžet.

I ekonomista Ljubodrag Savić očekuje da će iznos rudne rente za NIS biti povećan kada istekne ugovor i da će se za to pronaći kompromis ruske i srpske strane.

- Prilikom prodaje NIS-a uporedo je napravljen dogovor o izgradnji gasovoda "Južni tok", koji nije izgrađen zbog primene Trećeg energetskog paketa i sankcija EU. To je bio jedan od razloga što je utvrđen iznos rente na tri odsto - objašnjava Savić.

- Vlada treba da pregovora sa ruskom stranom da se koriguje visina naknade imajući u vidu benefite koje su oni imali time što su plaćali relativno nisku cenu rente, a s druge strane gubitak koji je Srbija pretrpela zato što nije realizovan "Južni tok". Sada imamo "Balkanski" i potrebno je sve to analizirati.

U Ministarstvu energetike ističu da izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima žele da obezbede ambijent da se mineralno bogatstvo Srbije, a čija vrednost iznosi više od 200 milijardi dolara, valorizuje na održiv i odgovoran način, sa punim doprinosom ekonomskom razvoju i rastu. Povećanjem rudne rente, kako ističu, kao zemlja više ćemo vrednovati naše mineralno bogatstvo, a sa druge strane, to će se znatno osetiti u budžetu Srbije.

KOD NAS NAJNIŽA

U Srbiji je rudna renta za ugalj tri odsto od prihoda koji je firma ostvarila od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina, za metalne rude je pet procenata, a za naftu i gas sedam odsto. U Rumuniji se ova naknada kreće od dva do 10 procenata, a u Mađarskoj od dva do 12 odsto u odnosu na proizvodnju. U Makedoniji je od 1,5 do 15 procenata od vrednosti prodate mineralne sirovine, u Rusiji rudna renta ide od 3,8 do 20 odsto.

RASPODELA PRIHODA

PRIHODI od rudne rente se dele tako što 60 odsto pripada budžetu Republike Srbije, a 40 procenata ide u kasu lokalne samouprave na čijoj se teritoriji obavlja eksploatacija. Ako se iskorišćavanje mineralnih sirovina obavlja na teritoriji autonomne pokrajine, onda 50 odsto prihoda od naknada pripada državnom budžetu, 40 procenata lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija, a 10 odsto ide u kasu autonomne pokrajine.